Da li smo bezbedni?

 

Udar "tanke niti" sa Sunca koji će se, kako NASA predviđa, desiti 19. jula, mogla bi da poremeti dži-pi-es i radio signale. Kako će ona uticati na ljude?

 

IZVOR: RTS UTORAK, 19.07.2022. | 12:20 Foto: Elena11/Shutterstock

 

Zvezdar Branko Simonović istakao je da da ovo solarna oluja neće doneti probleme, jer će biti u najnižem rangu opasnosti. Polarna svetlost biće vidljiva sa južne polulopte.

"Sunčeve oluje nastaju tako što naelektrisane čestice velikom brzinom krenu put Zemlje i one se na tom putu sretnu sa onim što nas štiti od spoljnih uticaja, sa našim magnetnuim poljem Zemlje. One su kao neki balon i kada na njih "udari" jači pritisak one se ulube i priđu bliže zemlji. Pošto su naelektrisane, skreću ka zemljinim polovima i utiču na intenzitet polarne svetlosti" , istakao je Simonović.

Solarna oluja na putu da pogodi Zemlju

Dodaje da je najveća zabeležena magnetna oluja je Karingtonov događaj iz 1859. godine. U modernoj prošlosti bilo ih je puno, ali one nemaju uticaj na ljude. "Kada su u pitanju satelitske komunikacije, to su uređaji koji su predviđeni da izbegnu takve događaje. Nas na zemlji naša magnetosfera štiti od jakih oluja, pa smo bezbedni", zaključio je zvezdar Branko Simonović.

 

***

Komentar

***

 

 

Što se ovoga problema tiče, tu smo bezbedni. Naše preživljavnje najviše zavisi od promene svesti ljudi, naša budućnot zavisi od ponašanja svakog stanovnika Zemlje. Kako  Sunce - primarno - utiče na život na Zemlji, objasnio je Milanković u "Kanonu osunčavanja Zemlje..." pomoću 3 parametra (nagib Zemljine ose prema ekliptici, longitude perihela, ekscentričnosti Zemljine putanje) ali u poslednjih 50 godina postoji svetst i o – sekundarnom – uticaju. Zbog tog sekundarnog uticaja (a ne primarnog) u ovom trenutku planeta je za 1 stepen Celzijusa toplija u odnosu na predindustrijski period i na putu je da se zagreje za ukupno 3 stepena (više) do kraja 21 veka. Izlaz (možda) postoji ako prekinemo upotrebu fosilnih goriva i dostignemo ugljeničnu neutralnost. Za sada znamo da 31%, štetne emisije, potiče od - proizvodnje dobara i materijala (proizvodnja cemneta i &).  27%  od proizvodnje  električne energije (jer se značajan deo energija dobija sagorevanjem  fosilnih goriva). 19% . od proizvodnja hrane (pojavljuju se gasovi  sa efektom staklene bašte od metana i azotovih oksidia; pored ugljen dioksida). 16% potiče od transporta  ljudi i robe. A 7% nastaje od izgradnje  zgrada i & (kao i njihovog  grejanje i hlađenje).

Zoran Stokić

19.07.2022.