"Čarobni bubanj"

*

"Ne dozvolite da naredbe pogaze vašu zakletvu": Bivše kolege pozvale policiju da na dan izbora postupa po zakonu

 

Autor:

Miloš Zekić

24. okt. 2026. 21:18

VESTI

31

komentara

Dodajte N1 u omiljeni Google izvor

 

Facebook

X

Mail

Izvor: N1 Beograd

Kako će se policija ponašati sutra na dan izbora? U poslednje dve godine svedočili smo brojnim slučajevima u kojem je izostala reakcija policije, pre svega prilikom napada aktivista bliskih vlasti na građane i novinare. Otuda i apel bivših kolega onima koji su u službi - da postupaju u skladu sa Ustavom i zakonom. Poručuju im i da će u danima koji slede, na testu biti ne samo profesionalnost institucija već i lični integritet ljudi.

Pročitaj više:

https://n1info.rs/vesti/ne-dozvolite-da-naredbe-pogaze-vasu-zakletvu-bivse-kolege-pozvale-policiju-da-na-dan-izbora-postupa-po-zakonu/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nažalost tu je policiju socijalizovala: Ceca Arkan, Zmijanac Vučela,..., Bekuta Mrka a ne opera. Zingšpil "Čarobni doboš", ugrubo je, vođen poslovicom (za sva vremena) "Ko kopa jamu drugome, sam u nju upada" - mudra poslovica o odgovornosti  - upozorava ljude da imaju na umu jednostavno načelo: pre nego što nekome drugom postavite zamku (da se nekome naudi ili prevari), razmislite o tome da će (možda) na kraju i sami završiti u njoj. 

Osoba koja kopa jamu odgovorna je za stvaranje zamke, ali na kraju postaje ranjiva na samu opasnost koju je pripremila. Zbog toga je izreka podsetnik da ljudi ne mogu uvek odvojiti svoje namere od posledica svojih postupaka. Njena generalna poruka je da se - štetne namere - na kraju  - mogu okrenuti - protiv osobe koja ih sprovodi. 

Za "Die Zaubertrommel" libreto je napisao E. Šikaneder, komponovali su je Benedikt Šaka, Franc K. Gerl i Johan B. Heneberg. Po svojoj radnji, ovo delo pripada žanru "turskih opera" - vrsti opera na nemačkom jeziku koje su bile popularne u 18. veku. Šikanerova operska trupa je izvela u Freihaustheater u Beču "trilogiju": "Čarobni kamen" (5 kompozitora) 09. 1790, "Čarobni doboš" (3 kompozitora) 03. 1791, i "Čarobna frula"  09. 1791. Ovaj trokorak – kolektivni veliki rad – je pomogao Mocartu da stvori svoje remek delo. "Kamen mudrosti" je od posebnog značaja ne samo zbog Mocardovog učešća, već i zato što i priča i muzika pokazuju brojne paralele sa "Čarobnom frulom". Dugo se smatralo da "Čarobni doboš" potiče iz perioda nakon Mocartove smrti, te da stoga nije mogao imati uticaja na "Čarobnu frulu". Međutim, sadašnje činjenice potvrđuju da je delo izvođeno u martu 1791. – što znači da je ono deo niza - koji je doveo do nastanka Mocartovog remek-dela. Bez tog niza (kolektivnog stvaranja) nema ni tog Amadeusovog remek-dela.

 

*

 

Prva opera, "Kamen mudrosti" premijerno izvedena u septembru 1790., dospela je u žižu međunarodne javnosti 1997. kada je otkriveno da jedan do tada neistražen rukopis nosi Mocartovo ime, uz imena još četiri člana Šikanederove trupe, koji su komponovali veći deo ove opere (Mocart 20 minuta). Ovo delo je od posebnog značaja ne samo zbog Mocardovog učešća, već i zato što i priča i muzika pokazuju brojne paralele sa "Čarobnom frulom". 

 

Postoji mnogo sličnosti između ove tri opere bajkovite tematike: "Kamen mudrosti", "Čarobni doboš" i "Čarobna frula". Sve tri su singspiel – zabavna dela namenjena popularnom pozorištu, pisana na nemačkom jeziku, u kojima se muzičke numere smenjuju sa govornim dijalozima. Sva tri dela zasnovana su na pričama iz iste knjige pseudo-orijentalnih bajki – zbirke "Dschinnistan" autora Kristofa Martina Vilanda. Sva tri libreta napisao je Šikaneder, a sva tri dela izvela je njegova trupa, pri čemu su uglavnom isti pevači tumačili slične uloge u sve tri postavke. 

Protagonista svake priče je princ (Nadir u "Kamen mudrosti", Sofrano u "Čarobnom dobošu"i Tamino u "Čarobnoj fruli"), a svaki od njih ima komičnog pratioca iz seljačkog staleža (Lubano/Mandolino/Papageno). Sve tri pomenute uloge tumačio je sam libretista i impresario Šikaneder. Postoje podudarnosti i među ostalim likovima: komični pratilac uvek ima svog ženskog pandana (Lubano – Lubanara, Mandolino – Mandolina, Papageno – Papagena), a princ u svakoj operi nastoji da osvoji princezu (Nadina/Zenomida/Pamina). U svakoj priči javlja se i misteriozni čarobnjak čuvar čije - moći - pomažu princu da savlada sile zla, a u svakoj se pojavljuju i značajni magični predmeti: u "Kamenu mudrosti" to su mač i ptica (predstavljena frulom), u "Čarobnom dobošu" torba, doboš i zvončići, a u "Čarobnoj fruli" frula i zvončići. Ovde takođe vidimo poreklo Papagenovih čarobnih zvončića u Mandolinovoj ludinoj kapi; Taminova čarobna frula već je bila nagoveštena pojavom ptice-frule u operi "Kamn mudrosti". U sve tri pomenuta Zingšpila - muzički topos čarobnjaka - preuzela su od Salijerija "La grotta di Trofonio" 1785. (Mocart je ovaj muzički topos koristio i u "Don Giovanni" 1787. U Formanovom filmu "Amadeus" najpodlije mesto je kada Salijeri sedi u loži i sluša Mocartovu operu "Don Đovani" i to baš mesto "duboki tonovi" ("Salijeri puca od besa, kako je Mocart genije") a empiriska činjenca – ta arija je Salijerijev topos (koji je Mocart pozajnio) iz: Aria - Spirti invisibili (Trofonio/Coro di spiriti) "La grotta di Trofonio".

 

*

 

Muzikolog iz Ajove David Buch je krajem '90 u Hamburgu otkrio zaboravljenu "kolektivnu" operu "Der Stein der Veisen, oder die Zauberinsel" 1790. singšpil u II čina; Johann Baptist Henneberg, Benedikt Schack, Franz Xaver Gerl, Emanuel Schikaneder i Mocart (20 minuta u II činu). Opera ima nekoliko važnih paralela sa Čarobnom frulom 1791. U nekom trenutku rukopis opere je postao deo kolekcije Hamburškog gradskog pozorišta; 1903., rukopis opere je zajedno sa 450 opera i 2.000 drama ušao u sastav gradske biblioteke; 1940., zabrinuti za tu zbirku izmeštaju je na sigurniju lokaciju (sic): Drezden. Pravo je čudo - preživela je - razaranje Drezdena. Crvena armija je 1945., zbirku (deo ratnog plena) poslala u Institutu za muziku u Lenjingrad; 1980-tih mladi bibliotekar se mešao u svoj posao i "otkrio" zbirku iz Hamburga. To je omogućilo, u doba perestrojke, Gorbačovu da vrati tu zbirku u Hamburg "u zamenu za kamion kompjutera" - rečeno učinjeno! Prva opera  Šikanerova operska trupa u - Theater auf der Vieden 1789., bila je "Oberon kralj vilenjaka" Pola Vranickog. Muzički i tekstuelni idiom magije, egzotike, iracionalng, fantastike koji je stvorio Vranicki (kao i pre toga Soler u "Dijani" 1787.) dalje su varirani u te naredne tri Šikaneri &/Mocartove opere iz 1790., te 1791.

 

Der Stein der Weisen oder Die Zauberinsel

Hofkapelle München, Rüdiger Lotter

1 / 55 (1790.)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=Qby1-xnHdrg

Der Wohltätige Derwisch / Dobrotivý derviš – E. Schikaneder

(Der Wohltätige Derwisch = Die Schellenkappe = Die Zaubertrommel; popularna opera koja je decenijama izvđena po gradovima evrope pod ova tri naslova; Dobroćudni derviš = Kapa sa zvončićima = Čarobni bubanj)

 

 

Zoran Stokić

25.10.2026.