Ovo je film koji je promenio istoriju umetnosti 20. veka – Na današnji dan slavi 124 godina od premijere

 

Danas Online

danas 2.06.2026. 10:00

 0 komentara

film put na mesec

foto: Imdb

 

Na današnji dan pre više od jednog veka, 1902. godine, nastao je film koji će zauvek promeniti način na koji zamišljamo pokretne slike – Put na Mesec reditelja Žorža Melijesa.

 

Ovaj kratki, nemi film smatra se prvim naučnofantastičnim ostvarenjem u istoriji kinematografije i jednim od ključnih trenutaka u razvoju filmskog jezika.

 

Inspirisan delom Žila Verna, film prati grupu avanturista koji uz pomoć topa odlaze na Mesec, gde se susreću sa neobičnim bićima – Selenitima. Iako danas deluje kao jednostavna fantazija, u trenutku nastanka bio je revolucionaran, kako po narativu, tako i po načinu na koji je izveden.

 

Melijes je film realizovao u svom prepoznatljivom, gotovo pozorišnom stilu, a i sam se pojavljuje u glavnoj ulozi. Snimljen za svega tri meseca, sa tada izuzetno visokim budžetom, „Put na Mesec“ sastojao se od 14 scena koje su publici ponudile nešto do tada neviđeno – kombinaciju priče, specijalnih efekata i vizuelne imaginacije.

 

Ubrzo po premijeri film je postigao međunarodni uspeh, ali njegova sudbina oslikava i ranu tamnu stranu filmske industrije. Zbog masovne piraterije, Melijes nije ostvario zaradu, dok su drugi, uključujući i Tomas Edison, profitirali prikazujući neovlašćene kopije u američkim bioskopima. Finansijski slom koji je usledio bio je težak udarac za autora koji je postavio temelje filmske fantastike.

 

Uprkos tome, „Put na Mesec“ je vremenom dobio status jednog od najuticajnijih filmova svih vremena. Njegovi inovativni efekti, raskošna scenografija i fokus na pripovedanje otvorili su vrata razvoju narativnog filma kakav danas poznajemo. Ikonična scena u kojoj se raketa zabija u oko Meseca ostala je jedan od najprepoznatljivijih vizuelnih simbola u istoriji kinematografije.

 

Dodatni sloj fascinacije ovom filmu donelo je otkriće ručno kolorovane verzije početkom devedesetih godina, koja je restaurirana 2011, čime je Melijesova vizija, makar delimično, vraćena u svoj prvobitni sjaj.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kepler je u "Somnium" razumeo, za razliku od svih ostalih koji su pre njega razmatrali mogućnost leta na Mesec, sve tehničke prepreke nerešive za njegovo doba, ali je sa naučne tačke gledišta – verovao da je to teorijski moguće. Takođe je stvorio biološke osnove uslova na Mesecu - on je dva veka pre Bufona i Darvina, shvatio međusobnu blisku vezu između oblika života i njihovog prirodnog okruženja. Nije napravio grešku predhodnika koji su kada bi govorili o "životu na Mesecu" - ponovo  stvarali  zemaljsku civilizaciju na Mesecu.  Njegovo najprovokativnije delo - "Somnium" - označava kraj stare ere (stari srednjovekovni svet gde naukom dominiraju religija i učenja starih Grka) i početak nove (nauka konačno postaje disciplina za sebe. Galilejev "Zvezdani glasnik" u paru sa "Somnijumom" bitno su pomogli da Kopernikov "De revolucionibus, 1543.", preokrene tradicionalnu sliku  sveta i fizičke realnosti. Disertacija "Kako bi pojave koje se dešavaju na nebesima izgledale posmatraču stacioniranom na Mesecu" koje je Kepler predao profesorima u Tibingenu 1593., nije mogla da se brani jer je bila suviše revolucionarna za to vreme. Dovela bi njegovog prof Meslina (koji je iskru "De revolucionibus" preneo na đaka), Luterovog savetnika, u nezgodan položaj. Meslin je privatno podržavao "De revolucionibus" ali je u javnim nastupima morao zastupati antiku. Bilo kako mu drago tek Kepler se dosetio kako da nađe formu delo "koje će aristotelovci progutati (jer delo je plod mašte)" – bila je to prva (prava) naučno fantastična novela. Kepler se prerušio u mitografa a ne u naučnika; podvala se sastojala od  223 fusnota (njihova dužina premašuje sam osnovni tekst); upravo u tim fusnotama zablistala je nova nauka -  lunarna geografija i astronomija.

 

Ne stvaraju dela samo autori, nego i okolnosti u kojima su živeli. Kepler nije stigao za života da objavi: svoju naučno-fantastičnu novelu o putovanj na Mesec "Somnium" kao i prevode dve knjige koje su ga inspirisale: Lukrecijevu i Plutarhovo "Lice Meseca". Kepler je imao 2 velika ometača, verske ratove i hapšenje majke Katarine - "veštičarenje" (majčina tetka je već bila spaljena kao veštica – bavile su se proizvodnjom lekovitiog bilja za čajeve i meleme – bile su to daleke preteče budućih "kolekcija čajeva tipa Dr. Josip Pančić");  Kepler je svestan ozbiljnosti optužbi - i ostavio je sve ostalo po strani - da bi radio na njenom oslobađanju. Usledila je duga, zamorna i iscrpljujuća pravna bitka - tek posle 5 god, starica je puštena iz zatvora, ali je šteta već načinjena, Katarina se u zatvoru teško razbolela i ubrzo posle puštanja na slobodu - umrla.

 

Jedan od izvora inspiracije za Keplerovo putovanje Mesecom bilo je Plutarhovo "Lice na Mesecu", koje je Kepler pročitao 1595. To je simpozijum grčke naučne misli koji uključuje stavove Hiparha, Aristotela i Aristarha sa Samosa. Predstavljene su opsežne spekulacije o lunarnom okruženju kao mogućem domu za život; a Plutarh čak prenosi priču o mitskom putniku — Grku Durakotu — koji plovi na ostrvo čiji stanovnici imaju saznanja o prelasku na Mesec.

 

Samo jedan mali detanj iz Keplerovog "Somnijuma": Poletanje na mesec pogađa putnika kao težak šok. Da bi se suprotstavilo onome što će Isak Njutn kasnije nazvati silom gravitacije, putnici na Mesec se uspavljuju uz pomoć opijata i njihovi udovi su raspoređeni na takav način da njihova tela neće biti rastrzana od "snage" ubrzanja. Pošto je disanje otežano brzim prolazom izuzetno hladnog vazduha kroz nozdrve, na lice se nanose vlažni sunđeri. Za kratko vreme brzina leta postaje tolika da se telo nehotice sklupča u klupko poput ugroženog pauka i "nosimo se gotovo u potpunosti samo svojom voljom, tako da se telesna masa konačno kreće ka svom odredištu sopstvenom voljom"!

 

*

Sam termin camera obscura skovao je Kepler; 1620-ih izumeo je prenosivu kameru obskuru - pored astronoma korsitili su je i slikari za crtanje pejzaža. Kircherov magični fenjer  1671., sastojao se od diska i optičkog uređaja za gledanje. Brojne male slike bile su prikačene na ovaj disk, koje su se zatim mogle videti uvećane kroz sistem sočiva. Ovaj uređaj  je direktna preteča fenakistiskopa Ž. Platoa 1832., (slično: stroboskop S.Stampfera; zootrop V. Hornera), koji je postao inspiracija pionirima tehnologije filma - direktan je prethodnik filmskog projektora. Nije slučajno što reč "bioskop" dolazi od "kinema"- toskop tj. ima zajedničko poreklo i istoriju sa pojmom "kinematika" - "pokret".  Filmovi, kinematografija  - iluzija kretanja - koja se postiže tako što se na brz način projektuju mnoge nepokretne slike  je proizvod  domišljatosti i eksperimentisanja 19-og veka. Neuporedivo više od toga - filmovi su nastali - kao rezultat  brojnih drugih izuma u razdoblju od 2500 g. 

 

Zoran Stokić

2.05.2026.