Otkrivena arhiva prvog carstva u istoriji: "Sve je zapisano"

 

 

Državne arhive prvog carstva u istoriji otkrivene su su sumerskom gradu Girsu, današnjem Telou u Iraku.

 

B92 NAUKA  Izvor: Telegraf Nauka/The Guardian

18.3.2025. 9:22 Profimedia

 

Neverovatni zapisi, najstariji istorijski izvori o kolevci civilizacije Mesopotamiji, pružaju jedinstven uvid u jedan kompleksan birokratski sistem iz vremena Akadskog carstva (2300-2150. pre nove ere).

"Nije različito od arhiva u Vajtholu. Ovo su pločice s natpisima carstva, prvi materijalni dokazi prvog carstva na svetu, pravi dokazi carske kontrole i kako je sve funkcionisalo – rekao je za Gardijan Sebastijen Rej, kustos Odeljenja za Mesopotamiju Britanskog muzeja i direktor Projekta Girsu.

Girsu je jedan od najstarijih gradova na svetu, a u 3. milenijumu pre nove ere smatran je utočištem sumerskog herojskog boga Ningirsua. U vreme vrhunca imao je površinu od nekoliko stotina hektara, bio je nezavistan sve dok ga oko 2300. pre nove ere nije osvojio akadski vladar Sargon.

Sargon i nova forma vlasti

"Sargon je stvorio ovu novu formu vlasti osvajajući sve sumerske gradove u Mesopotamiji, stvarajući ono što većina istoričara naziva prvo carstvo na svetu", rekao je Rej.

Do ovog otkrića informacije o Sargonu, dodao je, bile su ograničene na fragmentarne i bombastične natpise ili mnogo kasnije akadske natpise koji "baš i nisu pouzdani".

"Ovo je ekstremno važno, prvi put imamo konkretne dokaze, imamo sve na nalazištu. Neverovatni su detalji na ovim tablicama. Na njima je zapisano gotovo sve. Ako nestane ovca na obodu carstva, i to je zapisano. Bili su opsednuti birokratijom", objasnio je Rej.

On je dodao da na pločicama ispisanim klinastim pismom postoje zabeleženi prvi državni poslovi, isporuke, sva roba kojom se trgovalo, od ribe do domaćih životinja, od brašna do ječma, tekstila i dragog kamenja.

Dejna Gudbern-Braun, konzervatorka, čisti pločice kako bi bile transkribovane i pročitane. Posao je težak, ali i ekstremno uzbudljiv.

"Ljudi misle da kada nešto iskopamo odmah izgleda kao u muzeju, ali nije tako", dodala je ona 

"Jedna tablica navodi robu: 250 grama zlata, 500 grama srebra, ugojene krave, 30 litara piva… Zabeležena su čak i imena i zanimanja građana. Žene, muškarci, deca… Imamo imena za svakoga. Žene su imale važne funkcije u državi. Imamo visoke sveštenice, na primer. Ipak, društvo su uglavnom vodili muškarci. Ali uloga žena bila je viša nego u mnogim drugim društvima, to je neporecivo iz dokaza koje imamo", rekao je Rej.

Pločice su nađene u velikoj zgradi državne arhive, napravljenoj ciglama od blata i podeljenoj na sobe ili kancelarije. Neke pločice imaju, mape kanala, polja… Nalazište je originalno pronađeno u 19. veku, ali je pljačkano tokom dva zalivska rata.

Šta su pisali istoričari

"Tačni datumi akadskog perioda i dalje su predmet rasprave: standardno datiranje daje raspon od 2340. do 1259. p. n. e., ali postoji i novije od 2296. do 2105. p. n. e. Alternativni nazivi za ovaj period su Staro akadsko carstvo, akadski period i sargonski period. Poslednji proističe iz imena osnivača dinastije, Sargona; ostali se odnose na alternativno pisanje imena Sargonove prestonice, Agade/Akada, koja do danas nije pouzdano locirana. Ono što je važno zapaziti o Agadi/Akadu jeste da je grad bio sasvim nov – nije postojao pre, a svi izvori jednoglasno opisuju kako ga je podigao Sargon", napisala je Ameli Kurt u knjizi Stari istok i dodala:

"Naizgled iznenadan uspon akadske dinastije, njena dalekosežna osvajanja i pohodi, kao i njen naoko nagli pad doveli su do stvaranja velikog korpusa legendarnog i epskog materijala, kako na sumerskom tako i na akadskom. Priče se mahom usredsređuju na osnivača carstva, Sargona, te na njegovog čuvenog unuka Naram-Sina, koji se ponekad zbunjujuće predstavlja kao poslednji vladar, koji je najzad doveo dinastiju svog dede do katastrofalnog kraja. Istrajnu slavu ove dinastije ilustruju i takozvana, istorijska znamenja‘ iz starovavilonskog perioda."

Sargonovo poreklo i uspon do vlasti ostaju sasvim zamagljeni raznim romansiranim pričama koje se kasnije vezuju za njega. Prema jednoj veoma kasnoj legendi o rođenju, koja koristi širom sveta popularni motiv junaka napuštenog po rođenju, bila je to priča od prosjaka do bogataša. Jedine odlike Sargonove rane istorije jesu te da je Akad bio nova pridošlica na političkoj sceni i da su Urzababa i Lugalzagezi bili njegovi savremenici, a u slučaju ovog drugog, i protivnici. Sve ostalo je neizvesno, čak i Sargonovo ime, koje doslovno znači 'legendarni/pravi kralj', izaziva sumnju. Ono što izgleda moguće jeste da je, pošto se učvrstio kao nezavisni vladar, Sargon preduzeo pohod na zapadni Iran, ratovao na severi i, ekonomski i politički možda najznačajnije, pokrenuo uspešne ratne kampanje protiv moćnih država kao što su Mari, Ebla i dalje na zapadu, sve do Kedrove šume i Srebrnih planina.

Sargona su nasledila dvojica njegovih sinova, Rimuš i Maništušu. Carstvo je svoj vrhunac dostiglo pod Naram-Sinom, ali je brzo nakon njega nestalo

 

***

Komentar

***

 

Neobljavljen komentar na"B92 Pogledati objavljene komentare (mora da su ih pisali "ćaci" iz Pionirskog parka): https://www.b92.net/svi-komentari/112863

 

Eto tako izgleda Srbia kada vladaju "netolerantni" 1945-2025. Građane "naš" štazi vodi pod raznim odrednicama, na primer "ZS đubre, zabraniti pristum bilo kakvim medijima" i tsl.

 

*

 

Sumerci su dostigli visok stepen društvene organizacije tako što su izmislili: pismo, podelu poslova, "birokratiju" i stvorili pretpostvake za sve buduće civilizacije. Verbalni jezik nije bio dovoljan za ustrojstvo civilizacije. Pokazalo se da zajednički život veće skupine ljudi ne može opstati bez pisma, otkrića koje nam je u nasledstvo ostavila sumerska civilizacija. Uspeli su da prevaziđu slikovno beleženje i ideograme, te da stvore pisani znak koji ima govornu upotrebu, koja nije više izolovana, već je deo sistema koji se može logički povezati. Njihovo slogovno  pismo, u kome su reči uglavnom jednosložene i gde su promene izražene prefiksima i sufiksima, biće baza većini pisama većine drugih  naroda. Zahvaljujući sumerskom klinastom pismu, možemo se danas upoznati sa njihovim načinom života, znanjima o prirodi, umetnošću, astronomiji, matematici, medicin, botanici... Svoje dokumente utiskivali su u glinene ploče, po njoj su "pisali" "olovkom" čiji je zakošeni vrh ostavljao utisak kao uski izduženi klin, ili vrh strele. Sva njihova dela napisana su na materiji koja je mogla da izdrži zub vremena, vatre ili vode. Otuda imamo autentične spomenike sumerske civilizacije u izvornom obliku, neoblikovane, neizmenjene i neiskrivljene, i u tom pogledu sumerski su zapisi zapravo superiorniji od onih Grka, Jevreja ili Rimljana.

Zoran Stokić

 

 

*

Dodatak

/O netoleranciji/

 

Liberalizam nema veze sa komunizmom, konzervativizmom ili nacionalizmom. Samo liberalizam veruje u individualizam - u slobodu i autonomiju pojedinca. Liberalni umovi od Pika de Mirandole,..., do Karla Popera znali su da za bolje društvo nije dovoljna samo sloboda - već i pravda! 

Liberalna misao je bez sumnje najuspešnija u istoriji -  ona je antipod dogmatskog mišljenja.

Karl Poper:  "Ako proširimo toleranciju u - neograničenu toleranciju čak i na one koji su netolerantni - ako nismo spremni da branimo tolerantno društvo od nasrtaja netolerantnih, onda će tolerantni biti uništeni, a sa njima i tolerancija."

Baš to se desilo sa komunizmom, 1945., - netolerantni - su ukinuli toleranciju i liberalizam koji je počeo da se razvija u Kraljevini YU; ljudi su postali inferiorni u odnosu na komunistički moral. 1945., nastao je pravni presedan vlast je uzurpirana - pa su sve vlade otada nelegalne i nelegitimne.

1989., nismo poput drugih država komunizma u Evropi napravili diskontinuitet (razvlastili "naš" štazi) preko prelazne vlade – nismo se vratili na liberalnu tradiciju gde su tri grane vlasti međusobno razdvojene - a to je preduslov poštenih izbora.

Da li smo u stanju da to sprovedemo 2025?

 

Zoran Stokić

18.03.2025.