Istraživanje zbunilo naučnike: U delu svemira vreme možda ide unazad

Autor:

nova.rs

|

08. maj. 2026. 14:34

|

SCITECH

Neutronske zdravlje, shutterstock_2451649459

Shutterstock/Artsiom P

Kosmolozi već dugo pokušavaju da objasne jednu od najvećih misterija svemira.

 

Naučnici iz Južnoafričke Republike nedavno su analizirali matematiku neutronskih zvezda i uporedili je sa postojećim shvatanjem takozvane „strele vremena“, ideje prema kojoj vreme neprestano teče unapred, a ne unazad ili u nekakvim petljama i promenljivim smerovima, prenosi Nova.rs.

 

Njihova analiza pokazala je da u određenim uslovima ekstremno snažna gravitacija neutronske zvezde potpuno menja tu matematiku i stvara zasebnu strelu vremena koja se kreće u suprotnom smeru od uobičajenog.

 

thumbnail

Novo otkriće u Sunčevom sistemu: Mali ledeni objekat iza Neptuna ima atmosferu (FOTO)

SCITECH

|

5. maj

Posmatrano kroz matematičke modele, takve neutronske zvezde zapravo kolabiraju unazad kroz vreme. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu European Physical Journal C.

 

Naučnici su se fokusirali na takozvane epohalne funkcije, matematičke modele koji opisuju ključna svojstva prostor-vremena. Te funkcije pomažu i u razumevanju strele vremena jer mere entropiju, odnosno postepeni prelazak sistema iz uređenog u neuređeno stanje.

 

U istraživanju su posebno analizirani parametri poput Ričijevog skalara zakrivljenosti, Ričijevog kvadrata, Krečmanovog skalara i Vajlovog tenzora. Upravo oni omogućavaju naučnicima da izračunaju kako se prostor-vreme savija, deformiše, širi ili skuplja pod uticajem ogromne gravitacije.

 

Kosmolozi već dugo pokušavaju da objasne jednu od najvećih misterija svemira: kako je rani svemir mogao imati veoma nisku entropiju, dok danas živimo u kosmosu koji deluje kao da se nalazi na „kasnijem“ kraju strele vremena. Jedna od teorija jeste da u svemiru možda postoje procesi ili regije u kojima vreme lokalno teče unazad.

 

Kako bi to proverili, istraživači su matematički uporedili epohalne funkcije gravitacionog kolapsa sa funkcijama koje opisuju zakrivljenost i strukturu prostor-vremena. Model su zasnovali na prethodnim istraživanjima u kojima je zakrivljenost prostor-vremena korišćena za proučavanje neobičnih faza neutronskih zvezda.

 

Neutronske zvezde inače predstavljaju jedne od najekstremnijih objekata u svemiru. Iako su zapravo jezgra mrtvih zvezda, po mnogim se svojstvima ponašaju slično crnim rupama. Toliko su guste da bi neutronska zvezda široka svega nekoliko kilometara mogla imati veću masu od našeg Sunca.

 

Kada prolaze kroz aktivni kolaps, naučnici ih nazivaju „nestabilnima“, što se odnosi na njihovo energetsko stanje. U ovom istraživanju naučnici su matematički smestili nestabilnu neutronsku zvezdu u model prostor-vremena i pratili kako se tokom vremena menjaju vrednosti ključnih parametara.

 

Rezultati su pokazali da epohalne funkcije povezane sa gravitacionim kolapsom postepeno opadaju kako kolaps napreduje, što ukazuje na lokalno smanjenje entropije.

 

Na prvi pogled to možda ne deluje spektakularno, ali upravo smanjenje entropije predstavlja jedan od mogućih znakova da vreme, barem lokalno, teče unazad. Naučnici to slikovito upoređuju sa situacijom u kojoj se pasta za zube sama vraća nazad u tubu.

 

Istraživači navode da ih ovakav rezultat nije potpuno iznenadio jer gravitaciona entropija pogoduje grupisanju materije, dok klasična entropija teži raspršivanju i širenju sistema. Drugim rečima, između te dve vrste entropije postoji stalna „borba“, a ekstremno snažna gravitacija može promeniti ravnotežu između njih.

 

Na kraju rada naučnici ističu da njihovo istraživanje predstavlja tek jedan korak u širem pokušaju kosmologije da preciznije objasni gravitaciju, zakrivljenost prostor-vremena i prirodu vremena. Svaki novi model, smatraju, može pomoći u razumevanju fundamentalnih procesa svemira i otvoriti vrata budućim otkrićima.

 

 

***

Komentar

***

 

Malo činjenica iz istorije nauke. Bolcman je bio student Jozefa Lošmita na Univerzitetu u Beču. Lošmidt, koji se intenzivno bavio kinetičkom teorijom i molekularnim modelima, izneo je ključni prigovor na Bolcmanov argument 1876., pošto su jednačine kretanja klasične mehanike strogo vremenski reverzibilne, evolucija entropije bi takođe trebalo da bude reverzibilna ako su pravci kretanja svih čestica invertovani. Dakle, postoji očigledna kontradikcija između vremenski simetrične mikrodinamike klasične mehanike i usmerenog povećanja entropije u makroskopskim sistemima. Lošmidt "kao da" želi da nam kaže - drugi zakon termodinamike ne važi apsolutno; smanjenje entropije je moguće. Ako se krećemo na tom tragu možemo tvrditi da drugi zakon termodinamike treba primenjivati samo na objekte sa niskom entropijom, vrstu objekata koje generalno srećemo u svakodnevnom životu. Ako uzmemo u obzir objekte opšteg slučaja - tj. objekte u termičkoj ravnoteži - objekte koji nikada nisu bili raspoređeni ni u kakav red, onda je njihova entropija već na maksimumu, tako da njihova entropija može samo da se smanjuje sa vremenom - potpuno u suprotnosti sa drugim zakonom!

 

Zoran Stokić

11.05.2026.