Dan nauke u Srbiji - Teslin rođendan

 

Suštinski je pogrešno da je dan nauke u Srbiji vezan za Teslu. Kako izgleda naučnik (fizičar), za koga u Srbiji ni u 21 veku niko nije čuo (osim izolovanih slučajeva), iz vremena izumitelja Nikole Tesle. Jozef Štefan (1835-1893) slovenački fizičar i matematičar, profesor i akademik na Bečkom univerzitetu, kome je car dodelio plemićku titulu zbog  brojnim doprinosima u nauci, savremenik Nikole Tesle (bez i jednog rada u naučnim časopisima i bez učenika.) objavio je 83 rada u naučnim časopisima tog vremena, po oblastima: mehanica i hidrodinamica 12 , akustica 7 , termodinamica sa kinetičkom teorijom gasova 25, elektricitet  i magnetizam 27, optica 12. Stefana, koji po broju i kvalitetu radova podseća na slavne generacije Lagranža, Ojlera, Puasona, Laplasa i & kada je  teorijska nauka tesno bila povezana za primenjenom naukom i tehnikom. Štefanov najstariji učenik je Bolcman. „Stefanova jednačina“,„Stefanov  fluks“,„Stefanov broj“,„Stefan–Bolcmanova konstanta“,„Maksvel–Stefan difuzija“  , „Stefanov problem (zadatak-parcijalne jednačine)“,  „Stefanova adhezija“... Inače izvan VB smatran je najboljim poznavaocem Maksfelovog elekrtomagnetizma u Evropi tog vremena (čak bolji poznavalac i od Herca).  Pošto nauke nema bez kvalitetnog obrazovanja – dan nauke je trebao biti vezan za našeg najškolovanijeg naučnika Mihajla Pupina (eventualno za Milituna Milankovića)!

 

*

 

1820: Ersted (Amper) - otkriće električne struje. 1831: Faradej: “Ako struja proizvesti magnetizam - može i obrnuto”. Električna energija se može proizvesti putem kretanja magneta (napravio je seriju eksperimenata i “struja je potekla”). Izumeo je indukciju, naizmeničnu struju; izmislio je i mnoge druge aspekte elektromagnetizma oni su osnova naše tehnologije i nalazi svoju primenu u transformatorima, dinamima, alternatorima. Od 1855-1873 nastala je Maksfelova teorija elektromagnetizma.

Tesla nije izmislio ni „transformator“. Izumeo Faradej,..., prvi transformator sa zatvorenom magnetskom jezgrom prikazan je na sajmu u Budimpešti 1885. (Károly Zipernowsky, Miksa Déry i Otto Bláthy). Prvi trofazni transformator uveo 1889. (Mihail Osipovič Dobrovolski). Teslina, iz 1891. je namenjen stvaranju vrlo visokih napona uz visoku frekvenciju. Uzgred -  pre Teslinog transformatora - Inženjerski napredak 1880-ih, uključujući pronalazak praktičnog (industiskog) transformatora, doveo je do toga da su električna preduzeća u Evropi (Londonu, Budimpešti, Rimu) počela da usvajaju i koriste NAIZMENIČNU struju u radu mašina u firmama, do tada korišćenu prvenstveno u sistemima osvetljenja.

Slično... 1824. godine francuski fizičar Francois Arago formulisao je postojanje rotirajućih magnetnih polja, nazvao Aragoove rotacije, Tokom 1880-ih mnogi pronalazači su pokušavali da razviju izvodljive motore na naizmeničnu struju...Prvi indukcioni motor bez komutatora naizmenične struje izumeo je Galileo Feraris 1885....

 

*

 

Tesla je imao sreću da se zaposli u Budimpešti kao elektrotehničar baš u vreme kada je budimpeštanska trojka Zipernovski - Blathi - Deri već stvorila mrežu transformatora i naizmeničnih paralelnih kola za snabdevanje potrošača, efikasnijih od onih koji su korišćeni u Londonu. Tu je Tesla stekao svoj intelektualni kapital, tj. znanja i ideje o prednosti naizmenične struje u odnosu na jednosmernu, tako da je i sav svoj dalji rad usmerio ka tome da svojim tehničkim rešenjima potpomogne da postojeće složene energetske celine naizmenične struje (centrale, prenosnici sa trafoima, potrošači) nadmaše iste takve celine jednosmerne struje. Radeći za Simens i Vestinghaus, svojim patentima iz 1888. je dao nekoliko velikih poboljšanja transformatora i polifaznih indukcionih motora. Tesla nije mogao da prati razvoj kvantne fizike:

Einstein je hipotezom fotona uneo kvantnost u elektromagnetsko polje. Dirac je to prvi formalizirao, a opšte kvantiziranje polja sproveli su Heisenberg i Pauli; de Broglie i Schrödinger su pokazali da se elektroni, koji su uvek smatrani česticama, u nekim uslovima ponašaju kao talasi. Da bi objasnili energije stabilnih stanja atoma, fizičari su odustanu od ideje da su elektroni u atomima nalik malim njutnovskim planetama koje kruže po orbiti oko atomskog jezgra; talasi elektrona nisu talasi elektronske materije onako kao što su okeanski talasi sačinjeni od vode. Kao što je rekao Max Born, elektronski talasi su zapravo talasi verovatnoće...

 

Zoran Stokić

10.07.2022.