drzoranstokić

„Muzika prva ujedinila Evropu“: Reporter Danasa na dodeli nagrade za životno delo maestru Žordiju Savalju

Kristijan Eker

danas 21.12. 2025 10:54

0 komentara

"Muzika prva ujedinila Evropu": Reporter Danasa na dodeli nagrade za životno delo maestru Žordiju Savalju 1

Foto: Wikipedia/Amadalvarez

Ceremonija dodele Nagrade za životno delo maestru Žordiju Savalju održana je 12. decembra u “Sali dela Regina” Poslaničkog doma – Camera dei Deputati u Rimu (“Camera” je jedan od dva ogranka italijanskog parlamenta, drugi je Senat).

Ceremoniji su prisustvovali organizator Rimskog baroknog festivala, Maestro Mikele Gasbaro, i najviši predstavnici italijanske vlade. Maestro Savalj je očarao publiku koncertom koji je trajao više od sat vremena. Sa njim su svirali gitarista Žaver Dijaz Latore i perkusionista David Majoral. Nakon nastupa, maestro se obratio publici i odvojio vreme da odgovori na moja pitanja.

Žordi Savalj je gambista, odnosno svirač viole da gamba, instrumenta iz baroknog doba koji se razvio iz arapskih instrumenata. Savalj, Španac-Katalonac po nacionalnosti, ali kosmopolita po duhu, istakao se tokom svoje duge karijere ne samo kao izvođač već i kao muzički istraživač i filolog.

Pronašao je, analizirao i interpretirao brojne muzičke rukopise, koje je oživeo zahvaljujući muzičkim institucijama koje je sam osnovao: među njima ćemo spomenuti samo Hesperion XXI (1974), La Capela Nacional de Catalunya (2020) i Les Musiciennes du Concert des Nations (2023).

"Muzika prva ujedinila Evropu": Reporter Danasa na dodeli nagrade za životno delo maestru Žordiju Savalju 2

Kristijan Eker, Žordi Savalj i filozofkinja i spisateljica Marija Bartels – Foto: Privatna arhiva

Savalj se nije ograničio na istraživanje i izvođenje rane evropske muzike (to jest, kompozicija koji prethodi periodu koji se obično naziva „klasična muzika“, a koji je počeo u 18. veku), već se prvenstveno fokusirao na tursku, arapsku i kavkasku (posebno jermensku) muzičku tradiciju.

Ovo istraživanje je ključno, posebno danas, kada je svet sve više podeljen po nacionalnim i verskim osnovama. U ovim teškim vremenima, Savalj nas podseća da muzika ujedinjuje i ima zajedničke korene: „Pre svega, čak i kada govorimo o ranoj muzici, ne smemo zaboraviti da je muzika, kada je izvodimo i slušamo, uvek savremena. Baš kao i arhitektonske lepote jednog grada: zgrade i palate, izgrađene pre nekoliko vekova, uvek su tu sa nama i deo su nas“, kaže maestro Savalj. „Muzika je, štaviše, ključni element za odnose između kultura. Ona nam omogućava da ostvarimo dijalog.“

Savalj nas takođe podseća da je sama muzika prva ujedinila Evropu: „Do 14. veka, cela evropska muzička tradicija bila je prvenstveno monodička, kao u istočnim zemljama. Monodička znači da nema unapred utvrđene harmonije, da postoji improvizacija, a melodijska i ritmička tačka je fundamentalna.

U 14. veku, u nekim evropskim manastirima, kao što su Las Huelgas u Španiji i Notr Dam u Parizu, monahinje su razvile novi jezik s nekoliko glasova (više nezavisnih melodijskih linija) koji sviraju istovremeno. Ovaj novi jezik se naziva „Ars Nova“ (Nova Umetnost), savršen termin za novi način komponovanja. Bez ovog „Ars Nova“, ne bi bilo Palestrine, Monteverdija, Baha, Hendla, Mocarta, Betovena, Rosinija… Moramo priznati da je ova muzička tradicija ono najbolje što je Evropa stvorila u toku svoje muzičke istorije.“

***

Komentar

***

Izvorno "Ars nova" (1320.) u muzici je bio novi metod muzičke notacije, međutim, velike mogućnosti ove nove notacije podstakle su razvoj potpuno novog muzičkog stila o kome ovde govori Saval, koji je na kraju dobio isto ime i počeo se praktikovati u 14. veku, najviše u "Francuskoj" i "Italiji" i predstavlja temelje polifonije i moderne harmonije a čiji je vrhunac bila pojava nekoliko novih kompozicionih struktura, kao što su motet i madrigal. U oblasti estetike Ars nova je oslobodila kompozitora od zavisnosti od crkvenih formi, što je dalo legitimitetet individualnim kreacijama kompoziotra. Univerzum ranog srednjeg veka kojim je monolitno dominirala katolička crkva, ustupio je mesto - sekularizovanijem društvu - u kojem je uticaj humanizma, sholastike, sklonosti ka logičkom i racionalističkom pristupu znanju i idealističom razmišljanju o grčko-rimskoj civilizaciji, postali su odlučujuće snage njenog celokupnog razvoja.

Malo preciznije, svemu rečenom je predhorila "predrenesansa" (kraj 13 i početak 14 veka) koja je u "Italiji" omogućena franjevačkim radikalizmom. Sveti Franja je odbacio formalnu sholastiku preovlađujuće hrišćanske teologije i izlazi među siromašne hvaleći lepote i duhovnu vrednost prirode. Njegov primer je inspirisao italijanske umetnike, pesnike i muzičare da uživaju u svetu oko sebe; Đoto uvodi nove slikarske stilove a Dante u svojoj poeziji pokazuje sličnu zabrinutost za unutrašnje iskustvo i suptilne nijanse i varijacije ljudske prirode. Iako njegova Božanstvena komedija po svom planu i idejama pripada srednjem veku, njen subjektivni duh i snaga izražavanja gledaju unapred ka renesansi; Petrarka i Bokačo takođe pripadaju ovom protorenesansnom periodu. Ali će jedna slučajnost - razorna kuga - a ona će proizvesti (i) građanske ratove, započeti razvoj renesanse obustavit, za neko vreme.

https://www.youtube.com/watch?v=3ab7x88qyK8

G.P. Telemann The Paris Quartets

Univerzalni koncepti prosvetiteljske filozofije našli su svoj primer u ideji stvaranja univerzalnog muzičkog stila, koji je trebalo da bude sinteza najboljih elemenata savremenih nacionalnih stilova. Uzgajao ju je i Georg Filip Teleman, a u njegovim brojnim kamernim delima nalazimo izuzetno uspešnu kombinaciju elemenata tipičnih za italijansku, francusku, nemačku, špansku i poljsku muziku tog vremena - npr. Pariski kvarteti 1 - 12. Georg Filip Telemann.

Bilo je to vreme kosmopolitskih umetnika, kada je divna muzika (barok/klasicizam) mogla da "teče preko granica", pre regresa u nacionalizam koji je donela nacionalna država i romantizam (osiromašio muziku). Nacionalne države su redukovale muziku na "svoje" kompozitore (to su oni za koje se misli da razvijaju "nacinalni duh") – ko je najviše izgubio? Pa ljubitelji muzike, jer nacionalne države finsiraju samo "svoje" "nacionalne kompozicije", Ars nova,...., barok ih zanima 0%. Saval je suviše obaziv i nije hteo to da ovako ogoljeno i jasno kaže. Prema - baroku - romantizam i ostali pravci koji su kasnije usledili su druga i treća muzička liga.