Šarlot Rempling 

zatvara Šekspir festival 

u Novom Sadu

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 19. sep 202317:03 0 komentara Quentin Balpe

 

Svetski poznata engleska glumica Šarlot Rempling gostovaće 12. oktobra u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu sa predstavom „Šekspir/Bah“ pozorišta “Centre International de Créations Théâtrales / Théâtre des Bouffes du Nord“ iz Pariza.

Izvođenjem predstave „Šeskpir/Bah“ biće zatvoreno ovogodišnje jubliarno izdanje 10. Šekspir festivala. Produkcija Šekspir/Bah predstavlja sonete Vilijama Šekspira i muzičke svite Johana Sebastijana Baha u izvođenju Šarlot Rempling i Sonje Vider Aterton (violončelo). Šarlot Rempling i Sonja Vider-Aterton uspostavile su poetski dijalog između Šekspirovih soneta i Bahovih svita. Predstava „Šeskpir/Bah“ nastala u je produkciji čuvenog pozorišta Pitera Bruka „Théâtre des Bouffes du Nord“ u Parizu, na čiijoj se sceni i izvodi.

Šarlot Rempling, poznata po brojnim filmovima, od Lukina Viskontija do Fransoa Ozona, ostavila je trag svojom magnetičnom igrom i izgledom. U oblasti muzike, Sonja Vider-Aterton takođe zauzima istaknuto mesto. Živahna violončelistkinja i kompozitor, pridaje veliki značaj savremenom stvaralaštvu i drugim umetnostima.

Godine 2013. dve umetnice su već spojile svoje talente predstavom Danses nocturnes koja kombinuje poeziju i književnost, kroz svite za violončelo Bendžamina Britena i tekstove pesnikinje Silvije Plat. Njihova druga saradnja je suset Vilijama Šekspira sa univerzumom Johana Sebastijana Baha, gde soneti jednog odjekuju u svitama za violončelo drugog.

 

***

Komentar

***

 

Šarlota Rempling već oko 50 godina blista glumačkim umećem i senzualnim glasom na filmu, TV i pozorišnim daskama podjednako u komediji, tragediji, trileru, umetničkom filmu. Od Leluša do Ozona, preko Viskontija, Lilijane Kavani,..., Vudija Alena, ona je volela da bude tamo gde je nisu očekivali. Blistala je u složenim ulogama: "Sumraku Bogova" 1969., Viskontija,...,"Noćnom portiru" 1974., Lilijane Kavani,..., "Presuda" 1982., Sidni Lameta a na pozorišnim daskama, na primer, "Plesu smrti" 2007., Strindberga. Nezaboravimo, ona je ipak rođena 1946., pa će ovu univerzalnu temu Šekspir/Bah na daskama izvoditi u 77 god, što je samo po sebi poduhvat, nadam se uspešan. Publlika bi trebala da uživa u njenom glasu i muziciranju Sonje Vieder-Atherton. Čuće se Soneti br. 17/19/16/24/55/18/136/144/5/73/116/29; uz muzičku pratnju Bach Suite N. 1 BVV 1007 Prelude, Suite N.4 BVV 1010 Courante i Sarabande, Suite N.5 BVV 1011 Allemande, Bourrees and Sarabande, Suite N.6 BVV 1012 Prelude - ali i muziku iz moteta: Monteverdija i Lotija. Šekspirovi soneti sa večnim temama – vreme/vremena, život, smrt, ljubav/ljubomora  u kaleidoskopu misli i sećanja. Bahove note u redovnim intervalima su tu - da vode pripovedača na njegovom putovanju kroz lavirinte prostora i vremena, usidrene u sadašnjosti i da je održe u životu. U minimalističkoj inscenaciji, Sonja i njeno violončelo upravljaju binom dok Šarlot Rempling hoda sama po bini dok ne nestane iza pesnikovih dela. Lirsko putovanje između zvukova, slika i lica, poput fragmenata prethodnih ili budućih života.

 

Zoran Stokić

20.09.2023

 

Istraživanje javnog mnjenja: Koliko bi građana glasalo za vlast, koliko za organizatore protesta

 

VESTI Autor: N1 Beograd, FoNet 19. sep 202313:47 12 komentara Izvor: N1

 

Kada bi izbori bili u narednih nekoliko meseci, za vladajuću koaliciju bi glasalo 44 odsto birača, za blok stranaka koje organizuju protest "Srbija protiv nasilja" 38 odsto, za stranke koje sebe nazivaju državotvornom opozicijom bilo bi 11 odsto, a sedam odsto ispitanika su neodlučni, pokazalo je istraživanje agencije Stata. Na pitanje da li podržavaju raspisivanje izbora u narednih nekoliko meseci, 48 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, 26 odsto ne podržava i isto toliko nema stav. Za raspisivanje izbora najviše ispitanika se izjasnilo u Beogradu – 58 odsto....

https://n1info.rs/vesti/istrazivanje-javnog-mnjenja-koliko-bi-gradjana-glasalo-za-vlast-koliko-za-organizatore-protesta/

 

***

Komentra

***

 

Pošto na medijima, ovo malo na kašicu medija kao što je n1 ne možemo računati, protestante i opoziciju PRIKAZUJU kao NEPRIJATELJE Srbije - tu se ne mogu održavati izbori i voditi bilo kakav višestranački  parlamentraizam.  Ankete zato ne pratim, potpuno su nevažne.

Kroz institucije sistema nije moguće promeniti  NAČIN  vladanja – 1945-2023: vlast je IZNAD zakona!

 

A svakodnevne posledice takvog načina vladanja u Srbiji?

 

*

 

"MOGAO SAM DA POBIJEM LJUDE..." Mašinovođa prošao na CRVENO SVETLO, na ispitivanju ponavlja samo jedno, obavljen alko i test na narkotike

 

Mašinovođa koji je upravljao vozom na trasi Beograd‒Novi Sad priznao je da je prošao na crveno svetlo i trenutno se obavlja alko-testiranje, kao i testiranje na narkotike.

Blic 19. 09. 2023. Miljana Kljajić 13:08

Ovu informaciju prenose "Novosti". Kako saznaju od svojih izvora, mašinovođa nije mogao da objasni kako nije video crveni signal. Navodno, još je u šoku i konstantno je tokom ispitivanja ponavljao - "mogao sam da pobijem ljude..."

VOZOVI SE ZAUSTAVILI NA 20 METARA JEDAN OD DRUGOG?! Novi detalji drame na železničkoj stanici u Zemunu: "Osetili smo naglo kočenje, bilo je puno dece, mnogi su se uplašili."

Podsetimo, zahvaljujući brzoj, prisebnoj i profesionalnoj reakciji dispečera telekomande u stanici Beograd Centar, danas, u 9.15 sati izbegnut je sudar dva putnička voza u železničkoj stanici Zemun.

Dispečer u novom Telekomandnom centru u železničkoj stanici Beograd Centar, iz koga se prati saobraćaj vozova na pruzi Beograd Centar ‒ Novi Sad, reagovao je odgovorno i pravovremeno, nakon što je na monitorima za praćenje saobraćaja odmah registrovan položaj vozova. On je naložio da se u Centru za daljinsko upravljanje isključi napon u kontaktnoj mreži na tom delu pruge, što je odmah i učinjeno i na taj način su se vozovi zaustavili.

Putnički voz koji je iz Bara saobraćao za Beograd Centar ulazio je na deveti kolosek u železničkoj stanici Zemun. U isto vreme, prema prvim informacijama sa lica mesta, regio voz koji je iz Novog Sada saobraćao ka Beograd Centru krenuo je sa osmog koloseka i bez odobrenja prošao izlazni signal koji je zabranjivao dalju vožnju.

Oba voza su blagovremeno zaustavljena, sudar je izbegnut, nema povređenih i nema nikakve materijalne štete.Na licu mesta je železnička komisija za isleđenje vanrednih događaja, koja treba da istraži sve detalje ovog događaja. Posle završene istrage biće pokrenuti postupci, po zakonu, protiv onih čija odgovornost bude utvrđena. Železnički saobraćaj u stanici Zemun trenutno je u prekidu.

 

***

Komentar

***

 

Malograđanski STIL života 1990-2023 svaki dan "udara u oči" i puni crne hronike. Srbija je izmeštena iz građanske Evrope i preseljena u Afriku i Aziju. 1989 kada je pao zid u Berlinu za našu vlast taj zid u Berlinu nije pao - to je to. Voz Srbija je 1990., usmeren tako da napušta građanski način života koji postoji u Evropi. Otuda to decenisko razaranja građanskog društva, a to je značilo uništenje tolerancije, saradnje, ukidanje vrlina kao sredstvo za socijalizaciju dece i tsl. Otuda i to nepoštovanje bilo kakvih procedura, standarda, autonomije struka;  podsticanje inata, mržnje, netolerancije, asocijalnosti, nesaradnje, drugi me ne zanimaju, samo ja i moja porodica, nepoštujem bilo kakve zakone, svi oko mene ima da se ponašaju po mojim zakonima.... Gradovi i sela koa ZVUČNE BOMBE 24h BUKE iz svih izvora, slavlje, svadbe, slave, rođendani, vašari, panađuri, sportovi, navijanje, vatrometi, petarde,..., ne zna se mesto gde se šta radi, nego se radi tako da OMETAŠ ceo grad, posledice?  33 g narod apsolutno neispavan, pod konstantim sresom,....,  stres ne samo što je okidač za bilo koju bolest, nego je okidač za rapidno smanjenje naših operaconalnih sposobnosti.... tako puniš crne hronike!

Zoran Stokić

19.09.2023.

 

“Moja švajcarska vojska”: U zemlji čokolade, banaka i sireva, u mnogim ormanima puške i vojna oprema

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 16. sep 202318:08 Moja švajcarska vojska

 

 

Na zatvaranju 19. Festivala evropskog dugometražnog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih”, u nedelju 17. septembra u 20 časova, biće održana specijalna pretpremijera filma “Moja švajcarska vojska” reditelja Luke Popadića.

Ovo je film koji je nastao iz jedinstvenog i neočekivanog ugla, iz iskustva autora koji je istovremeno srpski reditelj i oficir švajcarske vojske, nastao da bi mnogima otkrio da u zemlji čokolade, banaka i sireva u ormanima 150.000 Švajcaraca stoje puške i vojna oprema.

Iznenađujući, duhovit, povremeno ironičan, dirljiv duh ovog filma otkriva Švajcarsku koju ne poznajemo kroz složenost situacija i upitanost druge generacije imigranata nad sopstvenim identitetom u svim njegovim menama i razlikama.

Junaci filma, oficiri švajcarske vojske, čiji su roditelji došli iz Tunisa, Šri Lanke i Srbije, otkrivaju kako se oblikuju jedinstveni amalgami kulture i tradicije potekle iz zemalja porekla u spoju sa vrednostima švajcarskog društva i identiteta.

Autor, koji je bio ponosni reper pre nego što je postao vojnik, kreira dinamičnu, razigranu dokumentarističku formu pokušavajući na različite načine, i kao narator koji priča svoju ličnu priču i prateći kamerom sjajno izabrane junake, da otkrije šta u stvari znači biti Švajcarac.

Kroz niz često zabavnih situacija postepeno počinjemo da razumemo kako banker ili inženjer u sledećem trenutku postaje oficir i razmišlja o komandovanju isto takvim službenicima, profesorima, farmerima trenutno pretvorenim u vojnike. Dok u alpskom pejsažu krave posmatraju prolazak vojske otkrivamo da film diiskretno preispituje smisao vojske u savremenoj Švajcarskoj i nudi neočekivane odgovore.

Luka Popadić je rođen u Badenu u Švajcarskoj 1980. godine. Studirao je istoriju i političke nauke u Cirihu. Radio je kao asistent režije u Gudman teatru u Čikagu, kao grafički dizajner u Cirihu i Pandastorm Pictures u Berlinu. Kao oficir švajcarske vojske učestvovao je u mnogim međunarodnim misijama širom Evrope.

Završio je master studije filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2014. Radio je sa Želimirom Žilnikom na dokumentarnim filmovima u Africi i Srbiji. Na doktorskim studijama na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i na Univerzitetu umetnosti u Cirihu gde predaje filmsku umetnost, aktivan je u oblasti umetničkih istraživanja. Njegovi kratki filmovi prikazani su na preko 100 festivala i osvojili su mnoge nagrade. Član je DokSrbije i Académie du Cinéma Suisse.

 

 

***

Komentar

***

 

Švajcarska konfederacije koja je 1291., osnovana na Rutliju se branila kako? U njihovoj kulturnoj matrici ugrađeno je da vertikalna i horizontalna prohodnost u društvu mora podlegati empirijskom principu: praktično postignutim rezultatima, to znači da su im institucije bile pod kontrolom razuma; vekovima su stvarali mreža složenih institucionalnih društvenih odnosa koji su funkcionisali u praksi, a ne samo na papiru. Sve to  im je omogućilo da budu gospodari svojih vekova te da budu narod koji je svuda "stizao pre budućnosti". Dobar život to je stalno donošenje ispranih odluka. Uspeli su svojim umećem da sačuvaju konfederaciju i mir čak i u II sv ratu. Nisu dozvoli da dobiju svog Petena da „duh uživanja prevagne nad duhom žrtvovanja“; jedna od tih inicijativa je bila i "Gotardska liga" koju je osnovala grupa mladih ljudi predvođena Denisom de Ružmonom i prof Teofilom Spoerijem sa ciljem da spreče defetizam da se bore protiv nacističke propagande te da ne dozvole saveznoj vladi i krupnom kapitalu da se počini Hitleru. Nisu se uplašili kada su za samo nekoliko dana bili na meti preko 200 članaka kaji su ih optuživbali da su nacisti, marksisti, katolici, oksfordci, ćerka kompanija Duttveilera, utopisti, itd. itd. 22 jula 1940 de Ružmon je napisao „Apel švajcarskom narodu“ - s jedne strane aktivna neutralnost, a s druge strane vernost osnovnim vrednostima Švajcarske kao što je federalizam, kako bi se odupreli „po svaku cenu  totalitarizmu". Rigorozno poštovanje ličnosti i porodice, apsolutno odbacujemo ideju totalitarne države i odbijanje bilo kakvog ograničavanja slobode savesti od države. Federalni princip, večni temelj Konfederacije!

 

*

@mutava Država, nije ništa materijalno, a ni nešto nepokretno, sputano fizičkim granicama – nego je čista dinamika! To je volja ljudi da se "nešto zajedno uradi u budućnosti" – ona pridobija žitelje ili ih gubi zavisno od toga kakav im projekat nudi! Despotske države Sumer, Persija,..., Osmansko carstvo  mogli su da pokore bilo koga i da ga svojim "spoljašnjim" sredstvima – ratničkim veštinama i administracijom – privole da poštuje njihovu vrhovnu vlast – i to je sve! Tek su moderne građanske države, pomoću socijalizacije na vrlinama i znanju, koje danas pogrešno zovemo "nacionalne države" stvorila trajnu dinamičku koheziju unutar sopstvenog sistema. U takvoj državi je bilo moguće da Paracelzijus 1527., baveći se medicinom u Bazelu, pored crkve, spalio Aviceninu knjigu iz medicine (sledbenik Aristotela) i kaže: „nauka ne može gledati u prošlost”. Mogli bi ovaj sajt preoptereti brojnim ovakvim događajima iz istorije koji čine dinamiku Švajcarske (zbog čega je ona to što je jeste); tu se sklonio i Voler od koga smo trebali da naučimo da nas ka rešenju problema i opštem boljitku mogu voditi principi: pogrešivosti (da smo kao ljudi pogrešivi), razumne rasprave i približavanja istini, te da uzurpacija istine i izjednačavanje istine sa sigurnim znanjem najčešće vodi u logore i gulage.

Zoran Stokić

16.09.2023.

 

55. BEMUS od 8. do 22 oktobra

Ponovo u svom tradicionalnom, oktobarskom terminu, 55. Beogradske muzičke svečanosti predstavljaju zvezde klasične i savremene umetničke muzike, iz zemlje i inostranstva. 55. BEMUS održaće se od 8. do 22. oktobra 2023. godine.

 

 

IZVOR: B92 ČETVRTAK, 14.09.2023. | 15:22 -> 18:00 Foto: Promo

 

 

Festival otvara gala koncert posvećen stotoj godišnjici rođenja slavne operske dive Marije Kalas, u saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu. Najlepše operske arije i duete interpretiraju grčki koloraturni sopran Vasiliki Karajani i italijanski tenor Andrea Kare, pod upravom dirigenta Dijana Čobanova.

 

Među vrhuncima ovogodišnjeg BEMUS-a svakako su dva koncerta slavnog violiniste Najdžela Kenedija, koji se nakon pet godina ponovo druži sa beogradskom publikom, ovoga puta sa programom koji je u celosti posvećen koncertantnoj muzici Johana Sebastijana Baha. Dve uzastopne večeri na Kolarcu garantuju nezaboravan doživljaj!

 

Priznati violinista Roman Simović nastupa kao solista sa Crnogorskim simfonijskim orkestrom na koncertu posvećenom muzici Dmitrija Šostakoviča. Ovim koncertom diriguje umetnički direktor BEMUS-a Bojan Suđić, baš kao i koncertom Simfonijskog orkestra i Hora RTS, na kome se izvodi Verdijev Rekvijem. Kao solisti u ovom remek-delu romantizma nastupaju sopran Sonja Šarić, mecosopran Deniz Uzun, tenor Mario Bag i bas Goran Jurić. Drugi koncert Simfonijskog orkestra RTS, pod upravom dirigenta Premila Petrovića, takođe je posvećen romantičarskoj muzici, uz učešće violiniste Stanka Madića kao soliste u Bramsovom koncertu u De-duru.

 

Program 55. BEMUS-a dopunjuju koncerti kamerne i izvorne muzike, kao i autorsko veče kompozitora Ivana Jevtića.

 

Prodaja ulaznica za sve programe 55. BEMUS-a počinje u petak 15. septembra. Ulaznice za sve koncerte u Kolarčevoj zadužbini mogu se kupiti putem veb-sajta tickets.rs i na prodajnim mestima Ticket Visiona. Za koncerte u Narodnom pozorištu i Sali Beogradske filharmonije ulaznice se prodaju na blagajnama tih dvorana i putem njihove onlajn-prodaje.

 

Program

Nedelja 8. oktobar, Narodno pozorište u 20.00

 

Svečano otvaranje

 

CALLAS 100 – Gala koncert povodom 100. godišnjice rođenja Marije Kalas

 

Orkestar i Hor Narodnog pozorišta

 

Dirigent: Dijan Čobanov

 

Vasiliki Karajani, sopran

 

Andrea Kare, tenor

 

Program: Belini, Verdi, Pučini, Toma, Čilea

 

Ulaznice na blagajni Narodnog pozorišta i na sajtu https://www.narodnopozoriste.rs/sr/ulaznice

 

Utorak 10. oktobar, Sala Beogradske filharmonije u 20.00

 

Ljubiša Jovanović, flauta

 

Dejan Mlađenović, viola

 

Aleksandar Serdar, klavir

 

Ulaznice na blagajni Beogradske filharmonije i na sajtu https://www.bgf.rs/lt/kupi-ulaznice/

 

Sreda, 11. oktobar, Kolarčeva zadužbina u 20.00

 

Crnogorski simfonijski orkestar

 

Roman Simović, violina

 

Dirigent: Bojan Suđić

 

Šostakovič: Koncert za violinu br. 1, Simfonija br. 7

 

Ulaznice na Ticket Vision prodajnim mestima i na sajtu tickets.rs

 

Petak 13. oktobar, Atrijum Narodnog muzeja u 20.00

 

Umetnički ansambl Ministarstva odbrane „Stanislav Binički"

 

Dirigent: Vesna Šouc Tričković

 

Aleksandra Kinđić, oboa

 

Dušan Panajotović, violina

 

Uki Ovaskainen, klavir

 

Veče kompozitora Ivana Jevtića

 

Slobodan ulaz

 

Subota 14. oktobar, Kolarčeva zadužbina u 20.00

 

Simfonijski orkestar i hor RTS

 

Hor Opere Narodnog pozorišta u Beogradu

 

Dirigent: Bojan Suđić

 

Sonja Šarić, sopran

 

Deniz Uzun, mecosopran

 

Mario Bag, tenor

 

Goran Jurić, bas

 

Verdi: Rekvijem

 

Ulaznice na Ticket Vision prodajnim mestima i na sajtu tickets.rs

 

Nedelja 15. oktobar, Narodni muzej u 20.00

 

Kvartet Rubikon – Robert Lakatoš, violina, Marko Josifoski, violina, Jožef Bisak, viola, Dragan Đorđević, violončelo

 

Gost: Mihail Horia, klavir

 

Mendelson: Gudački kvartet br. 2; Dvoržak: Klavirski kvintet br. 2

 

Ulaznice na Ticket Vision prodajnim mestima i na sajtu tickets.rs

 

Ponedeljak 16. oktobar, Kolarčeva zadužbina u 20.00

 

Boris Berezovski, klavir

 

Gosti: Blues Doctors

 

Betoven, Rahmanjinov

 

Ulaznice na Ticket Vision prodajnim mestima i na sajtu tickets.rs

 

Utorak, 17. oktobar, Kolarčeva zadužbina u 20.00

 

Zagrebački solisti

 

Umetničko vođstvo: Sreten Krstić, violina

 

Papandopulo, Suk, Šubert, Štraus

 

Ulaznice na Ticket Vision prodajnim mestima i na sajtu tickets.rs

 

Sreda, 18. oktobar, Etnografski muzej u 20.00

 

Veče izvorne muzike

 

Slobodan ulaz

 

Petak 20. oktobar, Kolarčeva zadužbina u 20.00

 

Simfonijski orkestar RTS

 

Dirigent: Premil Petrović

 

Stanko Madić, violina

 

Brams: Koncert za violinu, De dur, op. 77

 

Čajkovski: Simfonija br. 6, ha mol, op. 77 "Patetična"

 

Ulaznice na Ticket Vision prodajnim mestima i na sajtu tickets.rs

 

Subota 21. oktobar, Kolarčeva zadužbina u 20.00

 

Orkestar Virtuozi

 

Najdžel Kenedi, violina

 

Bah: Koncerti za violinu, Koncert za dve violine, Koncert za violinu i obou

 

Ulaznice na Ticket Vision prodajnim mestima i na sajtu tickets.rs

 

Nedelja 22. oktobar, Kolarčeva zadužbina u 20.00

 

Orkestar Virtuozi

 

Najdžel Kenedi, violina

 

Bah: Koncerti za violinu, Koncert za dve violine, Koncert za violinu i obou

 

Ulaznice na Ticket Vision prodajnim mestima i na sajtu tickets.rs

 

*Organizator zadržava pravo izmene programa.

 

 

***

Komentar

***

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Zf7nZe9BF9M&list=OLAK5uy_m9jrM6TyATHNPOCsV2fWT-7E1-8gi9AFg

(Blog od 64 delova) G.P. Telemann The Paris Quartets

 

ili

 

https://www.youtube.com/watch?v=3ab7x88qyK8

G.P. Telemann The Paris Quartets

 

 

 

 

U vremenima nove polarizacije, dok se pred našim očima odvija "uvertira" III svetskog rata, koja bi se ako uđemo u "I čin" već završila samounišenjem Zemlje – meni je prirodno da na BEMUSU centralno bude, na pr, Telemann Pariski kvarteti 1 – 12; zašto? Univerzalni koncepti prosvetiteljske filozofije našli su svoj primer i u ideji stvaranja univerzalnog muzičkog stila, koji je trebalo da bude sinteza najboljih elemenata savremenih nacionalnih stilova. Sproveo ju je Teleman, u njegovim brojnim kamernim delima, gde uočavamo, izuzetno uspešnu kombinaciju elemenata tipičnih za italijansku, francusku, nemačku, špansku i poljsku muziku tog vremena baš kao što je to slučaj i u Pariskim kvaretitima! Teleman Zevs među kompozitorima sa svojim preko 3.600 dela svih žanrova (čak i 50 opera), je jedan od najplodnijih kompozitora u istoriji muzike. Pored svog kompozitorskog umeća, on je uticao na građanski odnos prema muzici; bio je osnivač dinamičnog koncertnog života u Hamburgu omogućavajući redovne javne nastupe izvan - aristokratskog ili crkvenog okvira. Teleman je pokazao fleksibilnost komponujući u skladu sa promenljivom modom svog vremena, kao i muzikom različitih etničkih grupa. U svojoj glavnoj stvaralačkoj fazi okrenuo se stilu, koji se u istorijskom smislu može pripisati - više rokokou nego baroku - i izgradio most ka bečkoj klasici; često je kombinovao - galantni stil sa kontrapunktnim elementima. U srcu njegovog stvaralačkog principa je - vokalno zvučni melodijski ideal. J.S.Bah, Henedl, Graupner, Pizendel, Hajnihen, Štolcel,...,Graun, Agrikola, Faš, Kvanc, sinovi J.S.Baha  – preuzeli su elemente Telemanovog dela. Klavirski stil i Karla Filipa Emanuela Baha i A. Mocarta ponekad podseća na Telemanov način pisanja.

 

Zoran Stokić

15.09.2023.

 

„Domovina se brani lepotom“: Ljubivoje Ršumović otkrio kako su nastali čuveni stihovi

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 13. sep 202322:21

 

 

Pesnik Ljubivoje Ršumović, čiji su se stihovi nedavno našli na Beogradskim silosima, otkrio je u emisiji Newsnight kako je nastala čuvena pesma "Domovina se brani lepotom".

 

„Domovina se brani lepotom i čašću i znanjem, domovina se brani životom i lepim vaspitanjem“. Stihove uz koje su generacije odrastale sada možete naći na Beogradskim silosima, gde su novi ukras ovog prepoznatljivog arhitektonskog zdanja, ali i podsetnik na vrednosti i stvaralaštvo za mlade.

 

Ršumović kaže da ga je ipak, posle sto i više knjiga, posle toliko pesama, to iznenadilo.

 

„Nisam očekivao da bude na silosu, ja inače volim grafite, bude vrlo duhovitih grafita, bude i onih pomalo sumnjivih, poneki sentimentalan, kao onaj ‘moje srce je kod tebe, vrati mi ga’. Za ovo sam doznao, jer sam video na televiziji sliku, a nisam video u kom kontekstu se pojavilo. Onda sam jednog dana sa Gordanom krenuo da nađemo te silose na kojima se nalazi, obišli smo Luku Beograd, jer smo znali da tamo postoje ti silosi, međutim, tamo ništa nije bilo napisano. Vratili smo se sa obećanjem sebi samima da moramo ipak naći i videti te silose gde su, onda je došlo do objašnjenja, da je ono bio samo plan i ideja, koja je prikazana na Instagramu, pa sam ja to video, i mislio da je već realizovano“, priča on.

 

Dodaje da je video i konačnu verziju.„Bio sam na tom svečanom otvaranju sa celom porodicom maltene“, kaže. Ističe da je „ovo još jedna manifestacija beogradskog duha i uopšte našeg duha“.

 

„Ta pesma je vremenom postala nekako značka ekološkog ustanka, i uopšte pesma u kojoj se govori i sa tog ekološkog aspekta, ne samo vaspitno-obrazovnog, ili literarnog, tako je da ona postala negde u centru pažnje, zato upravo što su deca, učenici, mladi ljudi to pre svega videli kao prvu pesmu u nekim čitankama, drugo, pesma je napisana na neki nevin način, bez nekih asocijacija na velike teme i na velike obaveze“, kaže on.

 

Pesma je, seća se, nastala na „neki čudnovat način“.

 

„Ja inače nisa inadžija, nisam čovek koji je sujetan, a pogotovo ne prema starijim kolegama. Na Zmajevim dečjim igrama, na jednom simpozijumu, razgovoru o pisanju za mlade ljude, kada je Duško Radović držao čuveno svoje slovo o tome kako treba pisati za decu, pa smo mi to posle nazvali ‘Dušanov zakonik o tome kako treba pisati za decu’, jedna koleginica naša, Mira Alečković je tada malo brzopleto nazvala Duška Radovića televizijskim pesnikom, a nas koji smo sledili na neki način njegovu poetiku nazvala televizijskim pesnicima. Nije nas uvredila, nego što je to bio nekako pucanj u prazno, na neki način, valjda smo mi želeli da nas starija koleginica pohvali, da kaže neku lepu reč o nama, posle sam ja sa njom razgovarao, ona se i ne seća da je to tako formulisala, a u stvari, ona se na onaj pravi način, pomalo skojevski, zalagala da se domovina brani zapravo patriotizmom i Boškom Buhom i oružjem… I onda sam ja prosto kao protest neki napisao pesmu – Domovina se brani lepotom“, ispričao je Ršumović za N1.

 

Dodaje da je „to neka vrsta fenomena da se kasnije dobiju ta neka zakasnela priznanja, a ne ona koja su njega podstakla da to napiše“.

 

„Naravno, tema ekologije i uopšte tog ekološkog patriotizma, kako je to inače Gordana Brun izmislila kao sintagmu, koja objašnjava sadašnje vreme i objašnjava na neki način ponašanje kako bi trebalo da se razgovara o opstanku planete, ovo što se događa oko nas sad, u Maroku, Libiji, ovo kod nas, odjednom neke prirodne katastrofe, pojave, neke koje više liče na šamare nama ljudima, kao upozorenje, kao poruka – uzmite se u pamet, šta vi to radite“, ističe on.

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=M4LQvILTouw

Friedrich Kuhlau - Elverhøj, Op.100 (1828)

 

 

 

Da, domovina se brani lepotom i znanjem. Nikolaj Grundtvig (1783-1872) – čovek "institucija" u  danskom intelektualnom i društvenom životu; pisac, pesnik (1500 himni), pedagog, teolog, sveštenik, filozof, istoričar, episkop, filolog, polemičar i političar. Najuticajnija osoba u istoriji Danske, jer je njegova filozofija dovela do novog oblika nacionalizma (gađanskog) u poslednjoj polovini 19. veka. Grundtvig i njegovi sledbenici su zaslužni za formiranje moderne danske nacionalne svesti (socijalizacija ljudi, narodne gimnazije). Bio je aktivan tokom danskog zlatnog doba, nažalost njegov međunarodni značaj ne poklapa sa značajem njegovih savremenika Andersena i Kjerkegora. Školovao se u tradiciji evropskog prosvetiteljstva, nemačkog romantizma i antičke istorije nordijskih zemalja. Da bi spasao propast Danske (posle gubitka Norveške 1814.) – "vere je bila uzrok gubitka Norveške" izgradio je duhovne stepenice budućeg Danskog društva. Na tom se tragu kretao i "pesnik klavira" Friedrich Kuhlau (1786-1832) za koga je Šubert kazao da stvara "remek-dela" - kompozitor legendarne muzike "Elverhøj" (na stihove Heiberg-a) – kojom se brani domovina Danska. Već blizu 200 god tradicija je u Danskoj da "Evergoj" bude prva predstava koju deca vide u Kraljevskom pozorištu. Ta je antologiska muzika stigla čak i u film "Olsenova banda vidi crveno", banda provaljuje u Kraljevsko pozorište tokom izvođenja "Elverhoja". Bučne alatke benda prigušene su uvertirom(!)

 

Zoran Stokić

14.09.2023.

 

„Džejms Veb“ otkrio metan i ugljen-dioksid na egzoplaneti „K2-18b“

 

 

SCITECH Autor: Srna 13. sep 202319:05 0 komentara NASA

 

 

Egzoplaneta "K2-18b" , koja je udaljena od Zemlje 120 svetlosnih godina, ima atmosferu i uslove koji, možda, omogućavaju život, saopštili su naučnici.

 

Astronomi u svetu redovno prate podatke i fotografije koje šalje svemirski teleskop „Džejms Veb“, a posebno su ih zainteresovali podaci u vezi sa ovom planetom.

 

Ova egzoplaneta 8,6 puta je veća od Zemlje i „skriva“ molekule koje sadrže ugljenik, metan i ugljen-dioksid.

 

„K2-18b“ mogla bi biti planeta sa atmosferom bogatom vodonikom i površinom prekrivenom vodenim okeanom.

 

Naučnici su veoma oprezni kada daju procene, ali se sve češće može čuti kako bi ova egzoplaneta mogla biti pogodna za život koji je poznat, jer se nalazi u takozvanoj „nastanjivoj zoni“.

 

NASA navodi da „K2-18b“ kruži oko hladne patuljaste zvezde „K2-18“ i udaljena je 120 svetlosnih godina od Zemlje.

 

Ova egzoplaneta, čija je veličine između Zemlje i Neptuna, ne liči ni na jednu planetu u Sunčevom sistemu, prenose naučni portali.

 

Tradicionalno, potraga za životom na egzoplanetama skoncentrisana je prvenstveno na manje stenovite planete, ali veće nastanjive egzoplanete znatno su pogodnije za atmosferska posmatranja.

 

To su planete za koje se veruje da su vruće i vodom prekrivene sa atmosferom bogatom vodonikom.

 

Naučnici veruju da bi takve planete mogle biti potencijalni kandidati za život i da bi bile pogodne za ljudske kolonije.

 

 

***

Komentar

***

 

 

U ovom "srninom" tekstu iz nekog "čudnog" razloga nema najvažnijeg mesta iz ove NASA vesti o JVST i K2-18b.

*

Centralno mesto ove vesti vezano je za detekciju molekula dimetil sulfid (DMS). Na Zemlji samo "život" proizvodi molekul  dimetil sulfid (DMS). Većina DMS-a u Zemljinoj atmosferi se emituje iz fitoplanktona u morskim sredinama.

Svemirski teleskop Habl je prvobitno dao dokaze o postojanju vodene pare u atmosferi egzoplanete K2-18b. Zbog toga je planeta K2-18b bila jedna od prvih koju je istraživao mnogo moćniji teleskop JVST -  tražio je tačno koji elementi se nalaze u atmosferi te planete - otkrio je i molekul koji se zove dimetil sulfid (DMS). Ako je zaista "otkrio" DMS to će biti prvorazredna stvar!

 

*

@Gyula Ferenczy To su amaterski načinjene figure... Šta može da putuje vasionom?

 

Poreklo života na Zemlji još uvek je misterija. Predloženo je mnogo različitih teorija, a ne postoji konsenzus o tome koja je tačna. Iako se pokazalo da je teorija primordijalne supe najverovatnije netačna, druge teorije se i dalje razmatraju, kao što su hidrotermalni otvori i teorija panspermije. 

Reč "panspermija" dolazi iz grčkog jezika i znači "seme svuda". Seme, u ovom slučaju, ne bi bili samo gradivni blokovi života, kao što su aminokiseline i monosaharidi, već i - mali ekstremofilni organizmi. Teorija navodi da su ova „semena“ rasuta „svuda“ u  svemiru i najverovatnije se rasejavaju udarima meteora. Kroz ostatke meteora i kratere na Zemlji dokazano je da je rana Zemlja pretrpela bezbrojne udare meteora zbog nedostatka atmosfere koja bi mogla da ih spali pri ulasku. Meteori koji danas padaju na Zemlju uvek se analiziraju na ove vrste organskih molekula kao trag o poreklu života. Aminokiseline su uobičajene na ovim meteorima koji prolaze kroz današnju atmosferu. Pošto su aminokiseline građevni blokovi proteina, ako su prvobitno došle na Zemlju na meteorima, mogle bi da se okupe u okeanima kako bi napravili jednostavne proteine i enzime koji bi bili instrumentalni u sastavljanju prvih, vrlo primitivnih, prokariotskih ćelija. Fransis Krik (koji je zajedno sa Votsonom otkrio strukturu DNK) i hemičar Orgel su predložili svoju teoriju "usmerene panspermije" na konferenciji o komunikaciji sa vanzemaljskom inteligencijom, koju je organizovao Karl Sagan i održanoj u opservatoriji Biuraka u Jermeniji 1971. Ovu teoriju je predstavljena kao „veoma neortodoksan predlog“ i „smela spekulacija“ verodostojna naučna hipoteza. Dve godine nakon konferencije objavili su članak u Ikarusu 1973. Ovu je ideju podržavao i dalje razvijao Hoking. Rad iz 1973. fokusira se na univerzalnost genetskog koda i ulozi koju molibden igra u živim organizmima. Svemir "sija" životom misle ovi naučnici. Zbog ograničenja koje sobom nosi kretanje na velikim udaljenostima - ne putuju "bića" – nego mali ekstremofilni organizmi (na razne načine, pa i u inteligentnim kapsulama)!

ZoranStokić

13.09.2023.

 

Šta nas ove godine očekuje na sceni Narodnog pozorišta 

VIDEO

 

 

Nova sezona u Narodnom pozorištu počinje prvog oktobra. Koje ćemo premijere i glumačke zvezde ove jeseni gledati na sceni nacionalnog teatra?

 

IZVOR: B92 PONEDELJAK, 11.09.2023. | 13:16 Foto: Shutterstock/VDB Photos

 

 

Da li je završena rekonstrukcija gledališta i šta je sve učinjeno da bi posetiocima bilo što udobnije? To je u Jutru otkrio upravnik tog pozorišta i popularni glumac Svetislav Bule Goncić.

 

"Mi uveliko spremamo jedan od najvećih klasičnih baleta, postavili smo klasičnu scenu upravo u godini u kojoj slavimo 100 godina postojanja srpskog baleta i u toj godini smo postavili Infinitas, jedan moderni balet, jedan triptih sa modernim koreografima, ali smo istovremeno postavili i jedan od najvećih klasičnih dela na našu scenu. Jako smo ponosni na ceo ansambl, naše soliste, koreografe, na Anu Pavlović, koja je umetnički direktor baleta. Mi ove godine praktično krećemo sa postavljanjem Labudovog jezera, tačnije, ponovo ga postavljamo na scenu, što je za nas veoma značajno."

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Francuska i italijanska škola baleta preko koreografa - Šarl Lepik i Domeniko Rosi - stvara temelje ruskog baleta – ali zaborave svi da kažu da su ovi koreografi koristili balete - Vincente Martín y Sole - premjere u Saint-Pétersbougu:  Didon abandonnée 1792; L’oracle d'après 1793; Amour et Psyché 1793; La Belle Arsène 1795; Mort d'Hercule 1796; Adèle de Ponthieu 1797; Les Amours de Bayard 1798; Tancrède 1799; Les Deux Savoyards 1799; Le retour de Poliorcète 1800; Castor et Pollux 1803.

Zahvaljujući ogromnom radu muzikologa Maksimova – sačuvan je (makar) jedan od tih baleta "Didon abandonnée"(!) Umesto što po ko zna koji put izvode "Labudovo jezero" ansambl baleta Narodnog pozorišta je mogao da napravi hit balet, sa kojim bi  mogli da obiđu svet. Soler je bio jedna od najvećih ikada u operi i baletu klasicizma, ikona dvora  Karlosa IV Kraljevine Španije, Hozea II Svetog Germanskog Carstva , Katarina II od Rusije, njegova su se dela izvodila u gradovima Evrope: Parizu,..., Londonu; u Beču su Mocartove i Saljerijeve najbolje opere skinute sa repertoara 1786., 1787., kada su se pojavile opere Mrtina, kao što je kazao libretista Lorenzo da Ponte: "nikada ranije carski grad (Beč) nije čuo muziku tako šarmantnu, tako privlačnu, tako novu i tako narodnu“ ("Una cosa Rara" 1786). Soler je bio Tepsihorin "igrač" kao što je Le Pik bio Apolonov.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=R61j_gBE9Jg

Albert Tucker -Dido Abandonada (extracto) de Vicente Martín y Soler

 

 

Zoran Stokić

12.09.2023.