Prekomerna upotreba ekrana iscrpljuje mozak - kako da zaštitimo mlade?

Autor:

author

index.hr

|

21. jan. 2026. 15:45

|

ZDRAVLJE

Podeli

 

Facebook

X

Mail

Mobilni telefon, shutterstock_2459862191 (1)

Shutterstock/leungchopan

Stalna izloženost pametnim telefonima i društvenim mrežama preopterećuje naše mozgove, iscrpljuje dopamin i menja način na koji funkcionišemo. Zbog toga se osećamo prestimulisano i odvojeno od stvarnog sveta.

 

Oglas

 

Na ovu „dopaminsku krizu“ upozorava neuronaučnik T. Dž. Pauer, osnivač The DOSE Lab-a, koji je o problemu modernog doba govorio u popularnom podkastu „The Problem With…“ voditelja Džejmsa Smita.

 

Dopaminska kriza modernog doba

Dopamin je neurotransmiter ključan za sistem nagrađivanja u mozgu i reguliše raspoloženje, motivaciju i učenje. Oslobađa se kada osetimo zadovoljstvo, ali neprestani priliv digitalnog sadržaja, od smešnih video-snimaka do lajkova objava, dovodi do prezasićenja, prenosi Index.hr.

 

thumbnail

Nove studije: Korišćenje pametnih telefona pre 13. godine povezano sa poremećajima

ZDRAVLJE

|

2. jan

Pauer, autor bestselera „The DOSE Effect“, tvrdi da su naši mozgovi, stari 300.000 godina, „oteti“ tehnologijom starom tek nekoliko decenija.

 

„Ako imate problema s koncentracijom, svakodnevne zadatke doživljavate kao iritantne i osećate da je život manje prijatan, dosadan i monoton, onda imate sagorevanje dopamina“, objašnjava Pauer.

 

Prema njegovim rečima, većina ljudi imala bi koristi od digitalnog detoksa kako bi se nivo dopamina vratio u normalu.

 

Zarobljeni u svetu ekrana

„Naši preci doživljavali su samo nekoliko skokova dopamina dnevno, dok savremeni život donosi stotine, ostavljajući mozak prestimulisanim i bez motivacije“, kaže Pauer.

 

On opisuje tipičan dan:

 

„Probudite se i zgrabite mali ekran, provedete deset sati zalepljeni za srednji ekran, odugovlačite na malom ekranu, zatim se opustite uz veliki ekran i na kraju legnete u krevet s malim ekranom. To je danas ceo naš život – ekrani koji se smenjuju tokom celog dana, svakog dana“, kaže on.

 

thumbnail

Koji je vaš argument za davanje mobilnog telefona detetu?

LIFESTYLE

|

26. apr

Voditelj podkasta Džejms Smit priznaje da i sam oseća posledice, jer mu ceo posao zavisi od tehnologije. Svoj večernji ritual gledanja Netfliksa uz istovremeno skrolovanje po telefonu opisuje kao „umirujuć i kompulsivan“, dodajući da mu telefon „leži na grudima“ dok gleda televiziju.

 

„Nekih dana to može biti najbolja stvar na svetu, ali drugih je to kao umiranje, samo polako“, kaže Smit.

 

On kaže da ponekad mora da izađe iz kuće, prošeta do plaže i tek kada zaroni pod vodu shvati da polovina tih trivijalnih gluposti uopšte nije važna… previše vremena provodim besmisleno skrolujući u potrazi za dopaminom i to je, iskreno, depresivno.

 

Posledice po stvarni život i odnose

Ova zavisnost od ekrana ne utiče samo na produktivnost.

 

„Stalna upotreba telefona i sveprisutno snimanje povećavaju strah od društvenog preuzimanja rizika, slabe samopouzdanje, motivaciju i otpornost“, dodaje Pauer.

 

Posebno je zabrinut zbog uticaja onlajn pornografije na stvarne odnose.

 

„Korišćenje pornografije kao podrazumevane opcije nije bezazlena navika, već preoblikuje način na koji se ljudi upoznaju, flertuju i povezuju“, kaže i dodaje da mnogi biraju ekrane umesto stvarne intime, a to iskrivljuje očekivanja – što više golih tela vidite na ekranu, manje ćete ih viđati u stvarnom životu.

 

Kako zaštititi nove generacije?

Posebnu brigu predstavljaju deca i tinejdžeri. Prosečna starost u kojoj deca prvi put vide pornografiju je 13 godina, a T. Dž. Pauer podržava odluku australijske vlade o zabrani korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina.

 

thumbnail

Zabrana mobilnih telefona u školama ne poboljšava ocene ni mentalno zdravlje

LIFESTYLE

|

5. feb

„Nema šanse da dete provede šest ili sedam sati pred ekranom, a da ne razvije neki vid problema s mentalnim zdravljem, bilo da je reč o anksioznosti, lošem raspoloženju ili čak depresiji“, dodaje.

 

Kao neko ko želi da postane otac, ističe da će vrlo pažljivo razmišljati o pristupu svog deteta ekranima.

 

„Ne možemo vratiti duha u bocu, ali ponekad ga možemo nakratko vratiti i dati našim mozgovima predah“, kaže on.

 

Kako se odupreti i vratiti ravnotežu

Pauer i Smit ističu da je dosada ključna za ponovnu izgradnju fokusa i predlažu jednostavne korake za smanjenje zavisnosti od dopaminskih skokova koje pružaju ekrani.

 

Pet koraka za digitalni detoks:

 

 

- Ostavite telefon u drugoj sobi i uključite štopericu.

 

- Zatim se kratko istuširajte kako biste započeli proces smirivanja mozga.

 

- Obavite manji kućni posao, poput slaganja sudova u mašinu za pranje, kako biste

 

dodatno umirili mozak.

 

- Zatim se opustite uz aktivnost koja vas raduje, poput kuvanja, razgovora, gledanja filma ili čitanja knjige.

 

- Vratite se telefonu i proverite koliko je vremena prošlo. Cilj je postepeno produžavati vreme koje možete provesti bez njega.

 

Prirodni načini za podsticanje dopamina

Osim digitalnog detoksa, nivo dopamina može se uravnotežiti i prirodnim putem. Boravak na dnevnom svetlu i u prirodi dokazano pomaže, kao i redovno vežbanje koje podstiče oslobađanje ove važne hemikalije. Ishrana bogata proteinima, poput piletine, jaja i orašastih plodova, obezbeđuje telu gradivne elemente za dopamin.

 

Kvalitetan san je takođe ključan, zbog čega je važno izbegavati ekrane pred spavanje. Aktivnosti poput meditacije, slušanja muzike, druženja s prijateljima i bavljenja hobijima prirodno podstiču osećaj zadovoljstva i motivacije.

 

„Danas bi gledanje u vatru, kao nekada možda bilo mnogo zdravije nego gledanje u ekran“, zaključije on.

 

 

***

Komnetar

***

 

 

Neurotransmiter šest neuronskih puteva (i neurohormon) hemikalija - dopamin - se prirodno proizvodi u mozgu kičmenjaka - omogućava prenos impulsa u određene delove mozga. Put koji vodi od srednjeg mozga preko nucleus accumbens do frontalnog korteksa - igra ključnu ulogu u razvoju motivacije, emocija u sistemu zadovoljstva i "nagrađivanja". On uzrokuje razvoj prijatnih osećanja kao odgovor na različite događaje i aktivnosti. Oštećenje dopaminskih puteva je usko povezano sa razvojem Parkinsonove bolesti, šizofrenije, bipolarnog afektivnog poremećaja i tsl. Pauver objašnjava kako savremeni način života prekomerno stimuliše dopaminske puteve kroz prekomernu upotrebu mob telefona, slatku hranu i aktivnosti koje izazivaju trenutno zadovoljstvo. Ova prekomerna stimulacija dovodi do pada dopamina, što rezultira osećajem demotivacije i tsl. Da bi se suprotstavio ovoj neravnoteži, Pauer predlaže niz aktivnosti na primer, izbegavajte korišćenje mob telefona odmah ujutru. Umesto toga, bavite se aktivnostima poput pranja zuba ili nameštanja kreveta kako biste zaradili dopamin kroz naporne radnje, tuševi hladnom vodom itd. 

Slično hormon sisara - oksitocin - "hormon ljubavi i poverenja" – društvene povezanoisti (u malim grupama) – moderna digitalna komunikacija ne uspeva da stimuliše oslobađanje oksitocina u dovoljnim količinama u - poređenju sa - interakcijama licem u lice. Prakse poput izražavanja zahvalnosti, fizičkog dodira (na primer - zagrljaji) ili provođenja kvalitetnog vremena sa voljenima mogu značajno povećati nivo oksitocina. 

Da i naša psiha i moral  nastajali su 50 miliona god u malim zajednicama primata, sisara ("mali brojevi"). Otuda (i) naša društva su najbolje funkcionišu kada su - oponašala male zajednice naših pra-predaka (tu su živeli, radili i vodili svoj društveni život). Postoje naše biološke granice - koja  su "oblikovane" u toj dugoj evoluciji milionima godina unazad u malim zajednicama na "malim brojevima".

 

Zoran Stokić

21.01.2026.