Srbija je spala na Junus-efendiju i polako se diže

 

Slobodan Samardžić

danas 15.04.2026. 21:58

LIČNI STAVOVI

 

Pogledati ceo tekst:

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/srbija-je-spala-na-junus-efendiju-i-polako-se-dize/

 

........Dosta prostora uzeo bi samo elementaran opis predsednikovih povreda pravnih propisa zemlje i to samo onih za koje je nadležan Ustavni sud. To je u naprednjačkoj Srbiji gotovo svakodnevna politička praksa. Predsednik Republike nije ustavno nadležan da kreira i sprovodi spoljnu politiku zemlje, da pregovara i utvrđuje međunarodne trgovinske sporazume, da naređuje donošenje posebnih zakona (lex specialis) kad god želi da izbegne redovni zakon, da dovodi strane investitore i obezbeđuje im sredstva, da utiče na donošenje protivustavnog Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija (kojim je u periodu od četiri godine smanjio primanja svih penzionera za prosečno deset odsto mesečno), da kao formalan ili neformalan šef vladajuće stranke u njeno ime uzurpira državnu politiku i njene institucije, da na izborima – opštim i lokalnim – bude nosilac izborne liste svoje stranke i vođa njene kampanje, da se na svim nacionalnim i lokalnim medijima gotovo svaki dan obraća „naciji“ i tom prilikom redovno blati i opoziciju i pobunjeni narod, da donosi pomilovanja svojim batinašima još u fazi pretkrivičnog postupka. I to je mali spisak njegove „političke agende“ koja obilato preliva korito njegovih stvarnih ustavnih nadležosti.

 

Kada je već tako, postavlja se pitanje, čemu uopšte služi pravni poredak Srbije i posebno Ustavni sud. I tu se opet moramo vratiti nosećem akteru Andrićevog romana, Omer-paši Latasu i njegovom glavnom kadiji, Junus-efendiji. Pisac ne kaže da u Bosni tog vremena ne postoji pravo, tj. zakon, ali oni gotovo po pravilu imaju funkciju „pravne podloge“ da bi se sprovela „gola sila i obična naredba“ i to „lako i brzo“. U praktičnom smislu takvu operaciju, posebno u težim slučajevima, izvode vešte kadije poput Junus-efendije. U našem današnjem slučaju ovaj proceduralni model osmanlijske Turske u Bosni izgleda ovako: neki poslanik vladajuće stranke sroči (dakle, ne baš vešto) novi zakon o javnom tužilaštvu za jednokratnu političku upotrebu; prihvatajući predlog zakona po hitnom postupku i bez rasprave, Skupština stvara „pravnu podlogu“ za sprovođenje „gole sile i obične naredbe“; zakon se donosi i primenjuje po kratkom postupku; Ustavni sud potvrđuje ustavnost tog zakona, a njen predsednik, koji je verovatno i autor te potvrde, obrazlaže raji pravnu ispravnost celokupnog postupka. Tako se „gola sila i obična naredba“ ne samo sprovode, već se to čini „lako i brzo“.

 

Šta stvarno znači ova zakonsko-sudska sličnost turske Bosne u 19. veku i vučićevske Srbije u 21. veku. Ukratko: i jedan i drugi poredak su jednostavni po svojim unutrašnjim strukturama. Iako im je društvena podloga u svakom pogledu različita, oni dele svoje upravljačke vertikale niz koje se slivaju imperativne naredbe od vrha do dna političke piramide. U takvim poretcima podela vlasti ostaje na svom atavističkom stadijumu. Postoje tri grane vlasti – zakonodavna, izvršna i sudska, ali su one objedinjene u jednim rukama. Zbog toga zakoni nemaju nikakav društveni sadržaj, izvršni akti nemaju nikakvu pravnu razliku u odnose na zakone, a sudske presude nisu materijalno vezane ni za zakone ni za podzakonske propise, već za naredbodavne akte najviše instance u poretku. Zapravo, svi propisi u državi imaju karakter naredbi bilo da imaju zakonsku ili neku drugu formu. To je osnovno obeležje ovih poredaka koje čini njihovu institucionalnu i funkcionalnu jednostavnost.......

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Za rubriku "Vervali ili ne", dočekasmo da i neki naš prof dr pravnik nauka uoči prirodu političkog sistema u kome živimo. Dobro, bolje ikad nego nikad. U Srbiji 1945-2025, kao u svakoj despotskoj državi (Sumer,..., Vizantija, Osmansko carstvo, Komunizam, lažni parlamentarizam), život se ne odvija po - DEJURE (lat. de iure, koje znači "zasnovano na zakonu"), već se odvija po - DEFAKTO (lat. de facto je latinski izraz koji znači "u praksi") – a tu PRAKSU kordinira despotska vlast (po svom ćefu; kako joj se kad prohte – sa ciljemda očuva statusa qvo; po kome je ona "večna vlast" IZNAD Zakona – a Zakon je za sirotinju raju).

 

Ps. Ustav služi za "pokazivanje" – da stranci vide kako smo mi demokratska država; a u praksi Srbije odvija se život kao u svakoj despotiji – gde je vlast iznad Ustava, i bilo kakvog Zakona.

Zoran Stokić

15.04.2026.