Stiven Hoking - simbol ljudske otpornosti i jedan od najvećih umova našeg doba

Autor:

author

index.hr

|

08. jan. 2026. 19:59

|

SCITECH

|

0

komentara

Podeli

 

Facebook

X

Mail

Stiven Hoking, profimedia-0043109623

Norbert Michalke / imageBROKER / Profimedia

Uprkos teškoj bolesti koja ga je prikovala za invalidska kolica i oduzela mu mogućnost govora, Hoking je postao simbol naučne genijalnosti i ljudske otpornosti.

 

Stiven Hoking, rođen 8. januara 1942. godine u Oksfordu, bio je engleski teorijski fizičar, kozmolog i autor poznat po revolucionarnim doprinosima u razumijevanju svemira, posebno crnih rupa.

 

Uprkos teškoj bolesti koja ga je prikovala za invalidska kolica i oduzela mu mogućnost govora, Hoking je postao simbol naučne genijalnosti i ljudske otpornosti, prenosi Index.hr.

 

thumbnail

Promena paradigme i potvrda Hokingove teorije – uočena crna rupa nastala odmah nakon Velikog praska

SCITECH

|

3. sep

Iako u ranoj mladosti nije bio naročito briljantan, pokazivao je veliku radoznalost za nauku i matematiku.

 

Upisao je Univerzitet u Oksfordu 1959. godine, gde je studirao fiziku i diplomirao sa odličnim uspehom 1962. Potom je nastavio doktorske studije na Univerzitetu u Kembridžu, usmerivši se na kosmologiju.

 

Tokom studija u Kembridžu, sa 21 godinom, dijagnostikovana mu je amiotrofična lateralna skleroza (ALS), retka neurološka bolest koja postepeno paralizuje telo. Lekari su mu predvideli samo nekoliko godina života, ali je Hoking prkosio prognozama i nastavio da živi decenijama, ostvarivši izuzetnu karijeru.

 

Naučni doprinosi

Hokingov rad bio je fokusiran na teorijsku fiziku i kosmologiju, naročito na proučavanje crnih rupa i porekla svemira.

 

Njegovo najpoznatije otkriće, poznato kao Hokingovo zračenje, objavljeno 1974. godine, pokazalo je da crne rupe nisu potpuno „crne“, već emituju čestice zbog kvantnih efekata u blizini horizonta događaja.

 

thumbnail

Lična i naučna arhiva Stivena Hokinga dostupna u biblioteci u Kembridžu

SCITECH

|

12. jul

Ovo otkriće povezalo je kvantnu mehaniku, opštu relativnost i termodinamiku, što je predstavljalo revolucionaran iskorak u savremenoj fizici.

 

Hoking je takođe sarađivao sa Rodžerom Penrouzom na dokazivanju teorema o singularnostima, koji pokazuju da su singularnosti (poput Velikog praska ili središta crnih rupa) neizbežna posledica Ajnštajnove teorije opšte relativnosti.

 

Njegov rad značajno je doprineo razumevanju početka svemira.

 

Popularizacija nauke

Pored akademskih dostignuća, Hoking je postao poznat široj javnosti zahvaljujući knjizi "Kratka istorija vremena", objavljenoj 1988. godine.

Knjiga, koja na pristupačan način objašnjava složene kosmološke pojmove, postala je svetski bestseler i prodata u više od 10 miliona primeraka. Time je Hoking postao jedan od najpoznatijih naučnika svog vremena.

 

Privatni život i nasleđe

Hoking se ženio dva puta. Sa prvom suprugom Džejn Vajld, koju je upoznao tokom studija, imao je troje dece: Roberta, Lusi i Timotija. Brak je okončan razvodom 1995. godine, nakon čega se oženio svojom negovateljicom Elejn Mejson, ali je i taj brak završen razvodom 2006. godine.

 

Uprkos fizičkim ograničenjima, koristio je kompjuterski sintetizator glasa za komunikaciju, koji je postao prepoznatljiv deo njegove javne ličnosti.

 

Preminuo je 14. marta 2018. godine u Kembridžu, u 76. godini života. Njegova smrt označila je kraj života jednog od najvećih umova modernog doba, ali njegovo nasleđe nastavlja da živi kroz naučna otkrića i inspiraciju koju je pružio milionima ljudi.

 

Hoking je tokom života dobio brojna priznanja, uključujući članstvo u Kraljevskom društvu, Predsedničku medalju slobode (SAD) i Koplijevu medalju.

 

Iako nikada nije dobio Nobelovu nagradu, njegov rad ostavio je neizbrisiv trag u nauci.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Stiven Hoking je rođen u januaru 1942., u Oksfordu, premda su roditelji živeli u Londonu, zašto? London je bio zasipan bombama Trećeg rajha, pa je Stivenova majka, sklonište potražila u Oksfordu jer je bio sklopljen sporazum između Čerčila i Hitelera da ne bombarduju univerzitetske gradove Oksford i Kembridž, odnosno Hajdelberg i Getingen. 

Hokingov doprinos nauci  omogućio je (i) niz slučajnosti vezanih za ALS - neurodegenerativnu bolest koja vremenom istroši motorne neurone - ćelije u mozgu i kičmenoj moždini koje kontrolišu mišićne funkcije – a kada pacijent više nije u stanju da: hoda, govori, guta i diše nastupa smrt. ALS mu je dijagnostifikovana kada je imao 21 g; saznao je tada da samo 5% pacijenata živi sa ALS 20 g, da 95% umre za godinu do dve, prvobitno iako su mu lekari savetovali da nastavi studije, smatrao je da to nema smisla - upao je u veliku depresiju, ali se vrlo brzo sabrao i odbio je da se "preda" - Hoking je postigao medicinski rekord živeo je sa ALS  55 g! To je rezultata određene kombinacije gena, životne sredine, kliničke nege i "beskonačnog" rada "očima" Hokinga - budući da se motorni neuroni koji kontrolišu - kretanje očiju - često  opiru ALS-u mnogo duže od onih u mozgu i kičmenoj moždini. 

Nezaboravimo, ovom prilikom, rad brojnih struka počev od Jean-Martin Charcot koji je 1868., postavio dijagnozu ALS-a, koje su stvorile brojna pomagala (jer leka za ALS nije bilo) – brojne pomoćne tehnologije – specijalne opreme – koje u kombinaciji sa radnom terapijom - omogućuju pacijentima sa ALS humaniji, bezbedniji i samostalniji  život – pa čak i takav da možete postati naučna ikona Hoking.

 

Zoran Stokić

10.01.2026.