Čudni detalji života Salvadora Dalija: Organizovao orgije, Hitler ga „uzbuđivao“

 

LIFESTYLE Autor:Nikola Popović02. jan 202320:06 Izvor: YAMIL LAGE / AFP

 

Salvador Dali ne samo da je stvarao čudnu i nadrealnu umetnost, već je vodio život fascinantan i složen kao što je i njegovo umetničko delo.

Dali je sebe nazivao „božanskim“, a među njegovim ogromnim krugom prijatelja bio je i roker Alis Kuper, ekstravagantan i mračan lik kakav je malo ko drugi u istoriji umetnosti. Takođe su ga oduševljavali frojdovska psihoanaliza, sadomazohizam, čitanje tarota, a imao je i strah od kastracije. Sve navedeno je samo primer kompleksnog uma jednog od velikih genija umetnosti 20. veka. Pravljenje kompilacije najvećih ekstravagancija majstora nadrealizma je težak zadatak, budući da je Dali vodio stil života blizak čudnim delima koja je slikao, piše Muy Interesante.

Zaljubio se u prijateljicu jednog od svojih najboljih prijatelja

Bilo je to u avgustu 1929. godine kada je Salvador Dali upoznao ljubav svog života – Elenu Ivanovnu Diakonovu, poznatiju kao Gala. Međutim, postojao je mali problem: Gala je bila udata za francuskog pesnika nadrealizma Pola Eluara.

To za Dalija nije bio veliki problem i na kraju se Gala udala za slikara 1934. Iako je bila 10 godina starija od njega, bili su zajedno do njene smrti 1982. godine.

Gala je postala Dalijeva muza, poslovni menadžer i finansijski savetnik, omogućavajući mu da vodi ekstravagantan i luksuzan način života. Gala je često „konsultovala“ tarot karte da bi donela najvažnije odluke o Dalijevoj karijeri.

Dizajnirao logo za poznati brend

Dali je bio ikona pop kulture. Nikada nije krio svoju fascinaciju slavom ili novcem. Pored toga što se stalno pojavljivao u televizijskim reklamama, dizajnirao je za poznate brendove. Primer za to je čuveni logo koji je napravio za Čupa čups lizalice i logo Pesme Evrovizije 1969.

Organizovao je orgije

Gala, Dalijeva žena, ohrabrila ga je da imaju „otvoreni“ brak, što je uključivalo učešće u orgijama koje su organizovali u svom domu. Dali nije učestvovao u njima, već je se „ograničavao“ na to da bude „gledalac“. On je zapravo bio voajer, a jedna od nekoliko poznatih ličnosti koje su bile pozvane na ove događaje bila je i pevačica Šer, navodi ovaj meksički medij.

Imao je čudnu opsesiju Hitlerom

Za razliku od većine nadrealista, koji su u potpunosti bili antifašisti i antihitlerovci, Dali je bio opsednut firerom do te mere da je počeo da ga slika. Među njegovim delima su „Hitlerova zagonetka“ i „Hitler masturbira“.

Jednom je rekao da je „često sanjao Hitlera kao ženu“ i da ga je nacistički diktator „uzbuđivao“.

Mislio je da je reinkarnacija svog mrtvog brata

Dalijeva majka rodila je svoje prvo dete 1901. godine, ali je ono umrlo od gastroenteritisa sa 22 meseca. Zvao se Salvador. Devet meseci kasnije rođen je drugi Salvador, koji je dobio ime po svom pokojnom bratu.

Kada je drugi Dali imao pet godina, roditelji su ga odveli u grob njegovog mrtvog brata i rekli mu da je on reinkarnacija pokojnika. To je imalo ogroman psihološki efekat na Dalija.

Umalo se ugušio dok je držao predavanje u ronilačkom odelu

Na Međunarodnoj izložbi nadrealista u Londonu 1936. godine Dali je odlučio da održi predavanje obučen u staro ronilačko odelo, koje je predstavljalo uranjanje u more svoje podsvesti. Sve je išlo dobro dok nije počeo da se guši u zvučno izolovanom ronilačkom odelu. Najzanimljivije je što je publika mislila da je to deo programa.

Zavisnik od masturbacije

Masturbiranje je bilo jedino seksualno zadovoljstvo koje je Dali redovno praktikovao. U svojoj autobiografiji je tvrdio da je ovu praksu nastavio i u odrasloj dobi, često pred ogledalom. Međutim, taj čin je takođe mu je ulio strah, jer se u to vreme verovalo da izaziva impotenciju, homoseksualnost i ludilo.

 

***

Komentar

***

 

Dalijevo slikarstvo sam upoznao preko  njegove kultne slike  "Postojanost  sećanja" 1931.,  - Satovi koji se tope - "meki satovi" - meki satovi  kao nesvesni simbol relativnosti prostora i vremena, nadrealistička  meditacija  o kolapsu naših pojmova fiksnog kosmičkog poretka. Kasnije sam saznao da je na pitanje fizičara Ilje Prigožina da li su njegovi "meki satovi"  inspirisani  Ajnšajnovom  teorijom relativnosti odgovorio "ne, to je moja  nadrealistička  percepcija  kamembera  koji  se topi na suncu"!

Referetni okvir fenomena  Dali  daleko prevazilazi  psihologiju, to najbolje pokazuje Bunjueleov nemi kratki film koji je radio zajedno da Dalijem – "Andaluziski  pas" 1929.; namera  im je bila da šokiraju  i uvrede intelektualnu buržoaziju. Protivno njihovim očekivanjima film je doživeo ogroman uspeh među francuskom buržoazijom pa je Bunjuel ogorčeno uzvikno: "Šta mogu da uradim sa ljudima koji obožavaju sve što je novo, čak i kada je to u suprotnosti sa njihovim najdubljim ubeđenjima, ili o neiskrenoj, pokvarenoj štampi, i bezumnom krdu koje je videlo lepotu ili poeziju u nečemu što je u suštini bio samo očajnički strastveni poziv na ubistvo?"

 

*

 

"Postojanost  sećanja" 1931.

 

Nasuprot – opsednutosti Homo sapijensa da kontroliše vreme – Dali iskrivljuje same instrumente koji nas obavešavaju o vremenu, ukida njihovu funkciju. Slika ismeva krutost hronometrijskog vremena i predstavlja alegoriju besmrtnosti. Nijedan od ovih "mekih" satova na slici ne pokazuje isto vreme; poslednji sat je jedini "čvrst" i jedini ofarban u toplu, narandžastu boju, jasno se izdvaja od mekih satova hladnim plavičastim tonovima; to je džepni sat prikazan naopako i zato skriva kazaljke koje pokazuju vreme; zaražen je mravima - insektom koji je kod Dalija povezan sa osećanjem užasa; to je sat Dalijevog oca sa kojim je bio u velikom sukobu. Slika predstavlja nebo u sumrak, koje zauzima gornju trećinu, dominira plažom i Mediteranom. Morski horizont koji služi kao tačka nestajanja je jedini svetleći element platna. Uvala, stene i litice Portligata prikazani su sa desne strane. Prema Fondaciji Gala i Salvadora Dalija, slikar „nudi jednostavnu i strogu viziju prirode, prilično statičan pejzaž koji prenosi određenu ideju sterilnosti". Slika je nastala, kao i sve važne kreacije, slučajno i to tako što je na nezavršenu predhodnu sliku dodao nekoliko časovnika. Nezavršena slika je saržala pustinjski pejzaž Portligata sa stenama i skicom maslinovog drveta. Dali je često koristio motiv Katalonije, naročito Portliget za koji je kazao: "ja sam kod kuće samo na ovom mestu; na drugom mestu logorujem"! Za ovu najpoznatiju Dalijevu sliku Gala je odmah primetila da "niko ne može da je zaboravi nakon što je vidi". Dok ju je kreirao, kako sam kaže primenio je svoju metodu stvaranja "paranoično-kritičku" pomoću koje je - istakao - na nadrealističko simboličan način univerzalnu temu - vreme i smrt. Pošto je slika postala planetarni poznata, kada je, kako sam kaže, na nadrealistički način proučio kvantnu fiziku naslikao je varijaciju ove slike "Raspad postojanosti sećanja" 1954., prikazujući svoju slavnu sliku koju je podelio na sastavne elemente uz niz pravougaonih blokova koji otkrivaju dalje slike kroz praznine između njih, podrazumevajući nešto ispod površine originalne prvobitne slike. Da ne bude zabune - sve te njegove brojne uspele nadrealističke kreacije, su najpre plod velikog rada, proučavanja starih majtora slikarstva Boša,Vermera i & kao što su i njegovi brkovi varijacija Velaskezovih brkova!

 

Zoran Stokić

3.01.2023.