“Moja švajcarska vojska”: U zemlji čokolade, banaka i sireva, u mnogim ormanima puške i vojna oprema

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 16. sep 202318:08 Moja švajcarska vojska

 

 

Na zatvaranju 19. Festivala evropskog dugometražnog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih”, u nedelju 17. septembra u 20 časova, biće održana specijalna pretpremijera filma “Moja švajcarska vojska” reditelja Luke Popadića.

Ovo je film koji je nastao iz jedinstvenog i neočekivanog ugla, iz iskustva autora koji je istovremeno srpski reditelj i oficir švajcarske vojske, nastao da bi mnogima otkrio da u zemlji čokolade, banaka i sireva u ormanima 150.000 Švajcaraca stoje puške i vojna oprema.

Iznenađujući, duhovit, povremeno ironičan, dirljiv duh ovog filma otkriva Švajcarsku koju ne poznajemo kroz složenost situacija i upitanost druge generacije imigranata nad sopstvenim identitetom u svim njegovim menama i razlikama.

Junaci filma, oficiri švajcarske vojske, čiji su roditelji došli iz Tunisa, Šri Lanke i Srbije, otkrivaju kako se oblikuju jedinstveni amalgami kulture i tradicije potekle iz zemalja porekla u spoju sa vrednostima švajcarskog društva i identiteta.

Autor, koji je bio ponosni reper pre nego što je postao vojnik, kreira dinamičnu, razigranu dokumentarističku formu pokušavajući na različite načine, i kao narator koji priča svoju ličnu priču i prateći kamerom sjajno izabrane junake, da otkrije šta u stvari znači biti Švajcarac.

Kroz niz često zabavnih situacija postepeno počinjemo da razumemo kako banker ili inženjer u sledećem trenutku postaje oficir i razmišlja o komandovanju isto takvim službenicima, profesorima, farmerima trenutno pretvorenim u vojnike. Dok u alpskom pejsažu krave posmatraju prolazak vojske otkrivamo da film diiskretno preispituje smisao vojske u savremenoj Švajcarskoj i nudi neočekivane odgovore.

Luka Popadić je rođen u Badenu u Švajcarskoj 1980. godine. Studirao je istoriju i političke nauke u Cirihu. Radio je kao asistent režije u Gudman teatru u Čikagu, kao grafički dizajner u Cirihu i Pandastorm Pictures u Berlinu. Kao oficir švajcarske vojske učestvovao je u mnogim međunarodnim misijama širom Evrope.

Završio je master studije filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2014. Radio je sa Želimirom Žilnikom na dokumentarnim filmovima u Africi i Srbiji. Na doktorskim studijama na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i na Univerzitetu umetnosti u Cirihu gde predaje filmsku umetnost, aktivan je u oblasti umetničkih istraživanja. Njegovi kratki filmovi prikazani su na preko 100 festivala i osvojili su mnoge nagrade. Član je DokSrbije i Académie du Cinéma Suisse.

 

 

***

Komentar

***

 

Švajcarska konfederacije koja je 1291., osnovana na Rutliju se branila kako? U njihovoj kulturnoj matrici ugrađeno je da vertikalna i horizontalna prohodnost u društvu mora podlegati empirijskom principu: praktično postignutim rezultatima, to znači da su im institucije bile pod kontrolom razuma; vekovima su stvarali mreža složenih institucionalnih društvenih odnosa koji su funkcionisali u praksi, a ne samo na papiru. Sve to  im je omogućilo da budu gospodari svojih vekova te da budu narod koji je svuda "stizao pre budućnosti". Dobar život to je stalno donošenje ispranih odluka. Uspeli su svojim umećem da sačuvaju konfederaciju i mir čak i u II sv ratu. Nisu dozvoli da dobiju svog Petena da „duh uživanja prevagne nad duhom žrtvovanja“; jedna od tih inicijativa je bila i "Gotardska liga" koju je osnovala grupa mladih ljudi predvođena Denisom de Ružmonom i prof Teofilom Spoerijem sa ciljem da spreče defetizam da se bore protiv nacističke propagande te da ne dozvole saveznoj vladi i krupnom kapitalu da se počini Hitleru. Nisu se uplašili kada su za samo nekoliko dana bili na meti preko 200 članaka kaji su ih optuživbali da su nacisti, marksisti, katolici, oksfordci, ćerka kompanija Duttveilera, utopisti, itd. itd. 22 jula 1940 de Ružmon je napisao „Apel švajcarskom narodu“ - s jedne strane aktivna neutralnost, a s druge strane vernost osnovnim vrednostima Švajcarske kao što je federalizam, kako bi se odupreli „po svaku cenu  totalitarizmu". Rigorozno poštovanje ličnosti i porodice, apsolutno odbacujemo ideju totalitarne države i odbijanje bilo kakvog ograničavanja slobode savesti od države. Federalni princip, večni temelj Konfederacije!

 

*

@mutava Država, nije ništa materijalno, a ni nešto nepokretno, sputano fizičkim granicama – nego je čista dinamika! To je volja ljudi da se "nešto zajedno uradi u budućnosti" – ona pridobija žitelje ili ih gubi zavisno od toga kakav im projekat nudi! Despotske države Sumer, Persija,..., Osmansko carstvo  mogli su da pokore bilo koga i da ga svojim "spoljašnjim" sredstvima – ratničkim veštinama i administracijom – privole da poštuje njihovu vrhovnu vlast – i to je sve! Tek su moderne građanske države, pomoću socijalizacije na vrlinama i znanju, koje danas pogrešno zovemo "nacionalne države" stvorila trajnu dinamičku koheziju unutar sopstvenog sistema. U takvoj državi je bilo moguće da Paracelzijus 1527., baveći se medicinom u Bazelu, pored crkve, spalio Aviceninu knjigu iz medicine (sledbenik Aristotela) i kaže: „nauka ne može gledati u prošlost”. Mogli bi ovaj sajt preoptereti brojnim ovakvim događajima iz istorije koji čine dinamiku Švajcarske (zbog čega je ona to što je jeste); tu se sklonio i Voler od koga smo trebali da naučimo da nas ka rešenju problema i opštem boljitku mogu voditi principi: pogrešivosti (da smo kao ljudi pogrešivi), razumne rasprave i približavanja istini, te da uzurpacija istine i izjednačavanje istine sa sigurnim znanjem najčešće vodi u logore i gulage.

Zoran Stokić

16.09.2023.