Naučnici 1960. predvideli da će petak, 13. novembar 2026, biti „Sudnji dan“: Koliko danas njihova teorija pije vodu?

Autor:

Independent

04. okt. 2026. 15:31

SCITECH

15

komentara

Jag_cz/Shutterstock

Članak u jednom od vodećih svetskih naučnih časopisa predvideo je da će se broj ljudi približiti beskonačnosti i da će čovečanstvo praktično samo sebe uništiti, piše britanski Independent.

 

Godine 1960, Science, jedan od vodećih svetskih naučnih časopisa, objavio je članak sa nedvosmislenim naslovom: „Sudnji dan: petak, 13. novembar 2026. godine“. U njemu je predviđeno da će se tog budućeg datuma – koji je danas udaljen nešto više od mesec dana – broj ljudi približiti beskonačnosti i da će čovečanstvo praktično samo sebe uništiti, piše Independent.

 

Neobičnost te tvrdnje privukla je ogromnu pažnju javnosti. Još više iznenađuje to što je – pošto su istraživanje i matematički proračuni na kojima se zasnivala delovali utemeljeno – privukla i ozbiljnu i dugotrajnu pažnju naučne zajednice.

 

Autori – Hajnc fon Ferster (Heinz von Foerster), austrijsko-američki profesor i stručnjak za kibernetiku, i dvoje njegovih studenata, Patriša M. Mora (Patricia M. Mora) i Lorens V. Amio (Lawrence W. Amiot) – tvrdili su da je ljudska populacija izuzetak i da bi mogla da raste brže od eksponencijalne stope, odnosno po stopi koja se neprestano povećava.

 

„Naši pra-praunuci neće umreti od gladi. Biće zgnječeni do smrti“, tvrdili su.

 

Članak je redovno citiran, a njegova predviđanja pokazivala su se izuzetno preciznim – sve do otprilike 1993. godine, na polovini puta do predviđenog „Sudnjeg dana“, kada je broj stanovnika u svetu počeo da zaostaje za prognozama.

 

Danas je globalna stopa rađanja nešto manja od polovine one iz 1960. godine. Nadajmo se da ćemo se svi 13. novembra probuditi i dočekati sasvim običan dan, piše Independent i dodaje kako pomenuti članak ipak ostaje izuzetan primer spajanja rigorozne nauke sa veštinom scenskog nastupa, sa zapanjujućim efektom.

 

Jedinstvene ljudske sposobnosti

Sredinom 20. veka rasla je zabrinutost društva zbog povećanja broja stanovnika u svetu i mogućnosti da ono dovede do nestašice resursa i geopolitičkih sukoba. U osnovi velikog dela te zabrinutosti nalazilo se prećutno ili izričito prihvatanje maltuzijanske ideje prema kojoj populacija ima potencijal da raste eksponencijalno, ali taj rast neprestano ograničava njena sposobnost da obezbedi dovoljno hrane.

 

U svom članku, međutim, Fon Ferster i njegovi koautori tvrdili su da ljudi, kada je reč o populacionom rastu, možda predstavljaju izuzetak.

 

S obzirom na našu sposobnost da komuniciramo i stvaramo „koalicije“ koje nam pomažu u rešavanju problema, povećanje gustine naseljenosti moglo bi jednostavno da znači više mogućnosti za saradnju, pa bi broj ljudi mogao da raste ne samo brže od eksponencijalne stope, već po stopi koja se neprestano povećava.

 

Zatim su upotrebili 24 procene broja stanovnika sveta koje obuhvataju prethodnih 2.000 godina kako bi pokazali da je broj ljudi zapravo neprestano nadmašivao očekivanja. Sve je to predstavljeno mirnim, naučnim stilom i potkrepljeno složenim matematičkim jednačinama.

 

„Zgnječeni do smrti“

Fon Ferster i njegovi koautori potom su te istorijske podatke projektovali u budućnost, izračunavši da će, zahvaljujući rastu koji se neprestano ubrzava, broj ljudi 2026. godine biti blizu beskonačnosti.

 

Srećom, ista sposobnost za saradnju koja je tokom istorije pomagala razvoju naše vrste sada bi mogla da spreči ovu katastrofu. Pošto verovatno ne želimo da skraćujemo svoj životni vek, zaključili su, trebalo bi zajednički da radimo na tome da se globalna stopa rađanja prepolovi.

 

Objavljivanje ovog rada odmah je izazvalo veliku pažnju. O njemu su pisali Tajm (Time) i Njujork tajms (The New York Times). Postao je tema serije stripova Pogo, a mnogi komentatori shvatili su članak isključivo kao ironičan komentar na strahove od rasta stanovništva.

 

Eksplozija stanovništva

Međutim, priča nije zamrla – dogodilo se nešto zanimljivo. Kada je Science objavio pisma uredništvu u kojima su matematičari i demografi napadali rad Fon Ferstera i njegovih kolega – nazivajući ga „smešnim“ i „očigledno apsurdnim“ – autori su odgovorili energičnom odbranom svog rada, još odlučnije insistirajući na matematici na kojoj se zasnivao i zaključcima koji su iz nje proizlazili.

 

Od šezdesetih pa sve do osamdesetih godina, jednačina „Sudnjeg dana“ redovno je citirana – najčešće kao ozbiljna tvrdnja – u udžbenicima genetike, ekologije i demografije.

 

Pojavljivala se i na neobičnijim mestima. Tako se, na primer, pred jednim odborom kanadskog parlamenta 1963. godine predstavnik hemijske industrije pozvao upravo na nju kao na važan argument za neophodnost hemijskih pesticida: njima je trebalo proizvesti dovoljno hrane za predstojeću eksploziju broja stanovnika. U jednom slučaju pred Vrhovnim sudom SAD iz 1971. godine koji se odnosio na abortus, uoči presude Ro protiv Vejda, jednačina je navedena kao argument da ne postoji ubedljiv razlog da država podstiče povećanje broja stanovnika.

 

Ideja o Sudnjem danu opstala je delom zato što su se njena predviđanja budućeg broja stanovnika pokazala izuzetno preciznim – barem neko vreme. Osnovna jednačina davala je prognoze koje su tokom sedamdesetih i osamdesetih godina bile bolje od prognoza većine demografa.

 

Tek oko 1993. ta preciznost počela je da slabi, a broj stanovnika u svetu počeo je da zaostaje za prognozama – zato što je svet počeo da radi upravo ono što su Fon Ferster i njegove kolege preporučili. Danas je globalna stopa rađanja nešto manja od polovine stope iz 1960. godine.

 

Nauka i scenska veština

Verovatno se nećemo svi probuditi u petak, 13. novembra, „zgnječeni do smrti“, konstatuje Independent i dodaje da se pre nego što jednostavno nastavimo dalje – pripremajući se za sledeći scenario Sudnjeg dana – vredi zapitati šta možemo da naučimo iz ovog slučaja.

 

Za autora teksta pouka je u načinu na koji svoja uverenja predstavljamo svetu. Hajnc fon Ferster je u jednom periodu svog života bio scenski mađioničar. Ako pozajmimo klasični jezik scenske magije, uspešna iluzija počiva na tri dela: postavljanju scene, izvanrednom preokretu i završnom razotkrivanju kojim se situacija vraća u normalu.

 

Članak Fon Ferstera i njegovih koautora privukao je pažnju zato što je bio običan naučni rad upakovan u izvanredan naslov i zaključak. Zadržao je značaj zato što je bio čvrsto utemeljen na istraživanju i argumentima.

 

Privući pažnju sveta na ozbiljan problem pomoću apsurda – to je dobar trik.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Thomas Robert Malthus "Essay on the principle of population" 1826. Maltus se prvi bavio problemom nesrazmere između rasta ljudske populacije i tehnologije proizvodnje hrane. Esencija eseja je "zakonitost" po kojoj stanovništvo raste geometrijskom progresijom a proizvodnja hrane aritmetičkom progresijom. Posledica tog zakona? Homo sapijens je osuđen na bedu, siromaštvo involuciju. 

Preporuka: "Sat sudnjeg dana" je simbolički sat koji predstavlja odbrojavanje do potencijalne globalne katastrofe. Od 1947., ovaj simbol redovno ažuriraju urednici časopisa "Bulletin of the Atomic Scientists" (Bilten atomskih naučnika). Što je kazaljka za minute bliže ponoći, to je svet ranjiviji na globalnu katastrofu. Položaj kazaljke određuje odbor koji čine fizičari, stručnjaci za životnu sredinu i 15 nobelovaca. Prvobitno, sat se nalazio u kancelariji časopisa na Univerzitetu u Čikagu i predstavljao je pretnju nuklearnim ratom; međutim, od 2007., on odražava i opasnosti koje proizilaze iz klimatskih promena, kao i novih dostignuća u biologiji i tehnologiji koja bi mogla naneti nepopravljivu štetu čovečanstvu. 

Po njima čovečanstvo je bilo najudaljenije od propasti — 17 minuta — 1991., a najbliže — 85 sekundi — 2026.

 

Zoran Stokić

4.10.2026.