Šest političkih stereotipa koje su razmontirali studenti: Nisu srušili samo Vučića, već i naše duboko ukorenjene zablude

Autor:

author

Marko Batanski

|

15. nov. 2026. 09:17

|

VESTI

|

41

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Pristalice izborne liste „Studentska lista – Studenti pobeđuju” slave nakon što je Aleksandar Vučić, kandidat za premijera ispred Srpske napredne stranke (SNS), priznao poraz na parlamentarnim izborima u Beogradu, Srbija, 26. oktobra 2026.

REUTERS/Uros Arsic

Pobeda Studentske liste 25. oktobra demistifikovala je nekoliko "ukorenjenih" uverenja koja su se zahvatila u ovdašnjoj javnosti, barem onom opozicionom delu, o tome šta je sve "neophodno" kako bi se jedna vlast, kakva je bila naprednjčka, smenila na izborima. Portal N1 razgovarao je sa politikolozima - Helenom Ivanov sa Instituta "Henri Džekson", Dejano Bursaćem sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i Aleksandrom Ivkovićem iz Centra za savremene politike - o tome kako je studentski pokret uspeo da "razbije" šest političkih stereotipa u Srbiji.

 

 

 

Za sproveđenje ove "vežbe", redakcija portala je sagovornicima N1 poslala upitnik, odnosno pred njima je postavljeno šest "opštih" stereotipa koji govore o tome zašto jedna "imaginarna" opoziciona grupacija ne bi mogla da pobedi Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku na nekim "imaginarnim" izborima.

 

Naravno, u sadašnjosti, odnosno stvarnosti, reč "imaginarni" je suvišna - jer su studentski pokret i Studentska lista uspeli da opovrgnu svaki od zadatih stereotipa:

 

Ne možeš pobediti bez podrške Zapada/stranih velikih sila;

Ne možeš pobediti bez "jakog" opozicionog lidera;

Ne možeš pobediti u unutrašnjosti/selima;

Ne možeš pobediti bez medija/sa medijskom blokadom;

Ne možeš pobediti bez ujedinjene opozicije;

Ne možeš pobediti bez da pojedini ključni igrači iz vlasti ne prelete u opoziciju (a la Nebojša Čović devedestih).

A kako su u tome uspeli, odgovore su dali Helena Ivanov, Aleksandar Ivković i Dejan Bursać.

 

Ne možeš pobediti bez podrške Zapada/stranih velikih sila

Helena Ivanov:

Koliko god ljudi verovali da strane sile upravljaju ovom državom, i koliko god da strane sile imaju uticaja na mnoge stvari ovde, izbori se pobeđuju ili gube papirom i olovkom.

 

Tog dana glasač je na kraju dana sam i ima svu moć. Studenti su osvestili kod građana da oni su ti koji na biralištu imaju završnu reč i najveću moć.

 

Aleksandar Ivković:

Studenti su prosto sav fokus stavili na građenje svoje unutrašnje podrške u Srbiji i to je dalo rezultat.

 

Raniji politički akteri su smatrali da ako budu prepoznati kao partneri od strane spoljnih aktera, da će ih to ojačati na unutrašnjem planu, a zapravo je obrnuto - moraju da ojačaju na unutrašnjem planu da bi imali šansu da budu prepoznati kao partneri.

 

1681934954-Helena-Ivanov-1024x559.jpg

Helena Ivanov | N1

Ne možeš pobediti bez "jakog" opozicionog lidera

Helena Ivanov:

Mi živimo jako dugo u toj laži kulta ličnosti. Tito. Milošević. Đinđic (posthumno). Tadić. I za kraj Vučić. Studenti su pokazali da može bez jakog opozicionog lidera oličenog u jednom čoveku. Ali su takođe pokazali da je potrebna jaka opozicija.

 

Aleksandar Ivković:

Ovde je teško reći da je model studentskog pokreta primenjiv svuda i u svim okolnostima, ali ono što svakako jesu dokazali jeste da jedan jak lider nije nužan.

 

To su studenti uradili tako što su kao kolektiv stekli poverenje građana i izgradili politički brend, a zatim su, uz izrazitu količinu discipline i spremnosti na kompromis, uspeli da očuvaju formu organizacije u kojoj se niko nije nametnuo kao lider i zasenio taj kolektiv.

 

Aleksandar Ivković

Aleksandar Ivković | N1

Ne možeš pobediti u unutrašnjosti/selima

Helena Ivanov:

Pokazali su da se svako može pobediti bilo gde, zato što su otišli i pričali sa ljudima.

 

Nisu sedeli na panelima u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu. Nego su koračali i bukvalno krvarili da bi sa svima porazgovarali - na taj način su probili medijski mrak.

 

Aleksandar Ivković:

Studenti, naravno, nisu pobedili u svim selima, ali su u svima makar znatno smanjili razliku.

 

Formula je jednostavna - uporan terenski rad i otvorenost da se čuju problemi i očekivanja druge strane, bez da im se nameće ono u šta treba da veruju.

 

Ne možeš pobediti bez medija/sa medijskom blokadom

Helena Ivanov:

Možes ako dođes direktno do građana, što su studenti uradili. Za mlađe generacije su maksimalno iskoristili društvene mreže.

 

Ali su takođe bili svesni da to nije dovoljno za stariju populaciju. Samim tim išli su peške i organizovali akciju "Student u svakom selu", kako bi osigurali da svako ima prilike da čuje njihov program.

 

Aleksandar Ivković:

Ne bih hteo da legitimizujem situaciju u kojoj sve strane nemaju jednak pristup bilo kojoj vrsti medija, jer to ne čini fer izborne uslove.

 

Međutim, Studentski pokret pokazuje da su tradicionalni mediji u padu, a da internet i društvene mreže sve više postaju primaran izvor informacija o politici, posebno među mlađim glasačima - u tim okolnostima je očigledno moguće stići do većine glasača kombinacijom terenskog rada i onlajn prisustva.

 

Slavlje pristalica Studentske liste posle pobede na izborima 2026.

Slavlje na Slaviji nakon izborne pobede Studentske liste | REUTERS/Uros Arsic

Ne možeš pobediti bez ujedinjene opozicije

Helena Ivanov:

Ovo je delimično tačno, ne mora se ujediniti cela opozicija, ali se morala napraviti prava referendumska atmosfera koja je defakto postojala.

 

I morao se napraviti klasičan catch all party koji nije jasno pozicioniran po mnogim pitanjima koji dele zemlju.

 

Aleksandar Ivković:

Ispostavilo se da je referendumska atmosfera bila toliko jaka da čak i da je na izbore izašlo još opozicionih partija, rezultat se ne bi toliko razlikovao.

 

Studenti su uspeli da stvore takvu referendumsku atmosferu svojom borbom, s tim što treba imati na umu da to ipak nije redovno stanje koje se može uvek javiti.

 

Ne možeš pobediti bez da pojedini ključni igrači iz vlasti ne prelete u opoziciju

Helena Ivanov:

Studenti su pokazali da ova zemlja ima sasvim dovoljno pametnih i obrazovanih ljudi koji su samo bili apatični i isključeni iz političkog života, i uspeli su njih da motivišu da se uključe. U trenutku kada su to postigli nije postojala nikakva potreba za preletanjem.

 

Naprotiv, upravo je čistoća njihovog pokreta od svih prethodnih, kako vladinih tako i opozicionih, saradnika pomogla da se ovoliko naroda oko njih mobiliše. Oni su bili ono o čemu mi analitičari dugo pričamo: potpuno nova lica neuprljana katastrofalnom politikom koja se vodila u zemlji poslednjih 36 godina.

 

Aleksandar Ivković:

Moguće je, i to na isti način kao što su smenjene autoritarne vlasti u Makedoniji, Crnoj Gori, Poljskoj - mobilizacijom apstinenata i visokom izlaznošću. To je ono što je većina kolega i predviđala sve vreme kao jedini realistični put za pobedu Studentske liste.

 

Meta narativ - Ne možeš pobediti Vučića na "izborima"

S druge strane, Bursać ističe da se slaže sa svim postavljenim stereotipima, osim jednog: da se ne može pobediti na izborima bez ujedinjene opozicije.

 

"Nama teorija govori da je potrebno napraviti velike društvene mostove da biste izazvali autoritarni režim. Studenti su te društvene mostove napravili sa raznim udruženjima - zborovima, veteranima, civilnim društvom, akademskim sektorom... Ali su u neku ruku i pametno procenili da zaobiđu stranke koje možda imaju loš imidž u javnosti", smatra sagovornik N1.

 

Dejan Bursać

Dejan Bursać | N1

Sve preostale stereotipe Bursać bi svrstao u jedan, kako je rekao meta narativ: Da li se uopšte ovakav tip režima može pobediti na izborima?

 

"Zato što su izbori njihovo igralište, gde oni imaju medije, pare, institucije, kupovinu glasova i slično, a druga strana obično nema ništa od tih prednosti. I pokazalo se da je to moguće. Odnosno da sa dovoljno dobrom mobilizacijom ljudi, dobrim terenskim radom, pametnim komunikacionim pristupom i sa velikim moralnim autoritetom - možete da zasenite sve ove ostale stvari. I da mobilišete i sela. I da dobro komunicirate bez medija. I da pobedite čak i bez podrške Zapada, a da 'navučete' taj režim da bude još autoritarniji, pa da možda malo i njemu krene da se kruni ta podrška Zapada", objasnio je Bursać.

 

A zaista jeste fascinanto, kako je naposletku dodao Bursać, pobeda bez lidera.

 

"I ta pobeda izaziva sve one sociološke pretpostavke, a i predrasude koje mi imamo o ovom narodu", zaključio je Bursać.

 

 

***

Komentar

***

 ///Neobjavljen komentar na N1///

Fatamorgana!

Kao što je primetio Monteskje u despotijama se nikada ne događaju revolucije nego samo PREVRATI, promeni se vlast ali ne i način vladanja. U Srbiji se 81 godinu odvijaju razne matamorfoze despotskog sistema sada smo u modusu "lord – protektor". Imitacija normalnosti po primncipu "lord-protektor". "Protektorat" tj. "nadzor"  a "lord" (ne primer u Engleskoj "pripadnika najvišeg engleskog plemstva") a u Srbiji (1945-2026) "lordovi" su, pretpostavljam, pripadnici porodica nekadašnje OZNE, DB i sličnih službi i oni koji su od tih struktura dobili imprimatur. 

Glavne dužnosti "lord-protektora" - kroz istoriju - obuhvatale su održavanje unutrašnjeg reda, sprečavanje destabilizacije izazvane nemirima ili unutrašnjim pobunama, kao i ulogu vidljivog simbola snage i stabilnosti države na međunarodnoj sceni. Titula je takođe trebalo da simbolizuje trajnost dostignuća republike, pokazujući odsustvo monarhističkih ambicija i odražavajući skromnost.

 

Zoran Stokić

15.11.2026.