Preminuo Dejan Đurović

 

Glumac i voditelj Dejan Đurović, umro je u 88. godini, potvrdila je Tanjugu porodica.

 

AKTUELNO Tanjug  B92 3.01.2025. 10:08

Preminuo Dejan Đurović

Stefan Tomasevic/ATAimages

Glumac i voditelj Dejan Đurović, umro je u 88. godini. Vest o smrti je objavljena na društvenim mrežama gde su kolege počele da se opraštaju od njega.

 

Dejan Đurović je rođen u Beogradu, 7. novembra 1938.

On je srpski glumac i voditelj, a njegov glas postao je popularan posle sinhronizacije čuvene serije "Opstanak".

 

Bio je član glumačke ekipe serije "Neven" gde je tumačio Čika Petronija.

Od osamdesetih godina poznat je i po odličnom vođenju emisija posvećenih popularizaciji klasične muzike Televizije Beograd.

 

Već više od 30 godina vodio je popularnu emisiju "Dragstor ozbiljne muzike" na radiju Beograd 202.

 

"Glas mog detinjstva je otišao u večnost. Dejane, neka ti je večna slava", napisao je jedan korisnik Tvitera.

 

Zaštitni glas Radio Beograda

Đurović je bio jedan od zaštitnih glasova Radio-televizije Beograd koji je više od pola veka bio direktno vezan za programe Radio Beograda svojim školovanim, radiofoničnim, uverljivim i prepoznatljivim glasom.

 

Školovao se u Valjevu, Beogradu, Ulcinju i Marselju, a diplomirao je 1963. godine na Odseku glume na Pozorišnoj akademiji u Beogradu u klasi profesora Mate Miloševića.

 

Spikersku karijeru započeo je krajem pedesetih godina prošlog veka na tek pokrenutom Drugom programu Radio Beograda.

 

Od 1980. godine, tri i po decenije vodio je "Dragstor ozbiljne muzike" Beograda 202, a njegov glas bojio je čuvenu dokumentarnu televizijsku seriju "Opstanak", emisije "Subotom uveče" i "Nedeljom uveče" posvećene umetničkoj muzici i mnoge druge.

 

Poznate su njegove  uloge u filmovima "Subotom uveče" reditelja Vladimira Pogačića, u filmsko-televizijskoj seriji "Kad sam bio vojnik" reditelja Stjepana Zaninovića i pozorišnoj predstavi "Dnevnik Ane Frank" u režiji Huga Klajna na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, kao i u televizijskoj seriji "Neven" Timotija Džona Bajforda.

 

Voditelj "Radost Evrope"

Đurović je 25 godina bio voditelj manifestacije "Radost Evrope" čiji je svečani završni koncert prenosila "Evrovizija", kao i "Jugovizija", a u izdanju PGP RTS-a značajan tiraž postigla je ploča ljubavne poezije "Poljubac je susret najveći na svetu".

 

On je postao i ostao mera dobrog  govora i jezika u medijima zahvaljujući pravilnoj dikciji i artikulaciji, jasnom i skladnom kazivanju, prikladnom jezičkom stilu, pažljivom izboru reči, uvažavanju sagovornika i otmenoj spontanost u izrazu, a sve to je i rezultiralo i priznanjem za lepotu govora "Radmila Vidak" 2015. godine.

 

Sredinom sedamdesetih je za emisiju "Inspiracije" ovenčan Nagradom za voditeljsku interpretaciju na Festivalu jugoslovenskog radija u Ohridu.

 

Dobitnik je estradnih nagrada Jugoslavije i Srbije za voditeljstvo, Godišnje nagradu Radio-televizije Beograd 1983. za inovaciju u programu za emisiju "Dragstor ozbiljne muzike", nagrade "Zlatni mikrofon" Radio Beograda za 2004. godinu, kao i "Plakete jugoslovenske kinoteke" za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti 2007. godine.

 

Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

 

Prijatelji se opraštaju

Aleksandar Marton se na mrežama takođe oprostio od Dejana.

 

"Danas je ovaj svet, u 88.godini života, napustio veliki Dejan Đurović. Mnogi bi se složili, najbolji i najlepši glas Srbije. Glas koji smo, kao klinci zaljubljeni u tadašnji Obrazovni program, obožavali. Počivao u miru Božijem i pozdravi svog prerano otišlog zeta Vladu Divljana", napisao je on.

 

"Dejan je bio moja najveća ljubav"

 

Podsetimo, Dejan Đurović je bio prvi muž voditeljke Ruške Jakić, koja je jednom prilikom govorila o ljubavi sa njim i istakla da je on bio njena najveća ljubav.

 

"Dejan Đurović je bio moja prva najveća ljubav i moj prvi muž. On je bio glumac, vodio je dugo "Dragstor ozbiljne muzike" i igrao je u čuvenom filmu "Subotom uveče". Dejan je radio u Radio Beogradu i ja nisam znala da neko stalno ide iza mene, ali on nije imao hrabrosti da mi priđe", rekla je ona tada.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Hvala mu, između ostalog, na kulturnoj misiji "klasične muzike". Kakva muzika u državi, koju sluša njena elita, takva je i država primetio je Aristotel. Aristokratske elite, kroz vekove, su u državama Evrope, slušale trodimnzionu muziku: Lilija, Baha, Persla, Skarlatija, Hendla, Ramoa, Vivaldija.... pa su izgradili trodimenzione države. Plemena su razvijala jednodimenzione muzičke strukture, metričko-ritmičku komponentu. Sve civilizacije do pojave humanizma i renesanse stvarale su različite dvodimenzione muzičke strukture, koje su se temeljile na metričko-ritmičkoj i melodijskoj komponenti. Od XII do XV veka plod evropske kreacije bile su (i) trodimenzione muzičke strukture (tonalna muzika), a što znači da se ritmu i melodiji pridružuju i izraženi harmonijski elementi. Hendlov, Zelenkin,..,Bahov, trodimenzioni zvuk "zazvučao" je i u delima Njutna,..., Darvina, Ajnštajna,Gedela.  A počelo je ovako: narodi koji su se naselili u Zapadni deo Evrope bili su fascinirani monumentalnošću artitekture, putne mreže, akvaduktima i tsl., imperije Rima, vođeni zdravim razumom, zapitali su se "a kakva su znanja u imeperiji imali u drugim oblastima ljudske delatnosti", vremenom su pronalazili delove "antičke vikipedije", na primer, Verglilijevu "Georgiku" (Poljoprivredne himne) didaktičke poeme u 2188 heksametralnih stihova (29. g.n.e.) te počeli da koriste ta znanja u svojoj praksi (poljoprivreda, stočarstvo, vođarstvo, pčelarstvo i tsl.). Vergili je sakupio sva predhodna znanja o toj temi počev od Hesiodovog "Dela i dani",..., Diofana iz Nikeje, pa sve do Varonovog "Res rusticae"! Kada su naši stigli na Balkan nisu bili zaninteresovani za takve metode učenja. Šteta što i u mnogim dugim oblastima ljudske delatnosti nismo imali Dejane Đuroviće, da nam pomognu da "proživimo" propuštene vekove znanja.

 

*

 

Snažna osećanja, a u prvom redu strah, hipnotički su Srbe držali u rigidnim "zatvorenim društvima" (vizantisko/osmansko/komunistička). Jednolični, neumorni (da li i neumitni?) pratilac Srba – despotski fluid – sprečio nas je da proživimo spontano vrenje humanizma i renesanse evropskih gradova i univerziteta – i pred tom činjenicom se više ne smeju zatvarati oči. Kod onih koji žele da učestvuju u stvaranju budućnosti Srbije mora da postoji svest o tome da bez tog - spontanog vrenja - na žalost, nije moguće stvoriti zdrav sistem vrednosti. Ono što bez tog sistema vrednosti može da postoji jeste, kao i do sada, samo jedna od brojnih metamorfoza despotije.

 

Zoran Stokić

4.01.2025.