„Više neće imati ko da proizvodi kulturne sadržaje“: Docent FLU o peticiji za prostor

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 22. nov 202316:00 N1

 

 

Suočićemo se sa tim da neće imati ko da proizvodi ono što je kulturni sadržaj ovog grada, upozorava Nemanja Nikolić, umetnik i docent na Fakultetu likovnih umetnosti, objašanjavajući ideju iza inicijative da se sistemski reši pitanje prostora za rad umetnicima.

 

Beogradu je potreban prostor gde će umetnici moći da rade, kaže on. Grupa umetnika i zaposlenih na Univerzitetu umetnosti u Beogradu pokrenula je peticiju „Prostor za umetnost“. U njoj zahtevaju sistemsko rešavanje problema dodeljivanja i obezbeđivanja prostora za umetničko stvaralaštvo.

 

„Zahtevamo isključivo ono što je odavno standard u okolnim državama.

 

Trenutno oko pedeset umetnika radi u zapuštenom prostoru fabrike Jugošped, ali im je poručeno dačak i tamo nisu poželjni jer je taj prostor namenjen Beogradu na vodi. Danas neki od vodećih umetnika kiriju plaćaju netransparentno, kreću se kroz memljive kancelarije sa dotrajalim instalacijama i stvaraju kapitalna dela srpske umetnosti u nebezbednim uslovima. Istovremeno, grad Beograd ima u svom posedu oko 150 ateljea namenjenih umetnicima o čijoj sudbini se ne zna ništa.

 

Mi ne zahtevamo socijalnu pomoć, već dogovor. To podrazumeva da bi umetnici plaćali troškove korišćenja prostora po subvencionisanim cenama, jer je kultura istorijski jedan od najvećih nacionalnih resursa i u današnjem svetu je neophodno da iza kulture stane matična država, jer je samo tako moguće, uz sav talenat, ići u korak sa svetom.“

 

Kad je u pitanju kultura nadležni nemaju sluha, ocenjuje Nikolić i dodaje da je to slučaj i sa prostorom Cvijeta Zuzorić, po pitanju položaja i statusa slobodnih umetnika, to je širi problem koji se već jako dugo ne rešava.

 

„Nigde kultura i umetnosti nisu prepušteni samo tržištu, to tako ne može da funkcioniše, ako želite dobru muzičku, pozorišnu, alternativnu, scenu morate da je subvencioniše na neki način“, dodaje.

 

Ljudi odlaze u Ljubljanu, Berlin, Beč, zbog sadržaja koje oni nude. I tu se stvara disproporcija, sa jedne strane navodno želimo da imamo regionalni centar, a sa druge strane ne podržavamo umetnike koji ih stvaraju“, zaključuje on.

 

Pokretači peticije Prostor za umetnost su dr um. Luka Tripković, asistent, Fakultet likovnih umetnosti i dr um. Nemanja Nikolić, docent, Fakultet likovnih umetnosti.

 

Peticiju su podržali Akademik Mrđan Bajić, redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti u penziji; profesor emeritus Ćedomir Vasić, nekadašnji rektor Univerziteta umetnosti i redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti; istoričarka umetnosti i kustoskinja Biljana Tomić, dugogodišnja urednica likovnog programa SKC-a.

 

 

***

Komentar

***

 

https://www.youtube.com/watch?v=-_RGKAJBusU

Pál I Esterházy of Galántha (1635-1713) - Varias Obras

 

 

 

Pal Esterhazi (1635-1713) iz bogate grofovske porodice Esterhazi nije bio poznat samo po svojim vojnim uspesima protiv Osmanskog carstva, zbog kojih ga je car Leopold I, uzdigao u "princa Svetog rimskog carstva" (a njegova je titula "princa" proširena na njegove muške potomke) nego je isto tako bio poznat po svojim – uspesima u kulturi u Mađarskoj. Osnovao je privatnu muzičku kapelu Esterhazi, poznatu po svojim solo pevačima, horu i orkestru (koja je zvezdane trenutke dostigla kasnije pod vođstvom J. Hajdna) - bio i donator, pokrovitelj u književnosti i ostalim granama umetnosti. Bio je kompozitor amater koji je dostigao rang profesionalaca o čemu najbolje svedoči njegova "Harmonia Caelestis" - ciklus od 55 sakralnih kantata komponovanih u baroknom stilu, objavljen u Beču 1711. Svaka od kantata se sastoji od jednog stava. Komponovane su za glasove (solo glas, duete), hor i orkestar (uključujuć i viole, violine, harfu, fagot, flaute, trube, orgulje, timpane), u kantatama se koriste i tradicionalne mađarske i nemačke melodije kao i bečki akademski  stil - pod italijanskim uticajem. Pamti se i kao jedan od sastavljača "Trophaeum Domus Inclitae Estorationae" - veoma važne mađarske ilustrovane knjige (kao i , na primer, "Chronicon pictum" 1358) koja je doprinela - formulisanju nacionalne slike u Mađarskoj, zasnovane na etno-mitovima, sećanjima na zajedničke pretke i kolektivnu prošlost, kulturnim vrednostima, zakonskom kodeksu, običajima i modelima ponašanja i, na kraju, ali ne i najmanje važno, na slikovitost  zavičaja. Pal Esterhazi u 1.300 priča  opisuje poštovanje Device Marije.

 

Zoran Stokić

22.11.2023.