Da li smo iz rata u Jugoslaviji izvukli pouku?

KULTURA Autor: DW 29. sep 202311:25 N1

Šesti Berlinski jesenji salon pozorišta „Gorki“ postavlja pitanje: da li smo iz rata u Jugoslaviji izvukli pouku? Do sredine decembra umetnici će kroz program pod imenom „Lost You Go Slavia“ pokušati da pronađu odgovore.

Koliko brzo neka tektonska pomeranja koja su se dogodili na periferiji Evrope (iz ugla Zapada) mogu da padnu u zaborav, pokazuje i primer rata u Jugoslaviji. Nakon ruskog napada na Ukrajinu početkom 2022, njemački mediji, a i neki političari, uporno su ponavljali kako je rat u Ukrajini „prvi krvavi sukob na području Evrope nakon Drugog svetskog rata“. I to uprkos činjenici da događaji u Jugoslaviji devedesetih nikome u Nemačkoj nisu mogli da promaknu, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog stotina hiljada izbeglica koje su početkom devedesetih velikim delom završile u Nemačkoj, prenosi „Dojče vele„.

Ponavljanje grešaka?

Sada se Nemačkoj događa isto, ali sa izbeglicama iz Ukrajine kojih je više od milion stiglo u Nemačku od početka ruske agresije. Da li će nemačko društvo da ponovi iste greške kao i devedesetih kada je nemačka vlada nakon završetka rata (na papiru) preko 350.000 izbeglica iz bivše Jugoslavije poterala u svim smerovima, uprkos činjenici da se mahom radilo o dobro integrisanim članovima društva koji su u kasnijim godinama itekako nedostajali, pre svega nemačkom tržištu rada?

I danas ojačala desnica u Nemačkoj traži povratak izbeglica kućama i zatvaranje granica. Da li će i ova vlada da popusti pod pritiskom s desnog spektra? Organizatorima 6. Berlinskog jesenjeg salona pozorišta „Maksim Gorki“ iz Berlina stalo je do toga da se greške ne ponove.

„Pogled unazad na rat u Jugoslaviji pruža nam mogućnost da govorimo o onome što se događa danas oko rata u Ukrajini, o mogućim posledicama i o tome kako ćemo mi kao društvo prema tim promenama da se odnosimo“, kaže u razgovoru za DW Šermin Langhof, upravnica pozorišta „Maksim Gorki“ i uz reditelja Olivera Frljića jedna od organizatorki ovogodišnjeg salona koji nosi tematski orijentisan naslov „Lost – You Go Slavia“.

„Long live the War!“

Od 28. septembra do 10. decembra u zgradi pozorišta „Maksim Gorki“ u sklopu 6. Berlinskog jesenjeg salona mnogi umetnici povezani s područjem bivše Jugoslavije daće svoj doprinos traženju pouka iz post-jugoslavenske traume: Oliver Frljić, koji je od prošle godine jedan od umetničkih voditelja pozorišta „Gorki“, u sklopu salona predstavlja svoje dve premijere. Umetnice Danica Dakić i Milica Tomić izlažu svoja dela vezana za sudbinu Jugoslavije. Umetnik Siniša Labrović, koji od 2018. živi u Berlinu, svojim performansom „Long live the war!“ ukazaće na apsurdnost vojničkih rituala u svakodnevici. Početkom novembra u sklopu salona će po prvi put nakon dužeg vremena koncert održati i slovenački bend „Lajbah“, možda najpoznatiji kulturni izvozni događaj s prostora bivše Jugoslavije.

Kako je rečeno na konferenciji za novinare uoči otvaranja Salona, predviđena su i brojna gostovanja pozorišnih trupa i umetnika s prostora bivše Jugoslavije, a biće prikazana i serija jugoslovenskih i postjugoslovenskih filmova koji su retko dostupni nemačkoj publici. U sklopu salona izložen je i legendarni rad hrvatskog konceptualnog umetnika Mladena Stilinovića „Pjevaj!“ iz 1980. koji je postao i vizuelni simbol ovogodišnjeg Salona.

Berlin je, kako veruje Langhof, idealna tribina za suočavanje sa sudbinom jedne nestale zemlje. „Mi živimo u Berlinu gde je dom pronašlo mnogo ljudi koji iza sebe imaju iskustvo patnje i progona, stradanja i rata. ’You Go Slavia’ će biti prilika i za njih da se suoče sa sličnim iskustvima“, rekla je upravnica pozorišta „Gorki“.

Njoj je, kaže, posebno važno da istakne da se pritom ne radi o nekakvoj nostalgiji i dodaje da je, pored istorijskih radova, poput spomenutog Stilinovićevog „Pjevaj“, festival prilika da se upozna i sa radovima mnogih mladih umetnika koji su rođeni nakon rata, poput rediteljke Selme Spahić.

„Ti umetnici se bave i razmišljaju o konfliktima u svojoj domovini, ali i drugim, aktuelnim sukobima. Jugoslavija je samo jedan fokus koji smo odredili i stalo nam je ne toliko da se shvati pojam Jugoslavije, nego da kroz iskustva Jugoslavije pokušamo da shvatimo svet“, zaključila je Langhof.

Jugoslavija kao utopija i tamna avangarda

Umetnica Danica Dakić, koja u Berlinu izlaže svoje delo „Zenička trilogija“, kaže da nije frustrirana ponekad pogrešnim percepcijama Jugoslavije i prostora koji je nastao njenim raspadom. „Te drugačije interpretacije ponekad otvaraju prostor za nove rasprave koje onda vode do novih rešenja“, kaže Dakić.

Ona smatra da pojam „Jugoslavija“ ponovno postaje privlačan upravo zbog svoje utopijske dimenzije. „Jugoslavija je bila Evropa pre Evrope. I pokret Nesvrstanih danas fascinira mnoge, jer se radilo o konstrukcijama koje su bile okrenute budućnost“, rekla je Dakić za DW.

I njena koleginica, beogradska umetnica Milica Tomić, koja trenutno predaje u Gracu, primećuje da pojam „Jugoslavija“ stalno izaziva interesovanje javnosti, ali se on ujedno istorijski dekontekstualizuje: Jugoslavija ne postaje pozitivna utopija, već nego neka vrsta upozorenja.

„Uništenje Jugoslavije, tj. njen nestanak, postalo je kao neka tamna avangarda Evropi“, zaključuje Tomić. Ona u sklopu Salona izlaže umetnički projekat „Četiri lica Omarske“, koji se bavi sudbinom jednog od najmračnijih toponima rata u devedesetima, koncentracionog logora u kojem su srpski vojnici držali ne-srpske stanovnike Prijedora i okoline.

***

Komentar

***

 

Vekovima smo bili izloženi različitim "mem"- ovima. Naš PRIMARNI problem je bio u tome kako da se  OSLOBODIMO naše DESPOTSKE  TRADICIJE. Nama su već od srednjeg veka nedostajali misaoni instrumenti kojima su, na primer, Englezi, Česi, raspolagali i kojima su se stalno koristili, tako su i stvorili građansko društvo. Nama su nedostajala - verovanja koja će biti vođena empirijskim činjenicama, kao i  kauzalno zaključivanje kao sredstvo, kao nit-vodilja u posmatranju sveta oko nas, kao i u donošenju odluka, kako u našim privatnim životima tako i u politici. Prikrivanje ove činjenice i dičenje time što nismo korak po korak gradili građansko društvo - nije partiotizam. To prikrivanje, naročito, od 1989., to „nečinjenje“ da se izgubljeno nadoknadi, bila je veleizdaji! Kao što je, rušenje Ustava YU iz 1974, RATNIM  PUTEM '90 veleizdaja. Naš je nacionalni interes bio – rat ni po koju cenu! Naš je nacionalni interes bio da pomoću Slovenije, Hrvatske izgradimo KRITIČNU MASU GRAĐANA; koji će naše brojne probleme rešavati korak po korak. Jer država nije ništa drugo do skup institucija u kojima "se poslovima" bave ljudi, po zadatim procedurama - ali koji - malograđani ili građani? Malograđanin (za razliku od građanina) je osoba "koja nije u stanju da sračuna  nenameravane posledice svoih nameravanih postupaka"(!) Malograđani su od '90 svaku instituciju pretvorili u njenu suprotnost – i vratili nas u despotsko blato - odakle su naši preci pokušali da nas izbave!

Zoran Stokić

29.09.2023.