Šta je rešenje za tri najveće pretnje po opstanak čovečanstva: Slavoj Žižek u autorskom tekstu za Danas o tome da „obuzdavanje“ nije dovoljno

 

Slavoj Žižek

Danas 4.08.2026. 21:02

Prati Danas.rs na Google-u

Šta je rešenje za tri najveće pretnje po opstanak čovečanstva: Slavoj Žižek u autorskom tekstu za Danas o tome da "obuzdavanje" nije dovoljno 1

Foto: EPA-EFE/HAYOUNG JEON

Postaje opšte poznato da postoje tri velike pretnje opstanku čovečanstva – ekološka kriza, nekontrolisani razvoj veštačke inteligencije i opasnost od vojnog samouništenja.

 

Prateći vesti o tim pretnjama, ubrzo sam primetio da se u medijskim izveštajima o njima stalno ponavlja ista reč – obuzdavanje (engl. containment).

 

Iako se ove pretnje prihvataju kao činjenice našeg vremena, glavna zabrinutost jeste da bi kada prerastu u stvarnu krizu, mogle postati neobuzdive.

 

Počnimo od ratova. I SAD i Rusija – ili, preciznije, Tramp i Putin – nerado koriste izraz „rat“.

 

Putin govori o „ograničenoj vojnoj operaciji“ u Ukrajini, koja navodno treba da spreči pravi veliki rat, odnosno napad NATO-a na Rusiju. Tramp je, sa svoje strane, jednom opisao američki napad na Iran kao „izlet“, čiji je cilj bio da spreči pravi veliki rat, odnosno iranski nuklearni napad na Izrael.

 

Paradoks je, naravno, u tome što ovo izbegavanje reči „rat“, čak i kada stradaju stotine hiljada ljudi, a infrastruktura čitave zemlje biva uništena, zapravo služi normalizaciji ratnog stanja u kojem živimo.

 

Reč je o jasnoj strategiji obuzdavanja – nastojanju da se vojni sukobi zadrže ispod praga na kojem bi prerasli u novi svetski rat.
Pročitaj više:

https://www.danas.rs/svet/zizek-pretnje-covecanstvo-obuzdavanje/

 

***

Komentar

***

 

 

To što kaže Žižek stoji ali krovno iznad toga je sledeće. Nismo shvatili najvažniju lekciju života: biologija nas drži "na povodcu" i dozvoljva nam da odlutamo samo do određene tačke od onoga što jesmo. Možemo da dizajniramo svoj život kako god želimo, ali da li ćemo napredovati ili involuirati zavisi od toga koliko dobro taj život odgovara ljudskim biološkim predispozicijama – čovek je mikronski delic, biološke evolucije primata (šire sisara) koji se razvija preko 50 miliona god. Ljudska psihologija (sa sve empatijom) "oblikovana" je u toj dugoj evoluciji milionima godina unazad u malim zajednicama. Otuda i naš "društveni kapital": osećaj sigurnosti koji proizilazi iz - predvidljivog okruženja. Nažalost - tempo ubrzanja – je postao autonoman. Ubrzanje tempa života svakog od nas postoji  jer obavljamo sve više akcija za manje vremena. Ubrzani tehnološki i društveni napredak proizvode - "smanjenje sadašnjosti" - na primer, to vas "tera" da stvarate što više komunikacionih jedinica i tsl. Živimo u režimu "velikih brojeva" koje ima svoj "prostorno-vremenski režim"; percepcija i organizacija prostora i vremena u društvenom životu "velikih brojeva" potpuno je promenjena u odnosu na naše živote kada smo bili deo "malih brojeva".  Sve se potpuno ubrzano menja, a mi nismo u stanju KAO VRSTA - biološki - to da savladamo. To je primarni problem - 200 godina prema 50 miliona - to UBRZANJE će nas BIOLOŠKI spljoštiti - uništiti, naše neuronske mreže već sada - tu i tamo - doživljavaju "kratke spojeve" taj trend će se ubrzano nastaviti...

 

Sada se čini - da ne postoji više nikakva mogućnost kontrole života za ljude, jer je - tempo ubrzanja - u poslednjih 200 godina postao autonoman. Ubrzanje, shvatiti kao, povećanje količine (komuniciranih podataka, proizvedene robe,...,pređene udaljenosti) po jedinici vremena; ono, to ubrzanje, dovodi do fenomena - oskudice vremena – koja se "ubrzano" povećava.

 

Zoran Stokić

5.08.2026.