Teleskop Džejms Veb dao neverovatnu sliku galaksije Kolski točak

 

SCITECH Autor:Beta/ AFP03. avg 202206:53 > 12:2817 komentara Izvor: Tanjug/ NASA via AP

 

Američka svemirska agencija Nasa objavila je retku i izvanrednu sliku galaksije udaljene 500 miliona svetlosnih godina, galaksije Kolski točak, čiji prstenovi se pojavljuju izuzetno jasno zahvaljujući novom svemirskom teleskopu Džejms Veb.

Kao i za naš Mlečni put, astronomi misle da je galaksija Kolski točak u prošlosti bila spiralna galaksija, ali da joj je neki spektakularan događaj dao formu – sudar sa drugom manjom galaksijom, koja se ne vidi na slici.

Tada su se formirala dva prstena od centra kolizije slična koncentričnim krugovima koji se naprave ubacivanjem kamenčića u vodu. Zbog tog izgleda dobila je ime.

Prvi prsten, koji je više u centru, je jako svetao, a drugi, spolja, je u ekspanziji 440 miliona godina.

Tokom svoje ekspanzije prsten probija okolni gas i izaziva formiranje zvezda.

Ta galaksija je već viđena preko svemirskog teleskopa Habl, ali infracrveni kapaciteti Džejms Veba otkrivaju nove, do sada skrivene detalje, i omogućava da se vidi kroz veliku količinu prašine.

Kompozitna slika nastala posmatranjem dva naučna instrumenta teleskopa donosi takodje dve manje galaksije, kao i mnoge druge u pozadini.

Galaksija Kolski točak je i dalje u prelaznom stanju, navela je Nasa u saopštenju.

Teleskop Džejms Veb „nam daje pogled na njeno sadašnje stanje ali takođe nam daje ideju o tome šta joj se dogodilo u prošlosti i kako će se razvijati u budućnosti“, navela je NASA.

Teleskop Džejms Veb, inženjerski dragulj vredan 10 milijardi dolara, lansiran je u svemir pre oko sedam meseci i nalazi se na 1,5 miliona kilometara od Zemlje.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Morfogeneza je nauka koja se proučava još od antičke Grčke. Grčki koren „morf“ znači oblik, a „genesis“ znači formiranje. Morfogeneza, deoba ćelija i diferencijacija ćelija su procesi neophodni za razvoj organizma. Morfogeneza je skup zakona koji određuju oblik, strukturu tkiva, organa i organizama. U širem smislu, takođe možemo  govorimo o morfogenezi u drugim oblastima. Zašto ovo spominjem? Zbog nečega veoma važnog što nam kaže morfgeneza. Ova teorija pokazuje da se razvojne promene u organizmu razvijaju na - koordinisan način - odnosno da se strukture organizma ne razvijaju nezavisno jedna od druge.  Strogo vemenski  "uvezan" neverovatan broj hemiskih i drugih procesa i radnji da bi postoja samo jedan organizam. Morfogeneza je najkompleksniji proces  jer je definisan u četiri dimenzije (trodimenzionalni prostor i vreme) i uključuje interakciju hiljada različitih molekula. Pored toga teško ga je proučavati jer je komplikovano direktno posmatrati šta se dešava unutar organizma kada se razvija. Iz ovih razloga, morfogenetske studije se često rade na fiksnim tkivima ili analizom osobina određenih sintetizovanih molekula. Slično je i u kosmologiji. Ali tako vam je i u složenim društvima, da bi demokratska, otvorena društva funkcionisala, rešavala životne probleme (od kojih zavisi naš opstanak) potreban je niz vremenskih "uvezanih" (koridiniranih/povezanih) radnji i koraka. Ali kao što svi vide savremena tehnologija je omogućila da nepijatelji demokratije, pomoću brojnih teorija zavere, OMETAJU vremenso "uvezivanje" tokova u "otvorenim"  društvima – tako proizvode društveni KANCER (slično, kao što se u morfogenezi mogu pojaviti biološki kanceri). Ko je gubitnik? Samo otvorena društva? Ne, gubitnik je Homo sapijens. To se zove raditi u korist sopstvene štete!

 

Zoran Stokić

04.08.2022.