Patrijarh Porfirije: Molimo se i za one koji nisu sa dobrom voljom videli poklonjenje pojasu Bogorodice

Autor:

author

Beta

|

14. jun. 2026. 15:02

|

VESTI

|

99

komentara

 

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

Više

Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patijarh Pofirije izjavio je da neki nisu sa dobrom voljom tumačili dolazak "reke ljudi" da se poklone Pojasu Presete Bogorodice, ali da je potrebno moliti se da i takve Gospod pomiluje.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/patrijarh-porfirije-molimo-se-poklonjenje-pojasu-bogorodice/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Crkvene i komunističke revolucije uvek završe u nihilizmu. SPC i naši komunisti imaju najmanji zajednički sadržalac – oni su čuvari despotske kulture, jedan od aksioma te "kulture" uči nas da preziremo život. 

Kada čovek ima osećanje niže vrednosti usled nedostatka određenih vrlina – inteligencije, hrabrosti ili otmenosti – on radi (budući da prezire sebe) na tome da dođe do nipodaštavanja – izuzetnosti tih vrlina. 

Čovek iz naroda nije prezirao sebe: znao je da je različit u odnosu na plemstvo; ali njegovo srce nije razjedala otrovna - pakost. Početkom Francuske revolucije jedna ugljarka je kazala: "Markizo, sada će se stvari preokrenuti; mene će nositi na rukama i kočijama, a gospođa markiza će tegliti ugalj". Ukratko "pakost" učini da revolucije završe u nihilizmu tako što "svi postanemo ugljari"! 

"Pakost" se nezadovoljava  - jednakošću pred zakonom - radi na tome da svi postanemo jednaki (u  svemu) – ona (pakost) dinamiku društva pretvara u statiku tj. u smrt društva. U pitanju je nihilizam u formi racionalnog egoizma – poricnje svega što nije zadovoljenje sopstva.

 

*

Poznati modeli  „ribarenja“ ljudskom nesrećom. Vekovi , klimatskih anomija, zemljotresa, poplava kao  i ratova uništili su civilizovan život u antici, ljudi su dovedeni do očajanja izubili su svaku orjentaciju i identitet. U prvom veku pre Hrista grčki racionalni  intelektalizam prodire u rimski voluntarizam  razarajući ga, istočnjačke religije koje već vekovima pritiskaju mediteransku civilizaciju, koriste ovaj nestanak vere u kulturne obrasce. Sv Pavle, najveći politički propagandista ikada,  svojoj veri je namerno davao apsurdan  izgled - kako bi je učinio privlačnijom  za očajnike. Što je ekstremizam apsurdniji i jači – pa još kad je lišen razuma to je veća verovatnoća da se nametne. Kada se ljudi nađu u ekstremnoj situaciji života kada ne mogu svoje probleme da reše u normalnoj perspektivi traže izlaz u van-razumnom.  U propovedima sv Pavla neki od prisutnih su padajući u paroksizam i ekstazu počinjali da izgovaraju reči bez  značenja, što su kasnije drugi pokušavali da protumače - to se zvalo božanskom inspiracijom. U vreme krize iznošenje razumne stvari bio je put u gubitak!  Pavlova „iracionalna dijalektika“, pretvarala je očajanje u spasenje, u prvoj poslanici Korinćanima on  propoveda: “Pogubiću mudrost mudrih, i razum razumnih odbaciću...Zar ne pretvori Bog mudrost ovog sveta u ludost?  Izabra Bog da posrami mudre, jake.... a izabra da spase neplemenite  pred svetom i ponižene...“ Spaseni su samo oni koji se prepuste u ruke više sile, Boga, i počnu da živi iz njega!

Zoran Stokić

14.06.2026.