*
Operska diva Marijam
Batisteli održala prvi koncert u Srbiji
Italijanska operska umetnica –
sopran Marijam Batisteli održala je prvi put koncert u Srbiji, u
Ustanovi kulture
"Gvarnerijus" u Beogradu, gde je priredila repertoar od 10
kompozicija iz sfere opere, operete i mjuzikla.
IZVOR: TANJUG UTORAK, 26.09.2023.
| 09:23 -> 09:42 FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIĆ/ bs
Ovaj koncert prvi je u nizu
nastupa koje će UK “Gvarnerijus”, u saradnji sa čuvenim austrijsko-ruskim
violinistom Jurijem Revičem, realizovati do kraja godine. Marijam Batisteli,
dobitnica glavne nagrade na Međunarodnim takmičenjima „Marija Kalas” u Veroni,
„Franka Matiuči” i „Otavio Zino” u Rimu, za prvi susret sa beogradskom publikom
priredila je najlepše arije Gaetana Donicetija, Vinčenca Belinija, Šarla Gunoa,
Đakoma Pučinija, Đoakina Rosinija i Džordža Geršvina, uz klavirsku saradnju sa
Vladimirom Stojnićem.
***
Komentar
***
Bravo.
Zaboravljena prošlost.
Članovi
"Florentine Camerata" su smatrali (opravdano) da je muzika postala
korumpirana i da kvari društo, zato su kreirali nove muzičke forme sa ciljem da
ožive muzičke elemente koji su postojali
u antici. Muzička umetnost se, smatrli su oni, mogla poboljšati, a samim tim i
društvo. Od svih revolucija u istoriji muzike, revolucija ove neformalne akademske
grupe imala je dalekosežne posledice; ovde je muzička teorija predholdila
praksi. Florentine Camerata je bila grupa muzičara, pesnika, humanista i
naučnika u periodu ranog baroka u Firenci, koji su se sastajali pod zaštitom
grofa Bardija od 1573-1587. Proizveli su monodiju i operu (Peri:
"Dafne", "Euridika" i &; Vinčenco Galileo 1681.,
"Dialogo della musica antica et della moderna") - kao protiv težu
tada sveprisutnoj polifoniji. Članovi - Jakopo Peri, Đulio Kačini i Emilio de
Kavalijeri,..., Đirolamo Mei, Vinćenco
Galilej - su razgovarali o likovnoj umetnosti, a posebno o muzici (teoriji) i
drami. Da nije Vinćenco Galilej izveo revoluciju u muzici nisam siguran da bi njegov
sin Galileo to isto uradio u fizici. Veza između teorije i eksperimenta u
oblasti muzike koju je uspostavio njegov otac uticala je na Galilejev razvoj
kao fizičara; Galileo je dobio muzičku obuku od svog oca i svirao je dobro
lautu, ali važnije od toga je to da se poreklo njegove eksperimentalne metode
nalaze u eksperimentima njegovog oca (sin je u tim eksperimentima pomagao ocu)
u kojima je proveravao i popravljao (eksperimentalnom metodom) - stavove
matematičke analize muzike Pitagore; do kojih sam PItagora nije došao
eksperimentima (u to vreme još nije postojao monohord sa podesivim mostom),
nego misaonim sintezama brojeva, muzike, kosmologije.
Zoran Stokić
26.09.2023.
Нема коментара:
Постави коментар