Kolosek savremenosti ili linčovanje

 “Kritički racionalizam je omogućio britanski srednji put: poštovanje prema tradicijama, a u isto vreme priznanje postojanja potrebe da se ona reformiše”

Karl Poper

Svaki od brojnih evropskih naroda, kao što je to isticao Ortega i Gaset, “stalno je kroz svoju istoriju živeo dvostukim životom: onaj koji mu dopire iz evropske pozadine i onaj svoj, različit, nacionalni”. Ta zajednička evropska pozadina iznikla je na grčkoj naučnoj tradiciji i hrišćanstvu – na veri u nauku, razum i Boga. Kada su se narodi Balkana počeli oslobađati vizantijsko-otomanske despotske tradicije i oni su svoje države počeli gradili na pomenutim dvodimenzionim temeljima. Želja elite tih naroda da tradicija naučnog istraživanja ponovo pusti korenje i u njihovom društvu bila je pretočena u državne projekte, rezultati nisu izostali.  Nažalost, u Srbiji je posle Titove smrti staljinizam rešio da preživi kroz formu nacionalizma koji nas je uveo u ratove, siromaštvo, bolesti, nezaposlenost. Ali, tu nije bio kraj našeg propadanja jer je taj nacionalizam, koji se hranio mržnjom i teorijama zavere, pokušavo da raskine sve veze Srbije sa evropskom tradicijom i kulturom. Započeo je proces transpalantacije indijske, kineske... – bilo koje tradicije samo da nije evropska, što je u praksi dovelo do uvećavanja naše društvene entropije!

Entropija meri porast nereda u jednom izolovanom termodinamičkom sistemu. Entropija Kosmosa raste te se on kao celina strukturalno raspada i dimanički slabi; sa protokom vremena inertnost postaje sve veća i kada dostigne apsolut više neće biti makroskopskih fenomena!  Bakterije, pak, koje žive unutar zatvorene posude pokazuju opadanje entropije tj. povećanje unutrašnjeg reda. Kako kaže Šredinger, “organizmi se hrane negativnom entropijom”. U jednom sićušnom sektoru vasione pojavio se, znači, fenomen života, pravac kosmičkog procesa tu je obrnut: materija postaje organizovanija, a energija koncentisanija. Život je kretanje ka većoj organizaciji, većoj diferencijaciji strukture, višim nivoima integracije.

Samo što je evolucija bila započela, ponestalo je jednostavnih organskih spojeva koji su bili hrana prvim pra-ćelijama. Ta kriza ishrane je prevaziđena procesom fotosinteze. Evolucija bioloških organizama koji su se stalno usložnjavali odvija se pomoću energija neživih sistema.

Da bi živi svet (znači i ljudska vrsta) preživeo, on mora konstantno stvarati dovoljno energije. I istorija civilizacija nije ništa drugo do priča o stvaranju energije pomoću kulturne matrice (sa svojim ideološkim, društvenim i materijalnim elementima).

Naša viševekovna despotska kultura koja je svoj maksimum, znači, doživela 90-tih metamorfozom komunizma u nacionalizam doprinela je da se na početku 21. veka život u Srbiji sve manje odvija u smeru biološke, a sve više u smeru termodinamičke strele vremena: svi važni sociološki parametri pokazuju da naša društvena entropija raste! Inercija teorije zavere iz 90-tih još uvek sprečava da se mi kao društvo vratimo našim dvodimenzionim temeljima (evropskim i nacionalnim) koje su postavili naši prethodnici počev od Karađorđa i Miloša Obrenovića. A kako naopaki plodovi rađaju iz inercije onih tradicija koje nisu pod kontrolom kritičkog racionalizma – najbolje pokazuje nesrećni događaj iz Indije kada je brzi voz usmrtio trideset sedmoro hodočasnika.

Ekspresni voz ne staje na stanici Damara Gat, u indijskoj saveznoj državi Bihar, ali su uprkos tome hodočasnici želeli da se u taj voz ukrcaju. Da niko od njih ni u 21. veku nije ništa znao o Njutnovom pojmu inercije tela pokazuje sled događaja. Pomislili su da će najsigurnije zaustaviti voz tako što će puno njih stati na same šine (ne pored pruge!), te će mašinovođa, kada ih ugleda, morati da zakoči – stane – a oni će se ukrcati. Tako velike kompozicije – i ako se još kreću brzinama ekspresnih vozova – predstavljaju sistem neverovante inercije, o čemu govore rastojanja koja pri naglom kočenju moraju još da pređu do potpunog zaustavljanja. Pri manjim brzinama ta se rastojanja mere stotinama metara, a pri većim – čitavim kilometrima! Mašinovođa jednostavno nije mogao da izbegne gaženje tih nesrećnika. No, tragediji tu još nije kraj. Nakon što je voz pokosio hodočasnike, inercija je dozvolila da se on zaustavi tek nekoliko stotina metara dalje. Besna masa preostalih hodočasnika tada je izvukla mašinovođu iz voza i linčovala ga! Zatim su iz voza izveli putnike te zapalili njegove vagone. Pride su  porazbijali prozore na dva druga voza koja su se takođe nalazila u stanici...

Za razliku od pogleda na svet i vrednosti koji su kvalitativne prirode i čine samo jezgro jedne kulturne matrice, norme, pravila ponašanja i naš fond znanja su kvantitativne prirode i nešto što je u toj matrici sekundarno. Tragično je za jednu kulturu (Indije, ili Srbije, na primer) i društvo da ima elitu koja svoje sunarodnike iz ideoloških, sebičnih, kratkovidih političkih razloga drži u “šah-mat” poziciji tvredeći da će se njihova kulturna matrica i društvo raspasti ako oni u nju uključe kvantitativne elemente drugih kultura (norme, pravila ponašanja i elemente saznanja) – i to u svetu koji je već odavno postao globalo selo.

Zoran Stokić

29. 08. 2013.