"Masa milijardu sunaca" – otkrivena najstarija galaksija dosad: "Nešto što ne razumemo" FOTO

 

Samo nedelju dana nakon što su prve slike moćnog svemirskog teleskopa Džejms Veb obišle svet, on je već vrlo verovatno pronašao najstariju dosad viđenu galaksiju, koja je postojala pre 13,5 milijardi godina.

 

IZVOR: INDEX.HR PETAK, 22.07.2022. | 14:19 -> 15:00 Foto: depositphotos/njaj

"Galaksija GLASS-z13 egzistirala je oko 300 miliona godina nakon Velikog praska. Potencijalno gledamo najudaljeniju svetlost zvezda koju je iko ikad video", rekao je astronom Rohan Naidu s instituta Harvard, iz centra za astrofiziku.

Što su objekti udaljeniji od nas, to njihovoj svetlosti treba duže da dođe do naših očiju ili instrumenata. To znači da kada gledamo u daleki svemir, gledamo u davnu prošlost. Iako je galaksija GLASS-z13 postojala u najranijoj eri svemira, nije nam poznata njena tačna starost, jer je mogla da se formira bilo kada u prvih 300 miliona godina.

"Trenutno se naša pretpostavka o udaljenosti temelji na onome što ne vidimo"

Kada se iz infracrvenog spektra prebaci u vidljivi spektar, galaksija se vidi kao mrlja crvene boje s belim delom u središtu, piše AFP.

Naidu i njegove kolege, tim od ukupno 25 astronoma iz celog sveta, predali su svoja otkrića naučnom časopisu, ali njihovo istraživanje još nije prošlo recenziju.

Naučnike čeka još dosta posla. Konkretno, žele da ponovo dobiju određeni vremenski pristup teleskopu kako bi sproveli spektroskopiju, analizu svetlosti koja otkriva detaljna svojstva nekog objekta, što bi moglo pomoći pri preciznom utvrđivanju udaljenosti ove galaksije.

"Trenutno se naša pretpostavka o udaljenosti temelji na onome što ne vidimo, a bilo bi sjajno da se bazira na onome što vidimo", rekao je Naidu.

"Za sada znamo da galaksija ima masu kao milijardu sunaca. To je vrlo iznenađujuće, odnosno nešto što ne razumemo, s obzirom na to koliko je brzo nastala nakon Velikog praska", dodao je.

 

 

***

Komentar

***

Mnogi me komentatori na ovu vest podsećaju na Lajbnica; koji je za razliku od Njutnja;  nauci nametao  principe koji moraju biti u skladu sa njegovim teleološkim/metafizičkim  načelima, kao što su - princip kontinuuma  i princip dovoljnog razloga (koji su po njemu neosporno važili u logici i geometriji), a na kome počiva i njegova analiza beskonačnosti, treba - po analogiji  - da važe -  i na polju saznanja prorode. Ti principi garantuju apsolutnu ISTINITOST, a taj im povlašćeni položaj obezbeđuje MUDROST/DOBROTA BOGA tvorca. Pošto po njemu i sve FAKTIČKE  činjenice  treba da budu UTEMELJENE na VEČNIM ISTINAMA pomoću kojih se jedino i mogu objasniti, onda principe de l‘ordre général - zakon kontinuiteta, kao jedna od tih večnih istina - jeste MATRICA iz koje mi možemo izvoditi sve zakone prorode. Njutn je pak u želji da uspešno reši stare naučne zadatke,  bio prinuđen - iako mu to nije bila namera - da se tiraniji samoočiglednog suprotstavi a priori prvim principima (hipotezama, prvi principi - nisu bili isiniti iz metafizičkih/teoloških razloga) te praksi kao kriterijumu istinitosti, te da tako promeni standarde naučnog dokaza i kriticizma i, zaista, same koncepte znanja. Da bi postavio nove validne zakone odrekao se starog pojma “čulne kauzalnosti”. Tako njegov drugi princip nije ništa drugo do diferencijalna jednačina drugog reda - do koje je on došao tek kada je napustio pojedinačne trajektorije i tek kada je pomoću pojmova “PRIVLAČENJA” i “PROMENA PROMENE” pokušao da nađe ZAJEDNIČKI  IMENITELJ  ZA  SVE TRAJEKTORIJE. Ovde sada postoji teorijska mogućnost kretanja i onda kada u igri više nije ni jedan jedini izazivač kretanja.

 

 

Zoran Stokić

23.07.2022.