Hemingvejevo remek-delo o španskim trkama s bikovima slavi 100 godina

Autor:

author

Beta/ AP

|

08. jul. 2026. 15:41

|

KULTURA

 

Revelers run alongside Cebada Gago's fighting bulls during the second running of the bulls at the San Fermín festival in Pamplona, Spain, Wednesday, July 8, 2026. (AP Photo/Miguel Oses)

AP Photo/Miguel Oses

Ove godine festival San Fermin u španskom gradu Pamploni proslavlja 100. godišnjicu objavljivanja knjige Ernesta Hemingveja "Sunce se ponovo rađa" koja je tog budućeg dobitnika Nobelove nagrade lansirala u književnu slavu i stavila Pamplonu na mapu sveta, a privlačnost tog dela je i danas netaknuta.

U ponedeljak je festival počeo vatrometom iznad prepunog trga, a prva od osam trka s bikovima je bila u utorak.

 

Hemingvejev roman iz 1926. godine očarao je generacije čitalaca svojom seksi-pričom iz doba džeza o američkim i britanskim boemima koji pokušavaju da ispune unutrašnju prazninu egzotičnim putovanjima, ogromnim količinama alkohola i mučnim potragama za nemogućom ljubavlju.

 

Uspeh romana "Sunce se ponovo rađa" je postao kamen-temeljac američkog književnog kanona, odmah uz "Velikog Getsbija" F. Skota Ficdžeralda. Hemingvejev doman je popularizovao termin "izgubljena generacija" kako bi se opisala čvrsto povezana grupa pisaca s početka 20. veka koji su se naselili u Parizu. Hemingvejev sažet stil zauvek je promenio američku književnost.

 

Bil Hilman koji je poreklom iz Čikaga, tri puta je izboden dok je trčao s bikovima u Pamploni, ali ipak nije propustio ovogodišnji San Fermin.

 

Hilman je imao 19 godina kada ga je Hemingvejev živopisan prikaz festivala trke sa bikovima prvi put očarao, posebno opisi običnih Španaca koji rizikuju živote trčeći ulicama da bi vodili bikove do arene tokom devetodnevnog festivala.

 

"Sedeo sam satima, daleko posle ponoći, čitajući knjigu“, rekao je Hilman za Asošijejted pres u Pamploni dok je gledao u ​​tor gde se drže bikovi pre nego što budu pušteni na kaldrmisane ulice. "I kad sam završio tu knjigu, postao sam i pisac i trkač s bikovima".

Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/ernest-hemingvej-spanske-trke-s-bikovima/

 

 

***

Komentar

***

 

Hemingvej je poput dobrog novinara svoja vlastitita iskustva koja je imao kao ribar, lovac i zaljubljenik u borbe bikova pretakao u književnost.  I za Hemingveja bi se moglo kazati "bistar potok – žubori"; kao što je Volter govorio o svojoj filozofiji "to je samo bistar potok, ništa više od toga"! 

Ima književnika, takođe dobitnika Nobela , poput Andrića i Beketa koji su u svojim delima kreirali najdublje ideje filozofije života. 

Mnogi gledaoci "Čekajući Godoa" neprimete - okrutnost drame Beketa. Semjuel gledaocu u lice baca pitanja o smislu sopstvenog postojanja. Ima nešto zajedničko u slikama Vatoa (rokoko slike: scena iz Komedije del arte i intimnih svečanosti dvorskog društva "Fêtes galantes" – u kojima je pobedu odnela - Rubensova boja - nad Pusenovom formom) i Beketovom "Čekajući Godoa" (Beket napušta fabulu i dramski zaplet i zamenjuje ih nizom scena koje se ponavljaju sa malim varijantama) gledalac prvo pomisli "ah ovo je nešto frivolno" –  neozbiljno, površno, nebitno. Ali što više razmišlja o tim delima uočava da su autori majstori – dvosmislenosti. Počne da primećuje uzdržanu melanholiju, osećaj uzaludnosti života! 

Gledalac odbija da vidi "smisao" ove - tragične parabole - o apsurdu ljudske sudbine, kao dokaz da je jedini mogući smisao života besmisleno očekivanje; a da je jedini način da olakšamo sebi sudbinu – da ubijam vreme (života) koje nam je "dodeljeno". A "ubijanje vremena" se može i mora učiniti na bilo koji način. Glavni protagonisti Vladimir i Estragon (čekaju izvesnog Godoa, koji bi trebalo da im promeni živote) odbijaju reči jedni od drugih kao loptice za ping-pong, njihov zadatak nije da nešto kažu jedan drugom, već samo da popune što više - vremena koje nestaje - vreme koje se gubi – " besmisleno 'trajanje' ispunjeno patnjama i uzaludnim iščekivanjem spasa". 

"Čekajući Godoa" (napisana na francuskom jeziku, 1952) prvi put je izvedena 5.01. 1953. u Théâtre de Babylone u Parizu.

 

Zoran Stokić

8.07.2026.