Kako do kraja uništiti kritičko mišljenje u Srbiji

 (Unižavanje univerziteta)

"Za one koji su jeli sa drveta zananja, raj je izgubljen. Što više pokušavamo da se vratimo herojskom dobu tribalizma, sigurnije stižemo do Inkvizivcije, Tajne policije i romantizovanog razbojništva. Počinjući s gušenjem razuma i istine, moramo završiti sa najbrutalnijom destrukcijom svega što je ljudsko. Nema povratka harmoničnom stanju priorode. Ako se vratimo natrag, moramo preći ceo put, moramo se vratiti zverima".

Karl Poper

Empirijske činjenice pokazuju da je uništavanje univezitetskog kadra — moždanih ćelija Srbije — koje je tako uspešno započeo Milošević — nastavljeno. Evo samo nekih činjenica koje rečeno ilustruju.

Materijalni položaj doktora nauka pod DOS-ovom vlašću još se niukoliko nije promenio — sa "platama" doktora nauka nastavljen je trend koji traje već preko deset godina: one su približno jednake platama đubretara. Da ne bi bilo zabune, recimo to već na početku, ne apelujem ovde na humana osećanja članova "nove" Vlade, jer to nije stvar humanosti već je OBAVEZA koju nameće život svake savremene države. Univerzitet nije nikakav trošak, luksuz, ukras za pokazivanje i tsl., već je NAJBOLJA INVESTICIJA koja može postojati u jednoj zemelji. Bez RAZVIJENOG KRITIČKOG MIŠLJENJA koje stvaraju profesori univerziteta i bez POLITIČKIH SLOBODA koje će dopuštati vođenje javnih argumentovanih kritičkih rasprava o svim problemima društva danas više nije moguće govoriti o CIVILIZOVANOSTI, pa ni o ODRŽANJU bilo koje zemlje. Uticaj kritičkog mišljenja — a to je glavni "proizvod" univerzitetskih doktora nauka i baza na kojoj počivaju uspešna zapadna demokratska društva — kod nas je i dalje na najnižem mogućem nivou, ako uopšte postoji.

Zbog nepostojanja "kritične mase" kada je u pitanju građanska svest, prosečni pojedinac ove zemlje nema ni ideju o značaju postojanja i delovanja univerziteta. Doktori nauka, shodno tome, nemaju nikakav društveni ugled niti značaj. Svaka kafanska pevačica, proročica, sportista, političar… imaju stoga veoma veliki društveni rejting, ne samo materijalni, jer oni zajedno sa novinarčićima iz određenih (ne malobrojnih) redakcija neprestano, iz dana u dan, na svim medijima, formiraju javno mnjenje ove zemlje.

Zbog praznoverja ili neznanja, institucije kao što su Srpska crkva (u zemlji i inostranstvu), Akademija nauka, ili srpska dijaspora, na primer, nisu pomagale instituciju univerzitetskih doktora nauka, a to će reći — globalno — nisu pomagale razvoj kritičkog mišljenja u Srbiji. Ideološki su razlozi — marksističi, veleizdajnički, teološki, "lažno nacionalni" — uvek bili važniji od biološkog opstanka srpske nacije, koji se, upozoravam, ne može zamisliti bez razvijenog kritičkog mišljenja. Narodi brojno slični našem — kao što su Holanđani, Šveđani, Švajcarci, Česi,... — kritički misleći i učeći se na sopstvenim greškama, kao što to pokazuje njihova istorija i tekuća praksa, nisu ni dolazili u opasnost biološkog istrebljenja. Naša raskomadana stvarnost najbolje svedoči o našem bežanju od kritičkog mišljenja i metode učenja na greškama. Mi smo, kao narod, u ovako tragičnom položaju pre svega zato što smo intelektualno i duhovno poraženi od drugih naroda, zato što smo se sveli isključivo na nivo emocija, zato što je naše iracionalno potpuno progutalo naše racionalno.

Kako protumačiti ove činjenice? Ako na budžetu Srbije i Jugoslavije živi oko pola miliona ljudi (policija, vojska, zdravstvo, činovnici, prosveta...), kako je onda moguće da nije izvršena TRENUTNA PRERASPODELA budžeta tako da država URGENTNO ZAŠTITI normalan život i rad svojih doktora nauka? Ako zastoj dotoka krvi u mozak traje duže od jednog do dva minuta, izumiru moždane ćelije, a to znači SMRT CELOG ORGANIZMA. Upravo u takvom stanju nalaze se Univezritet u Srbiji i Srbija cela. Naša zemlja je na raskrsnici (ili je možda već zapala u ćorsokak!): ili će se naučiti da stvara uslove za normalan rad profesora univerziteta — tj. naučiti se da se koristi kritičkim mišljenjem svojih doktora nauka — ili je, naprosto, neće biti! I za ovo pitanje je, naravno, najpre potreban politički konsenzus, a on, očigledno, ne da ne postoji, nego o njemu niko i ne razmišlja.

Zbog važnosti problema, zapitajmo se zato ponovo: kako je moguće da u našoj zemlji ni Vlada, ni partijski funkcioneri, ni novinari, ni nevladini sektori, ni crkva NEMAJU SVEST O TOME DA TREBA DA ŠTITE I ČUVAJU SVOJE MOŽDANE ĆELIJE?

Odgovor je veoma jednostavan: mi još uvek živimo u društvenom sistemu koji se zove DESPOTIJA, tj. u društvu u kome o postojanju kritične mase građanske svesti nema još ni govora. Razlika između evropskih naroda i nas pre svega je u tome što tamo UNIVERZITETI, a sa njima i GRADSKA NEDESPOTSKA KULTURA, postoje OSAM STOTINA GODINA, a kod nas univezitet postoji tek oko STO GODINA, a gradska nedespotska kultura TEŠKO DA JE IKADA POSTOJALA. I dok njihovi univerziteti doživljavaju neprestani razvoj i rast, mi naš svesno ili nesvesno rastačemo, unižavamo i gasimo. Sudbina naših univerziteta jedan je od najboljih primera ponavljanja sudbine koju je proživela Vizantija. O toj temi već petnaestak godina pokušavam da progovorim na raznim mestima, ali se "despotska mašina" u Srbiji uvek potrudila da ti članci ili predavanja ne stignu do kritične mase čitalaca.

Ministrima nove Vlade, glavnim urednicima elektronskih i pisanih medija, koji su vaspitavani uglavnom na tradiciji Heglove ili Marksove ideologije, javno kritičko mišljenje koje stvaraju doktori nauka očigledno ne da nije potrebno, nego, izgleda, može biti i lična smetnja. Srpskoj crkvi, koja je naslednica vizantijske, ideološki su razlozi do dan-danas važniji od iznalaženja novih načina biološkog opstanka. MRŽNJA PREMA SVEMU ŠTO JE ZAPADNO prirodno je zaslepljuje, te ona — sasvim pogrešno — smatra da što je slabiji univerzitet to će manji i bezopasniji biti i uticaj zapadne nauke i kritičkog duha u Srbiji. Sasvim pogrešno smatra ona da će na taj način očuvati Srbiju i srpsku tradiciju. Protestantske i katolička crkva već vekovima neprestano potpomažu razvoj hiljada i hiljada najuglednijih doktora najrazličitijih nauka. Koje je to doktore prirodnih nauka ili matematike, na primer, finansirala i pomagala naša Srpska crkva?

Kao što kradljivac beži od policajca, ili đavo od krsta, da ovaj ne bi osujetio njegove zle namere, tako i naši veleizdajnici, marksisti, lažni nacionalisti koji su i dalje na političkoj sceni Srbije grčevito pokušavaju da se RATOSILJAJU SVAKOG KRITIČKOG MIŠLJENJA U SRBIJI, te u tom cilju KAO DA ŽELE DA DOKRAJČE I SVE NAŠE DOKTORE NAUKA. Jednu trećinu raseliti (odlazak doktora nauka se stalno prikazuje kao nešto afimativno!), jednu trećinu ne lečiti te tako indirektno pomoriti (pogledati statističke podatke o smrtnosti na Univerzitetu), a jednu trećinu korumpirati — kao da misle oni, pa će onda Srbiji svanuti, tj. onda će od Srbije i konačno moći da čine šta im se prohte; moći će, na primer, da nastave sa veleizdajničkom Miloševićevom politikom da se Srbija, pretvorena u "PRAVOSLAVNU DŽAMAHIRIJU", postavi kao ŠTIT ISPRED RUSIJE, da je čuva od novog svetskog poretka i NATO a. Po koju cenu bi se sve to postizalo? Pa, kao i do sada pod Miloševićem, po cenu razgradnje i potpunog nestanka Srbije!

Zoran Stokić

20. 6. 2001.

(nije objavljeno)

Ako pogledate naslove današnjih novina (tj. vesti) članak kao da je pisan danas a ne pre 15 godina!

26. 10.2016