Richard Coeur-de-lion André Grétry

(Richard Lavlje Srce)

komična opera - Andre Gretri

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=IhEIMtbA0D4

Grétry: Richard coeur de Lion, comédie mise en music

 

 

Kompozicije u "Ričardu lavljeg srca" poseduju italijansku melodisku gracioznost, francusku delikatnost, muzičku kratkoću, lirizam i ritam. To je, zapravo, rana romantičarska opera; zasnovana je na srednjovekovnoj legendi u kojoj kralja Ričarda iz zatočenistva spasava verni truver Blondel. Motiv odanosti i trijuf vrline nad zlom - Gretri je vešto uspeo da  isplete i stvori veliki dramski efekat. Jednostavna melodija u celom delu je varirana – baš kao lajtmotiv. Gretri je ovu truversku ariju, koja se u ovoj operi ponavlja devet puta, sa raznim promenama melodije i ritma, svesno tretirao kao oblik motiva, što je predstavljalo divan primer za razvoj budućih lajtmotiva. Priča o spasavanju zatočenika ili zatvorenika je bila omiljena tema  krajem 18 i početkom 19 veka, sa osećanjem neizvesnosti; sledeći Gretrija - Betoven je ovo iskoristio u Fideliju.... Opera je uticala na brojne kompozitore, pa su Mocart i Betoven odmah napisali klavirske varijacije, Gretrijeva  imitacija srednjovekovne muzike u Blondelovoj pesmi "Une fievre brulante";  uticala je na nemačke romantičare, da urade slično, uticala je na Vebera,..., Vagnera. Loretinu ariju "Je crains de lui parler la nuit" koristi Čajkovski u operi „Pikova dama“: stara grofica peva početak ove arije, podsećajući se na svoj boravak u Francuskoj u mladosti...

Do 1827., izvedena je u Opéra-Comique u Parizu 485 puta iako je u intervalu 1791-1806 zabranjena jer je bila smatrana za - promonarhističko delo i vređala je stavove revolucionara. Kasnije je takođe u više navrata zabranjivana ali je ipak do 1910 izvedena još 600 puta. Izvedena na brojnim pozornicama u Evropi; operske kuće su se trudile da naprave "najbolju" scenografiju; tako je na primer premjera u Beču 1806., u trećem činu, bitka dve vojske i rušenje zamka gde je zatočen Ričard, izvedena uz pomoć i podršku 14 živih konja(!)

*

Arija „O Richard, O mon Roi”, koju su 1. oktobra 1789., u Kraljevskoj operi u Versaju pevali telohranitelja Luja XVI u znak pozdrava Mariji Antoanet  i kralju. Međutim, ovo je izazvalo oštru reakciju lokalnog stanovništva, koje je odlučilo da se preseli u Versaj, što je potom primoralo kraljevsku porodicu da napusti zamak 6. oktobra iste godine, da se više nikada ne vrati.

*

Nema dokaza da su se savremenici Ričard i Blondel ikada sreli, ali su prvi put povezani jedan sa drugim u staro-francuskom Récits d'un Ménestrel de Reims oko 1260. Od tada, Blondel je sastavni deo legendi oko Ričarda Lavljeg Srca.

Zoran Stokić

5.09.2023.