Kako se u antičkom svetu lečila depresija: Komedija, lira, kukurek
LIFESTYLE Autor: RTS 19. avg 202421:30 0 Shutterstock/ Hvarts
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 280 miliona ljudi širom sveta ima depresiju, a oko milijardu se bori sa nekim problemom mentalnog zdravlja. I ljudi koji su živeli u antičkom svetu takođe su imali probleme sa mentalnim zdravljem, i sa time su se borili na specifičan način.
Problemi mentalnog zdravlja, kao što je depresija, bili su poznati ljudima u drevnom svetu. Homer, pesnik poznat po Ilijadi i Odiseji koji je živeo oko osmog veka pre nove ere, preminuo je, prema nekim izvorima, nakon što je bio iscrpljen od depresije, prenosi rts.rs.
Već krajem petog veka pre nove ere, drevni grčki lekari su prepoznali da naše zdravlje delimično zavisi od stanja naših misli.
U Epidemijama, medicinskom tekstu napisanom oko 400. godine pre nove ere, neimenovani lekar je napisao da su naše navike, razmišljanja (kao i naš način života, pa čak i odeća i uslovi za stanovanje, fizička aktivnost i seks) glavne odrednice našeg zdravlja.
Takođe u Epidemijama, neimenovani lekar je opisao jednog od svojih pacijenata, Parmeniska, čije je mentalno stanje postalo toliko loše da na kraju nije mogao da govori. Ostao je u krevetu 14 dana pre nego što je izlečen. U delu. Nije opisano na koji način.
Kasnije je čuveni doktor Galen iz Pergama (129 – 216. n.e.) primetio da ljudi često obolevaju zbog lošeg mentalnog stanja: „Može se desiti da je pod određenim okolnostima način razmišljanja jedan od uzroka zdravlja ili bolesti, jer ljudi koji se zbog svega ljute i iz najmanjeg razloga postanu zbunjeni, uznemireni i uplašeni, često se iz tog razloga razbole i teško prolaze kroz prevazilaženje takvih bolesti“.
Galen je takođe opisao neke od svojih pacijenata koji su patili od poremećaja mentalnog zdravlja, uključujući neke koji su se ozbiljno razboleli i umrli. Jedan čovek je izgubio novac: „Dobio je groznicu koja ga je dugo držala. U snu je sebe grdio zbog gubitka, kajao se i bio uznemiren dok se nije probudio. Dok je bio budan nastavio je da se gubi od tuge. Zatim je dobio je moždanu groznicu. Konačno je pao u delirijum koji je bio očigledna posledica dešavanja o kojima je govorio, i ostao je u tom stanju sve dok nije umro“.
Sviranje, more i lagano vino
U drevnom svetu ljudi su imali mnogo različitih načina da spreče ili leče mentalne bolesti. Filozof Aristip, koji je živeo u petom veku pre nove ere, savetovao je ljude da se usredsrede na sadašnjost kako bi izbegli mentalne poremećaje: „Koncentrišite svoje misli na današnji dan, konkretno na onaj deo dana u kome se intenzivno radi i razmišlja. Pripada nam samo sadašnjost, a ne prošlost niti ono što se očekuje. Prvo je prestalo da postoji, a neizvesno je da li će nas ovo drugo dočekati“.
Filozof Klinije, koji je živeo u četvrtom veku pre nove ere, rekao je da bi, kad god bi shvatio da se ljuti, išao da svira muziku na svojoj liri da se smiri.
Lekari su imali svoje pristupe rešavanju problema mentalnog zdravlja. Mnogi pacijenti preporučuju promenu životnog stila kako bi poboljšali svoje mentalno stanje.
Savetovali ljude da usvoje novi režim vežbanja, drugačiju ishranu, putuju morem, slušaju predavanja filozofa, igraju se, i rade mentalne vežbe ekvivalentne savremenoj ukrštenici ili sudokuu.
Na primer, lekar Selije Aurelijan (peti vek nove ere) smatrao je da pacijenti koji pate od ludila mogu imati koristi od raznovrsne ishrane uključujući voće i blago vino.
Lekari su takođe savetovali ljudima da uzimaju lekove na bazi biljaka. Na primer, biljka kukurek je davana osobama koje pate od paranoje. Međutim, drevni lekari su prepoznali da je kukurek mogao biti opasan jer ponekad izaziva toksične grčeve, ubijajući pacijente.
Shutterstock/milart
Preteče psihoterapija
Drugi lekari, poput Galena, imali su malo drugačiji stav. Verovao je da su mentalni problemi uzrokovani nekom idejom koja je zavladala umom. Verovao je da se mentalni problemi mogu izlečiti ako se ova ideja ukloni iz uma i napisao: „Osoba čija je bolest izazvana razmišljanjem, leči se samo brigom o lažnoj ideji koja je zavladala njegovim umom, a ne hranom, pićem, odećom, kupanjem, hodanjem i drugim sličnim merama“.
Galen je smatrao da je najbolje da odvrati misli svojih pacijenata od ovih lažnih ideja stavljajući nove ideje i emocije u njihove umove: „Strah od gubitka novca, političke intrige, trovanja ili drugih sličnih stvari stavljam na druga mesta, kako bih im skrenuo misli sa tih stvari, i svaka osoba zahteva individualni pristup“.
Uopšteno govoreći, verovao je da je za održavanje zdravlja našeg mentalnog stanja potreban napor. Ako smo bili uznemireni, ljuti ili malodušni, onda smo morali nešto da uradimo po tom pitanju.
To se može postići, mislili su „antički terapeuti“, obavljanjem neke aktivnosti koja se direktno suprotstavlja emocijama koje doživljavamo.
Na primer, Selijus Aurelijanus je rekao da ljudi koji pate od depresije treba da se bave aktivnostima koje će im izazvati smeh i sreću, kao što je odlazak na komediju u pozorište.
Međutim, nisu verovali da je samo jedna aktivnost, sama po sebi, dovoljna da se očuva mentalno zdravlje. Važna stvar je bila da se u potpunosti promeni način života i razmišljanja.
Kada je reč o problemima mentalnog zdravlja, očigledno imamo mnogo toga zajedničkog sa našim drevnim precima. Mnogo od onoga što su rekli danas izgleda jednako relevantno kao i pre 2.000 godina, čak i ako danas koristimo različite metode i lekove.
***
Komentar
***
Nije slučajno Hipokrat (rođen 460.g.p.n.e.) "otac medicine", lečio je (i) melanholiju - mogla bi odgovarati današnjoj depresiji (latinski depressio "gurati dole"). Pretpostavljao je da je to uzrokovano viškom crne žuči, koju je organski obolela slezina izlučila u krv, preplavila celo telo, ušla u mozak i izazvala melanholiju; grčki: melancholia od melas: "crna", chole: "žuč". Hipokrat je takođe koristio termin manija da opiše stanje ekstaze i ludila. Ovaj izraz (grčki mania: ludilo) se od tada koristi u nauci. Bio je prva osoba koja je verovala da su bolesti izazvane prirodnim putem, a ne zbog sujeverja i bogova. Insistirao je (i) na tome da lekar mora poznavati uslove u kojima bolesnik živi. Osnovna mu je misao bila da u lečenju treba aktivirati prirodne otporne snage ljudskog organizma. "Harmonija" – ne dolazi iz muzike, matematike, već iz Hipokratove medicine – označavala je zdravo i uravnoteženo stanje organizma, kako duše, tako i tela.
Zoran Stokić
20.08.2024.
