Zec: Mi smo algoritam komunistički samo preimenovali u demokratski ali je on ostao isti

 

VESTI Autor: Demostat 13. mar 202509:53 4 komentara

 

Podeli :

N1

 

Profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miodrag Zec izjavio je za Demostat da je Srbija kroz devedesete revitalizovala neka komunistička načela i do danas ostala zarobljena u tom algoritmu – partija je sve, pojedinac ništa.

 

Zec je odgovarajući na pitanje Demostata da li Srbija i dalje živi u nekoj vrsti antibirokratske revolucije koja traje od kasnih 80-ih, naglasio da je Srbija specifičan slučaj jer je komunizam ovde imao više lica.

 

„Imate dve vrste komunizma. Jedan je Titov samoupravni, drugi je ruski sistem koji je bio žestok i dublji. U Srbiji veliki broj ljudi i dalje veruje da je komunizam moguć kao poredak samo drugovi nisu bili dobri i pošteni. U Rusiji su se potpuno otrgli od toga, vratili su se svom načelu velikodržavlja, nekoj vrsti modernog carizma. Mi smo algoritam komunistički samo preimenovali u demokratski ali je on ostao isti: Partije su sve, pojedinac ništa a individualne slobode su remetilački faktor“, ocenio je Zec.

 

Personalna vlast koja se vezuje za čoveka a ne za institucije, to je sve komunističko nasleđe, dodao je on.

 

„Vi u vreme Tita niste mogli da definišete ni jednu instituciju koja bi možda mogla da funkcioniše ako Tita nema. I kad je umro, raspao se njegov sistem. On jeste bio jedan fascinantan, inteligentan državnik ali ga je vreme potpomagalo. Ovi sada misle da mogu da primene Titovu politiku ali ako pogledamo šta nam je ostavio u nasleđe, od tri najvažnije stvari: samoupravni socijalizam, bratstvo-jedinstvo i nesvrstana politika, od njih ni kamen na kamenu nije ostao. Ali se ipak ogroman broj ljudi sa pijetetom se seća Tita“, ukazao je Zec.

 

On dodaje da je Milošević sprovodio kontrarevoluciju, pokušavajući da zadrži komunističke mehanizme vlasti, dok se Vučić oslanja na model personalne vladavine.

 

„On (Vučić) nastoji da se vrati na samodržavlje koje je imao Milošević ili Tito. Vučić ima ideju da cela Srbija počiva na jednom čoveku, njegov model vladanja nije institucionalni već personalni i postao je metafora vremena. Kad se pomene Srbija, ona je uvek nečija, Titova, Miloševićeva, Vučićeva, Rusija je Putinova, dok je potpuno drugačija percepcija kada se navodi Norveška, Island…“ ocenjuje Zec.

 

Elitu u Srbiji zamenila nova, superbogataška klasa

Govoreći o promenama u društvenoj strukturi, profesor Zec ističe da je prethodnu elitu zamenila nova, superbogataška klasa.

 

„Istorijski je za Srbiju bilo karakteristično da je elita bila okrenuta Zapadu, nekim tradicionalnim i prosvetiteljskim vrednostima. Prvi put sada imamo jednu predatorsku elitu koja je basnoslovno bogata, koja narodu prodaje jedan politički proizvod, njegov je najveći zagovornik a živi na sasvim drugi način. Ovo kod nas liči na argentinski peronizam. Evitu Peron je obožavala sirotinja, a žena je živela u neviđenom luksuzu, naši vlastodršci piju vina od 3.000 evra, a pričaju o skromnosti a liči i to što se partija pretvara u falangu“, rekao je Zec.

 

Ovo u Srbiji je, prema njegovim rečima, kraj ideologije – sve je jedan čovek.

 

„Možete li zamisliti ikoga ko bi se mogao održati na političkoj sceni da recimo igrom slučaja odstupi Vučić? Mislim da nema. Nije napravljen sistem, nego je napravljena država jednog čoveka koji je umešan da to radi, ima određeni intelektualni i svakako drugi kapacitet ali mislim da i sam nije svestan kako ovo što radi nije ni za njega korisno“, ističe profesor Zec.

 

Ekonomski model Srbije opisuje kao predatorski, oslanjajući se na subvencije i jeftinu radnu snagu, ali bez inovacija i dugoročne strategije razvoja.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Bolje ikad nego nikad, dočekasmo da posle 35 godina, neko iz elite u SR, postavi tačnu dijagnozu. Komunizam je samo jedan od modusa despotskog sistema – lična vlast despota i njegove despotske mašine (prva konstrukcija nastala u prvoj civilizaciji Sumeru).

 

*

 

 

U SR je NEP 1945-2025. Novu ekonomsku politiku (NEP) u SSSR uveo je Lenjin (Buharin) 1921., kao privremeni lek; Lenjin: "Mi idemo korak unazad, da bismo kasnije napravili dva koraka napred"; NEP je "poslednja faza kapitalizma pre evolucije socijalizma", koketiranje sa kapitalizmom. Ostali ideolozi (Trocki i &) videli su NEP kao izdaju komunističkih principa tražili su povratak - potpunoj - planskoj ekonomiji. Kada je došao na čelo SSSR, Staljin je prvo sa Buharinom sprovodio NEP i u čiskama se rešio Trockog. Ali je zatim 1928., napravio geštalt preokret - prihvatio ideologiju Trockog - i započeo čiske protiv Buharina. Zemljište koje su držali kulaci oduzeto je i dato zemljoradničkim zadrugama (kolhozi i sovhozi) i tsl. Bio je to početak "gladomora" – kulminacija je bila 1932/1933 kada je od gladi umrlo 7 miliona.  Titov "komunizam sa ljudskim likom" je ustvari Lenjin NEP. Slično je bilo u Kini (posle njihovog gladomora gde je pomrlo na desetine miliona) - Deng Sjaopinga je 1980., započeo post-Maove ekonomske reforme u pravcu "da se pomeri od" apsolutne komandne ekonomije ka "socijalističkoj tržišnoj ekonomiji" pod uticajem NEP-a. Fon Mizes je već tada pokazao: "Racionalna ekonomska aktivnost nemoguća je u socijalističkoj zajednici" - sistem je nužno iracionalan - tu postoji  samo unutrašnje kretanje dobara, a ne predmeta razmene i stvarno tržište.

 

 

Zoran Stokić

13.03.2025.