Debata o stanju u prosveti: "Političari odlučuju kako će izgledati celokupno školstvo"

Autor:

FoNet

|

10. mar. 2026. 17:07

|

VESTI

Shutterstock/ S_Photo

Radni status zaposlenih u obrazovanju, uz konstantan pritisak izvršne vlasti i pravnu nesigurnost, najveći je problem prosvete u Srbiji, a toliko je dubok da je malo verovatno da bi moglo doći do pomaka, čak i ako bi uskoro došlo do političkih promena, rečeno je na debati Fondacije Centar za demokratiju.

 

Političari odlučuju kako će izgledati celokupno školstvo, zdravstvo i ostali vitalni sistemi, kazala je generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković, na skupu „Između zakona i prakse: Radna prava prosvetnih radnika/ca u Srbiji danas“, održanom u prostoru „Miljenko Dereta“.

 

Zapošljavanjem lojalnih, nosioci vlasti dodatno centralizuju prosvetni sistem, čuvajući tako i svoj položaj, navodi se.

 

Nataša Vučković ukazala je da je na čelu Nacionalnog prosvetnog saveta direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu Radivoje Stojković, koji je potpuno neaktivan u odsudnom trenutku za prosvetu. Vučković je ukazala i na pritiske na univerzitet i problem očuvanja njegove autonomje.

 

Profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal izjavio je da univerzitet ne može da se svede samo na nastavu i nauku, već mora da odgovori i na ulogu koju ima u društvu. Prema oceni Baucala, vlast će pokušati da utiče na buduće izbore dekana, ali je uveren da će univerzitet imati snage da se odupre.

 

Nastavnivci moraju da imaju autonomiju, da budu kreativni da prilagode način rada uslovima u kojim rade, naglasio je Baucal, ističući da obrazovanje i vaspitanje sprovodi tim, a ne jedan nastavnik.

 

"Više od 30 odsto zaposlenih radi na određeno vreme"

Predstavnik Nezavisnog sindikata prosvetnh radnika Srbije Nikola Ćurčin rekao je da više od 30 odsto zaposlenih u prosveti radi na određeno vreme više godina.

 

Podsetio je da je od 2014. na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, ali se došlo do 32.000 zaposlenih u prosveti, među kojima je veliki broj stručnih ljudi koji rade i po deset godina na određeno vreme.

 

Ćurčin je ukazao na političke pritiske i nesigurnost posla, navodeći da nastavnicima otkaz "stoji nad glavom", a kolektivni ugovor diskriminiše one koji nisu u sindikatima.

 

Ukazao je i na aktuelne probleme u beogradskim školama Pavle Savić, Banović Strahinja i Petoj gimnaziji, kao i u Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu, koja je u najtežem položaju zbog samovolje direktora.

 

Katarina Šćepanović iz Foruma beogradskih gimnazija ocenila je da nedostaje pravi sindikalizam, ukazujući da se mladi prosvetni radnici ne usuđuju da uđu u sindikat i da su obeshrabreni.

 

"Problemi u školama se neće rešiti dok ne dođe velika šira društvena promena, širi reset obrazovnog sistema koji svi priželjkujemo, jer mu preti propast", ocenila je Katarina Šćepanović.

 

Gde je koren problema

Profesorka Jasna Janković, bivša sindikalna liderka, istakla je da je koren problema u 2017. godini, kada je promenjen Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, a ministru dodeljeno da bira direktore, a direktori nastavni kadar.

 

Prema njenim rečima, u 1.760 škola u Srbiji svake godine redovno se menja jedna trećina direktora, što znači da 600 ljudi treba da se postavi svake godine.

 

Bivša poverenica za ravnopravnost Brankica Janković navela je da su donete prve presude Višeg suda posle nejednakog tretmana nastavnika u dodeli jubilarnih nagrada.

 

"Svedoci smo da su mnogi direkori i drugi javno iznosili da neće poštovati odluke suda, ljudi vrše krivična dela pred kamerama medija najavljujući da neće poštovati sud", dodala je ona.

 

Predstavnik Centra za obrazovne politike profesor geografije Miroslav Markićević ocenio je da odnos društva prema obrazovanju već decenijama nije adekvatan.

 

"Dok ne povratimo poverenje u učiteljicu, nema nade da se popravi status nastavnika, ni prestiž škole kao ustanove", ocenio je Markićević.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Antički su nas intelektualci u nasleđe ostavili i poučan izraz "Sizifov rad" koji je postao simbol besmislene, zatupljujuće i beznadežne aktivnosti, od koje nikada ne može biti koristi. Izreka "Sizifov rad" znači uzaludan rad, uzaludan trud. Mi smo 1945., vraćeni korak unazad, izgubili smo autonomiju  struka ali se naša politička i društvena elita pravi da se to nije dogodilo, ne želi da vidi da 1989., ovde nije pao berliniski zid, te da smo bili i ostali DDR – na Balkanu. Nije moguće - kroz institucije sistem "DDR" – doći do autonomije struka. Vilhem Rajh: "pevanje himni o patnji u zamci ili stvaranje pesama o slobodi van zamke, sanjanoj unutar zamke je potpuno beskorisno – rasipanje energije. Ključna stvar koju treba uraditi je pronaći izlaz iz zamke". Tito je umro 1980., zid u Berlinu je pao 1989., a mi još uvek nismo našili izlaz iz zamke.

 

Zoran Stokić

11.03.2026.