"Gustaf Adolf i Eba Brahe" 1788.

Georg Jozef Vogler

 

 

 

Vogler: Gustaf Adolf Och Ebba Brahe

Royal Swedish Orchestra, Royal Swedish Chorus, Charles Farncombe

2 / 37

 

 

 

"Gustaf Adolf i Eba Brahe" je opera zasnovana na idejama Gustava III (naravoučenije: "kralj mora svoja lična osećanja da podredi državnim interesima"!), u tri čina, sa muzikom Georga Jozefa Voglera i libretom Johana Henrika Kelgrena. Volger je je temeljno poznavao Glukovu reformu opere, ali je nije ropski pratio, a ono što dva kompozitora imaju najviše zajedničkog jeste orkestarski jezik - Vogler, međutim, komponuje svoju muziku na način koji se može nazvati veoma smelim, s obzirom na vreme kada je komponovana. Ova opera jasno potrđuje njegovu reputaciju - inovatora i preteče romantične ere u muzici. Vogler je primenio mozaičku tehniku prilikom komponovanja ove opere, jer se ona gotovo u potpunosti sastoji od malih delova spojenih u jedinstvenu celinu, poput delova slagalice, koji čine neprekinutu sliku kada se završe. Često su delovi izuzetno mali: ariozo pasaži od 8 do 10 taktova, na primer. Virtuozne arije se ne mogu naći, ali tamo gde se muzika širi u arije, melodijski element vokalne linije je strogo kontrolisan i prilagođen situaciji i osećanjima soliste. Arije su uvek smeštene u smisleno rečitativno okruženje, a veličanstven primer ovoga može se naći u velikom solu Ebi Brahea na početku trećeg čina. Ovde postoji arija (eho virtuozne arije) - ali je tako glatko uklopljena u celinu da je gotovo nerazlučiva od rečitativa koji je okružuju. Ovde smo daleko od formula da kapo arije iz tog veka, a dramatičko pulsiranje je već ono iz buduće romantičarske opere. Još jedna snažno romantična karakteristika je široka upotreba narodnih melodija u drugom činu. Među ovim pesmama posebno treba istaći Katrininu "På Kalmare slott" i Johanovu "En liten menlös tärna", koje su pravi dragulji svoje vrste. Podjednako je važno istaći Voglerovo nepogrešivo razumevanje kako bi likovi trebalo da se izraze u različitim situacijama. Samo poslušajte De la Gardijev ulazak u finalu prvog čina. Njegov solo je pravo oličenje herojskog duha sa svojim zvonkim gornjim notama. Ali najmarkantnije je Voglerovo shvatanje situacije izraženo u kraljevom velikom solu u drugom činu. Kralj sanja o svojoj voljenoj Ebi, a sjaj i toplina muzike govore jezikom koji je najmanje pedeset godina ispred svog vremena. Orkestracija, melodijska linija, zapravo, cela koncepcija je čisto romantičarska na način koji je veoma teško zamisliti pre Vebera i kasnijih francuskih romantičara. Spoljašnji oblik ukazuje na Vebera, ali unutrašnji duh je gotovo čisti Guno!

 

*

Likovi:

 

Kralj Gustav Adolf (tenor)

Ebba Brahe (soprano)

Kraljica majka Christina (soprano)

Jacob Pontusson de la Gardie (tenor)

Lars Ericsson Sparre (baritone)

Märta Banér (soprano)

Johan (baritone)

Catharina (soprano)

Eric (tenor)

Sigrid (soprano)

Sven (tenor)

Maria (soprano)

Dvorjanin (bariton)

Hor dvorskih dama, ljudi

 

Prvi čin se odvija u zamku Kalmar i, pošto ju je Kristina ubedila Ebi da ju je Gustav Adolf napustio, Ebi u očaju prihvata Kristininu ponudu da se uda za Jacoba Pontusson de la Gardiea, ratnog heroja, koji na kraju čina trijumfalno stiže u Kalmar.

 

U drugom činu, radnja se odvija u Ferjestadenu, na ostrvu Oland. Ovde nalazimo jednostavne ljude, ribare, koji saosećaju sa situacijom dvoje ljubavnika. Na putu ka zamku Kalmar, Gustav Adolf stiže inkognito i herojski spasava život Erika, mladića čiji se čamac prevrnuo na moru. Čin se završava seoskom svadbenom povorkom.

 

Treći čin se ponovo odvija u zamku Kalmar, gde je Ebi još očajnija. Kada se, konačno, Gustav Adolf vrati, zajedno sa Jacobom Pontusson de la Gardieom, Kristinine laži se otkrivaju. Ebi ipak prihvata da se uda za Jacoba Pontusson de la Gardiea. Slomljenog srca, Gustav Adolf želi da sebi oduzme život, ali razmišlja o dolasku svadbene povorke sa Olanda, koja je došla da izrazi svoju naklonost i ljubav. Zatim se miri sa svojim kraljevskim obavezama i odriče se svojih ličnih osećanja zarad svog visokog državnog zadatka. Opera se završava spektakularnim turnirom.

 

Ps. Istorijske činjenice:

 

Eba Magnusdoter Brahe (1596 - 1674) bila je švedska grofica i dvorska dama, izuzetne lepote, Eba je bila ćerka kraljevskog gardiste, grofa Magnusa Brahea. Porodica Brahe postaje poznata u Danskoj od kraja 13. veka, jedan od potomaka te krune je i Tiho Brhe (koji je krunu zamenio astronomijom), ogranak te porodice pojavio se u Švedskoj od 1440. Sticajem okolnosti porodica Brahe je kasnije bila u srodstvu sa porodicom Vasa - nakon braka Joakima Brahea sa Margaretom Vasa, čiji je brat kasnije stupio na švedski presto kao Gustav I. Eba je bila najpoznatija je po tome što je bila prva ljubav kralja Gustava Adolfa, koji je želeo da je oženi, plan koji se, međutim, nikada nije ostvario – kao što je istaknuto u ovoj operi "kralj mora svoja lična osećanja da podredi državnim interesima"! Njihova ljubavna veza, dokumentovana je u njihovoj sačuvanoj prepisci.

 

U proleće 1618., proslavljeno je venčanje maršala Jakoba de la Gardija i grofice Ebe Brahe. Njihov zajednički život bio je prilično srećan - imali su četrnaestoro dece. Eba Brahe je uvek održavala de la Gardijevu ljubav i poverenje. Okružena svojom decom, pratila je svog muža u njegovim pohodima, pažljivo brinući o njegovom zdravlju i nezi, kao i o vojnicima. Upoređivana je sa Agripinom, koja je, pratila svog Germanika kroz sve opasnosti rata.

 

Gustav II Adolf (1594 - 1632) je bio kralj Švedske (1611—1632) iz dinastije Vasa; otac kralj Charles IX i majka kraljica Christina. Zvali su ga i "Lav Severa". Bio je jedan od glavnih učesnika Tridesetogodišnjega rata, u kome je za samo dve godine odneo pobede u preko 10 bitaka sa Habzburzima i Špancima. Uspešno je ratovao i sa Rusijom, Norveškom i Poljskom, i time značajno proširio teritoriju Švedske. Važi za jednog od najboljih vojskovođa svoga vremena. Stvorio je modernu vojsku. Uveo je čitav niz inovacija u načinu ratovanja i taktici, pa ga je Napoleon smatrao jednim od najvećih generala svih vremena. Napravio je od Švedske najveću pomorsku silu toga vremena. Tokom vlasti osnovao je grad Geteborg i mnoštvo manjih gradova, kao i škola i bolnica. Napravio je bitne i progresivne reforme u zakonima. Osnivač je Univerziteta u Tartuu u Estoniji, koji je tada pripadao Švedskoj. Najveći gradovi Švedske su tada bili Riga, Stokholm i Talin.

 

 

Zoran Stokić

17.05.2026.