Još jedna životinja "funkcionalno izumrla"

 

Dugong, simpatični sisar vegetarijanac, zvanično je funkcionalno izumro u Kini nakon široko rasprostranjene degradacije njegovog staništa i kontinuiranog lova, objavili su naučnici. Veruje se da je zbog svog specifičnog izgleda, bio inspiracija za predstave morskih sirena.

 

 

IZVOR: RTS ČETVRTAK, 25.08.2022. | 19:11 Foto: Profimedia

 

 

Ribolov i saobraćaj na vodi su takođe među razlozima zbog kojih je aktivnost dugonga opala, rekao je profesor Semjuel Turvi sa Instituta za zoologiju ZSL, koji je nalaze opisao kao "poziv za buđenje" kako bi očuvanje vrste stavilo na listu prioriteta.

Od 1988. godine, dugong je klasifikovan od strane Kineskog državnog saveta kao nacionalno i ključno zaštićena životinja, što mu pruža najviši nivo zaštite. Međutim, nema podataka o prisustvu dugonga u Kini od 2008.

"Naša nova studija pokazuje snažne dokaze o regionalnom gubitku još jedne harizmatične vodene vrste sisara u Kini – nažalost, ponovo izazvane neodrživom ljudskom aktivnošću", rekao je Turvi, jedan od autora istraživanja objavljenog u časopisu Royal Society Open Science.

Dugonzi su posebno zavisni od staništa bogatih morskom travom koju jedu a koje je, takođe zbog zagađenja i nove infrastrukture, na obalama sve manje.

Turvi je rekao da su korita morske trave takođe podložna procesu koji se zove eutrofikacija – kada se cvetaju alge zbog povećanja hranljivih materija u vodi koje je prouzrokovao čovek, kao što je izlivanje iz kanalizacija. To "smanjuje sposobnost svetlosti da prodre kroz morsku vodu i na taj način sprečava fotosintezu morske trave", objasnio je Turvi.

Iako se napori za obnovu i oporavak morske trave smatraju prioritetom za očuvanje u Kini, proces obnove može biti dugotrajan i možda je već prekasno za populaciju dugonga.

Dr Hajdi Ma, postdoktorski istraživač na Institutu za zoologiju ZSL i koautor studije, rekla je da su istraživači sproveli ankete u četiri južne pomorske provincije duž priobalnog regiona Južnog kineskog mora kako bi prikupili lokalno znanje o viđenjima dugonga.

Istraživači su takođe analizirali istorijske podatke koji pokrivaju prošla kretanja dugonga i aktivnosti u Kini.

Autori studije rekli su da bi "pozdravili sve moguće buduće dokaze" o tome da dugonzi i dalje "traju" u Kini – međutim, njihovo istraživanje ne pokazuje nikakve nedavne dokaze o preživljavanju dugonga u njihovim poznatim staništima u vodama kopnene Kine.

Izvan Kine, populacije dugonga mogu se naći u tropskim i suptropskim obalnim vodama od Vanuatua do jugozapadnih ostrva Japana. Oni su globalno ugroženi i na listi su Međunarodne unije za zaštitu prirode kao ranjivi. Mogu da dostignu težinu do pola tone, tromo se kreću, a jedu isključivo biljke.

Novo istraživanje je "otrežnjujući podsetnik da do izumiranja može doći pre nego što se razviju efikasne akcije očuvanja", zaključio je Turvi.

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Verujem da će "geni" - šampioni - ikone - preživljavanja naći način da i ovo prevaziđu. Izgradiće neku novu generaciju robota!  Homo sapijens je običan "robot" - gena! Geni su izgradili naše telo i naš duh! Homo sapijens, kao uostalom bilo koja životinjska vrsta, bakretije i virusi -  svi zajedno, nismo, ništa drugo, do - mašine (roboti) za preživljavanje – gena; njihovo očuvanje je konačni smisao našeg postojanja. Geni pomoću "daljinske kontrole" upravljaju, već oko 4 milijardi godina sa - nama - brojnim - boljim i lošijim – robotima (genskim robotima).  Ne znamo tačno koliko vrsta tih robota sada postoji (ni koliko ih je bilo u prošlosti); samo znamo da je to veoma veliki  broj. Po spoljnom izgedu i unutrašnjim organima – izgledamo veoma različito; ali smo po načinu funkcionisanja (od virusa pa sve do Homo sapijensa) veoma slična hemiska fabrika – molekula zvanih DNK; DNK je dugi lanac građevinskih blokova — malih molekula zvanih nukleotidi (slično kao što su proteinski molekuli - lanci aminokiselina). Molekul DNK je premali da bi se mogao vidjeti, otkriven je posrednim putem - sastoji  se od dva nukleotidna lanca smotana u elegantnu dvostruku spiralu. Nukleotidni građevinski blokovi dolaze u samo četiri oblika, čiji se nazivi mogu skratiti na A, T, C i G. DNK koji se nalazi u ćelijama je, uprošćeno kazano,  skup komandi kako izgraditi "to i to",  komande su ispisane abesedom nukletida: A, T, C i G. Kod svih životinja, pa i čoveka, biljaka oni su isti. Ono što se razlikuje jest redosled kojim su nukleotidi poređani.

 

 *

@Sasa Jedan od razloga zašto deca (i kod nas i u svatu) odustaju od praćenja nauke je i način na koji se u školama i internetu predstvalja nauka – on je principski pogrešan. To je pozitivistički metod, stručni pristup, date su savremen teorije, sa svom beskonačnom množinom stručnih elemenata. Bez istorije i filozofije nauke – nije moguće da deca bilo šta zaista dubinski tu razumeju. U Srbiji je druga polovina problema proistekla otuda što je ovda postradala opšta humanistička kultura, naročito treba istaći - jedinstven slučaj u istoriji na Zemlji - da se - Sanatori "Gerusije" – smatraju nepotrebnim, suvišnim. Sedne, đak, student, doktorant za računar - sam -  surfuje internetom, šta će mu saveti senatora. Od kako je sveta i veka u svim kulturama  od - Sernatora "Gerusije" -  se traže saveti – u Srbiji u poslednjih 30 g misle da su senatori nepotrebni – zato i jesmo izgubljeni kao "guske u magli". Kada je moja generacija studirala mi smo bili vođeni Volterovim idejama da bez "intelektualnog napretka nema ni moralnog napredka", mi smo od naših Senatora, starih profesora učili, a najvažnije je bilo da vam "ON" PREPORUČI šta je KORISNO da pročitate. Tako na pimer, smo saznali, ko hoće da kao laik (a to može biti i student ili diplomac bilo kog fakulteta) da sazna bilo šta korisno iz savremene biologije treba da krene od Žak Mono,1970., u "Slučanost i nužnost" (nobelovac iz medicine 1965. u knjizi on razmatra posledice novovekovnih nauka, naročito biologije; genetika i evolucija; na religiju, etiku i društvo). Humanistička i "pedagoška" funkcija nauke u našem svakodnevnom životu, je nestala - a to je bitno uticalo na naš proces mišljenja i zaključivanja. Naučna empirijska metodologija za svakoga od nas je mogla biti "bukvar", ne zato da bismo bili naučnici - nego da bismo bili građani - da bi smo bili uspešni u svojim poslovima, planiranjima i preživljavanju.

Zoran Stokić

26.08.2022.