Evolucijske zamke
zbog kojih bi čovečanstvo moglo da izumre
SCITECH Autor: Hina 21. nov 202322:30 Shutterstock/Sunny
studio
Ako pogledamo kroz prizmu postojećeg tehnološkog i
medicinskog napretka, mogli bismo se osećati optimistično po pitanju
prosperiteta čovečanstva u budućnosti, ali ako kopamo dublje, brzo nam postaje
jasno da je uspeh i opstanak čoveka kao vrste na ovoj planeta ni na koji način
nije zagarantovana.
Novo istraživanje koje su sproveli naučnici sa švedskog
Univerziteta u Stokholmu proizvelo je 14 različitih „evolucionih zamki“ u koje
bi svetska populacija potencijalno mogla da upadne, što na kraju rezultira
nestankom naše vrste.
Prema mišljenju tima koji stoji iza studije, deo problema je
u tome što smo sebi obezbedili sve što smo mogli, a upravo ono što smo
postigli, uspeh i maksimalna dominacija, mogli bi da dovedu do opasnih
posledica.
Sada prolazimo kroz polikrizu, čvor različitih, ali zaista
duboko povezanih kriza, unutar kojih višestruke pretnje, od klimatskih promena
do pandemija, prete da okončaju
antropocen (epohu koju oblikuju ljud).
„Ljudi su neverovatno kreativni kao vrsta“, kaže antropolog
Peter Sørgaard Jørgensen sa Univerziteta u Stokholmu.
On dodaje da smo „u stanju da inoviramo i prilagođavamo se
mnogim okolnostima, a takođe smo u mogućnosti da sarađujemo u iznenađujuće
velikom obimu. Ali ispostavlja se da te sposobnosti imaju i neželjene
posledice“.
Od 14 potencijalnih evolucionih ćorsokaka koji prete
čovečanstvu, pet stručnjaka ih naziva globalnim.
Ovo su pojednostavljenja, s obzirom na to da sistemi postaju
previše specijalizovani za prilagođavanje, kao što je monokulturna
poljoprivreda, zatim rast radi rasta, što znači stalnu potragu za nabavkom ili
pokretanjem nove linije koja dramatično povećava prihod i predstavlja recept
za potencijalnu katastrofu, onda prekoračenje, koje nastaje kada ljudska
eksploatacija prirodnih resursa premašuje biokapacitet Zemlje (više nego što
Zemlja može da obezbedi), podela (međunarodni sukob) i zaraza (razne zarazne
bolesti).
Ostalih pet naučnici su označili kao tehnološke zamke.
To su vezanost za infrastrukturu (kao kod fosilnih goriva),
hemijsko zagađenje, egzistencijalna tehnologija (kao što je nuklearno oružje),
tehnološka autonomija (uključujući veštačku inteligenciju) i dezinformacije
ili lažne informacije.
Preostala četiri istraživači su nazvali strukturne zamke.
To su kratkoročnost, prekomerna potrošnja, nepovezanost
biosfere i gubitak lokalnog društvenog kapitala u društvu u kojem sve
digitalizovaniji svet narušava i prekida društvenu interakciju i potencijalno
doprinosi daljim podelama.
Istraživači veruju da je 12 od 14 navedenih pretnji
čovečanstvu već u prilično poodmakloj fazi.
Samo tehnološka autonomija i gubitak lokalnog društvenog
kapitala tek treba da se razviju u zabrinjavajuća pitanja.
Ističu da je još alarmantnije to što se pomenuti ćorsokaci
prepliću i pojačavaju, čineći čvor duboko povezanih kriza, što znači da bismo
mogli upasti u zamku više njih.
„Evolucione zamke su dobro poznat koncept u životinjskom
svetu“, kaže Søgaard Jørgensen.
On dalje objašnjava:
„Kao što mnoge insekte privlači svetlost, a ovaj njihov
evolucioni refleks u savremenom svetu može da ih ubije, čovečanstvo je u
opasnosti da reaguje na nove pojave na loš i neprikladan način koji će mu
naneti štetu.
Iako sve deluje prilično sumorno, istraživači ne odustaju i
smatraju da je sada potrebno krenuti u aktivnu transformaciju, ne samo da
prihvatimo da se moramo prilagoditi toku vremena i događaja, već i da se
potrudimo da stvari preokrenemo.
Kao vrsta, možda smo kratkovidi i destruktivni, ali smo
istovremeno kreativni, inovativni i spremni na saradnju, ističu švedski
naučnici. Prema njihovom mišljenju, to znači da postoji nada da naša sudbina
još nije ispisana.
„Svako od nas može da uradi veoma jednostavnu stvar, da se
više angažuje u zaštiti prirode i društva dok istovremeno gleda na pozitivne i
negativne globalne posledice sopstvenog lokalnog delovanja“, kaže Jørgensen.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu
„Philosophical Transactions, Proceedings of the Royal Society of London“
-Biological Sciences.
***
Komentar
***
Odlično upozorenje. Ali nema ko
da preokrene! Kao što se niko nije obazirao na: Thomas Malthus "Essay on
the principle of population" 1826., ukazao je problem nesrazmere između rasta ljudske populacije i
tehnologije proizvodnje hrane. Slično 1839., Hooper nas je u "Medical Dictionary"
pomoću pojma - antropogenije – upozorio
kako čovek svojom evolucijom: biološkom i kulturom - gradnje ekoloških niša -
uništava ekološku ravnotežu koja je stvarana milijardu godina kroz svoje
aktivnosti krčenje šuma i lov, proizvodnji hrane, grejanja i tsl. Uprkos
upozorenju - od 1 milijarde sada nas je 8 – od toga oko 60% nas živi u gradovima radi čijeg postojanje je
uništen veliki deo biodiverziteta i ekosistema planete! Zato se u proteklih 200
god ubrazva proces prelaska virusa sa ptica i sisara na čoveka – to će izmaći
bilo kakvoj kontroli i nastaće brojne pandemije – jer se radi o 850 000 virusa.
Svet ne formira svoja verovanja (politička, u privatnim životima) pomoću naučne
etike nego pomoću animističke - uz basiranje "elita - specijalista". Ta
je nova politička moda nastala u savezu velikih sila (SAD, Rusija, Kina) i tradicionalista (Indija, arapski svet i tsl.)
tj. u savezu despotija: klasičnih i kapitala (mulitinacionalnog) – koje su
Zemlji nametnuli da umesto - integralnog znanja - svet vode specijalistička
(parcijalna) znanja. Šta to znači u praksi? Specijalisti (kao i ljudi u svojim
privatnim životima) ne koriste "metodi opovrgavanja" nego se služe
"metodom potvrđivanja": traže se samo oni primeri koji potrvđuju
njihovo mišljenje; oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta
mišljenja se odbacuju, prigovori se ignorišu, pa je čoveku oduzeto, najvažnije
za opstanak – kritičko i integralno mišljenje.
Inercija - animističkih etika prvih despotskih civilizacija - vlada
Zemljom i u 21 veku i ugušila je - antički kritički građanski duh - koji još
jedino postoji u prirodnim naukama.
Zoran Stokić
22.11.2023.
Нема коментара:
Постави коментар