Ambasador demantovao "Politiku": Srbija bila pozvana da se pridruži sastanku, ali je odlučila da to ne učini
Autor:
author
N1 Beograd
|
01. dec. 2025. 22:38
|
VESTI
Edvard Ferguson, Edward Ferguson
N1/Marina Pupavac
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson izjavio je da je Srbija bila pozvana da se pridruži sastanku na brodu Kraljevske mornarice HMS Ričmond, tokom nedavnog boravka u Albaniji, ali da je odlučila da to ne učini.
Edvard Ferguson je reagovao na članak koji je objavljen na današnjoj naslovnoj strani "Politike", pod naslovom "Zašto London okuplja neprijatelje Srbije". Ambasador je naveo da je neprijatno iznenađen ovim člankom navodeći da je isti poslužio kao okvir za "štampanje više teorija zavere ili kritika na račun Ujedinjenog Kraljevstva, pod neubedljivim izgovorom da Srbija nije bila pozvana da učestvuje na tom sastanku"
Istina je zapravo da je Srbija bila pozvana da se pridruži sastanku, ali da je odlučila da to ne učini, naveo je ambasador.
Ferguson je u dopisu koji je poslao uredniku "Politike, a koji je objavio na mreži Iks, naveo da je novinar "Politike" to mogao lako da proveri da je kontaktirao ambasadu.
"Postoji razlog zašto Globalna povelja Međunarodne federacije novinara ohrabruje 'proveru činjenica, izvora ili više na odgovor' onima koji su predmet medijskih natpisa. Kodeks novinara Srbije takođe prepoznaje 'pravo medija da imaju različite uređivačke koncepte', ali i 'obavezu novinara i urednika da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja'. U oba slučaja, želja je da se ugledne novine ne sramote objavljivanjem neistina", napisao je ambasador Ferguson.
Istovremeno je, kako je naveo ambasador, žalosno što ovaj tekst vidi zaveru u svakom sastanku suseda Srbije.
"Britanija je ponosna što je domaćin ovogodišnjeg Berlinskog procesa, koji je, tokom šest meseci, okupio predstavnike zemalja Zapadnog Balkana na 21 sastanku u 10 različitih država, kako bi razgovarali o rešavanju praktičnih problema u regionalnoj trgovini, povezanosti i saradnji", rekao je ambasador.
On je ocenio da je Zapadnom Balkanu potrebno više regionalnog partnerstva, a ne manje i dodao da će "Ujedinjeno Kraljevstvo te pozitivne procese nastaviti da podržava".
"Na primer, u vašem članku niste pomenuli regionalnu trgovinsku konferenciju Britanije i Zapadnog Balkana, koju smo 20. novembra organizovali u Beogradu. Predsednik Vučić je otvorio konferenciju, koja je privukla više od 300 predstavnika kompanija širom UK i regiona. Želja nam je da ovo dovede do daljeg rasta trgovine između Britanije i Srbije. I nadam se da je to nešto što bi Politika pozdravila", poručio je ambasador.
***
Komentar
***
"Politika" = "Putinka". Već viđeno, na primer, u martu 1948., Velebita (pomoćnik ministra inostranih poslova) poziva Tito i kaže mu: "sovjeti su te optužili da si engleski špijun; dokaz: 'dugo si samostalno razgovarao sa njima', ja moram da te smenim, ali ćeš ti i dalje obavljati posao pomoćnika ministra inostranih poslova – a radi forme vodićeš Komitet za ugostiteljstvo i turizam".
***
Premda, međunarodni sistem država - ne priznaje države "parije" - zbog principa jednakosti prema međunarodnom pravu, odomaćena je praksa da u vođenju spoljne politike velike sile koriste fenomen "parija"! "Parija" može postati neka država ukoliko: 1) poseduje ili koristi oružje za masovno uništenje , 2) podržava terorizam, 3) kojoj nedostaje demokratija, 4) sa istorijom kršenja ljudskih prava, 5) koje promovišu radikalne ideologije kod kuće ili u inostranstvu i 6) koja vrši akte vojne agresije u inostranstvu.
Super sile mogu svoje - subjektivne procene - da učine na međunarodnoj sceni da su – objektivne.
Tako su SAD učinile da Kuba Fidela Kastra postane "parija"! Poučno je, ne to nije zbog komunizma u Kubi, nego je Kuba postala "parija" jer je SSSR na Kubi, 159 km od SAD, pokušao da postavi rampe za nuklearne rakete (velika greška F. Kastra – što je na to pristao).
A zanimljivo je da to uporedimo sa Albanijom Enver Hodze koja je takoće bila "parija". Zapadne zemlje su Albaniju proglasili "parijom" jer je Enver odbijao da sprovede izbore. Na planu spoljne politike, Titova YU je pokušavala da Albaniju uključi u YU, što je dovelo do toga da Hodza uspotavi čvrste odnose sa SSSR uđe u Varšavski pakt. Međutim zbog invazije SSSR na Čeholovačku 1968., Albanija je napustila Varšavski pakt; i u sukobu SSSR sa Kinom stala na stranu Kine. Ali već od 1970., postepeno je smanjivala svoju vezu sa Kinom. Posle 4 decenije komunizma od revolucije 1989., Albanija je doživela porast politikog aktivizma, posebno među studentima, što je dovelo do prvih višestranačih izbora 1991. Zbog krize 1997., pod Berišom UN su sprovele operacija Alba - mirovne snage UN predvođene Italijom (EU), ušle su u Albaniju da sprovedu restrukturiranje pravosudnog sistema i stvore multinacionalnu albansku policiju. 2009., su ušli u NATO i evo uveliko su nas pretekli za ulazak u EU.
Umesto Kube i Albanije sada je Srbija "parija" (po raznim osnovama)!
Zoran Stokić
2.12.2025.
