Božić i petarde

 

Vizantijska pravoslavno-hrišćanska i muhamedanska su religije „spoljnih kultova“ uče svoje podanike da se - pokoravaju -  „verskom slovu“ ne tražeći od njih da to slovo i razumeju, da dožive "unutrašnje prosvetljenje" "da uvećaju svoju empatiju", već zahtevaju jedino da se tom slovu bezupitno klanjaju.

Kako u „spoljnim kultovima“ „pogled“ imaju najveću vrednost, podanici nastoje da svoju „pravovernost“ dokažu tako što će je učiniti svima "vidljivom", ona čak mora svima da „udara u oči“. A proslava Božića (Nove godine) je takva prilika koja se ne propušta; eksplozije (vatromet), badnjak na kolima i tsl! Ali dugoročno gledano problem je u tome što se taj "obrazac" ponašanja u našem narodu preneo i na svaku drugu proslavu: svadbu, krštenje,..., bilo koju proslavu/igranku. Treba drugi da – vide, čuju – da ja slavim/proslavljam. Tako se ono što bi treba da bude "unutrašnje" - "moje lično" – "zadovoljstvo" IZVITOPERILO u svoju suprotnost u "spoljašnju" – buku i bes; uz eksploziv, petarde, vartomet, preglasnu muziku i tsl.

 *

https://www.youtube.com/watch?v=ncyr3RQPczo

"Благословен еси Господи" ор.52, №12 (Тропари по непорочных) Мал. знам. расп. П.И.Чайковский

Zoran Stokić

6.01.2023.