Socijalizacija za despotsko društvo i socijalizacija za građansko društvo

 

Socijalizacija u despotskom sistemu je uspešna ako stanovnike pretvori u podanike - izdresira - tako da ostanu u emocijalnom smislu na nivou dece, a u ekonomskom smislu da ostanu siromašni. 

To je kao kada vlasnik kučeta, dresira kuče, nemoj da primaš hranu od drugoga, samo te ja hranim, zato mi budi veran. Kod podanika se "stvori"  uslovni refleks – kao takvi ne predstavljaju nikakvu smetnju despotskom sistemu. 

Podanici tako neodrasli, ponašaju se kao - što se ponašaju mala deca - ne razumeju ništa - pa samim tim ni nepoštuju ništa - bilo kakve zakone i pravila. Poput male dece nemaju nikakve kočnice – imaju kratak fitilj –  igra, zabava ekstaza, "nase i podase", "sada i odmah sve"! Sve je dozvoljeno osim da se mešaju u rad despotske vlasti (koja te hrani) – zato je tu život tako težak, nesiguran, živi se od danas za sutra. 

Građanska socijalizacija je pak - uspela - ako od svojih stanovnika načini građane – odrasle osobe odgovorne za svoje postupke. Dok je svrha birokratskih institucija u despotijama da svoje podanike ne nauči kako se peca riba, za to vreme svrha grđanskih institucija je da svoju omladinu pretvori u građane tj. nauči ih kako se peca riba – oni ih osposobe da postanu slobodni članovi društva koji će živet od svog rada; od tog rada zavisi kvalitet njihovih života -  ali od njihovog uspešnog rada država puni svoj budzet; svi su na dobitku. 

Despotska država od - podanika - nije u stanju da napuni budzet; svi su na gubitku.

 

Zoran Stokić

20.03.2026.