Udruženja: Hitno sistemski unaprediti radne uslove u kulturi

 

KULTURA Autor:N1 Beograd25. okt 202220:133 komentara Izvor: Luka Knezevic Strika

Hitno je potrebno sistemsko unapređenje radnih uslova u sektoru kulture koji se tiču konkursnih procedura, dostojanstvenih zarada, ekonomskog i socijalnog statusa samostalnih umetnica i umetnika, kao i povećanjanje ukupnog budžeta za kulturu koji mora biti razvojno usmeren ka potrebama samih kulturnih proizvođača ali i društva u celini, upozoravaju predstavnici više umetničkih udruženja.

Danas je u Medija centru u Beogradu održana konferencija za medije povodom aktuelne kampanje „Za dostojanstven rad u kulturi“ koju su pokrenule Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Stanica – Servis za savremeni ples, Udruženje likovnih kritičara AICA, Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS), Udruženje kompozitora Vojvodine (UKV), Udruženje arhitekata Srbije (UAS) i Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), sa ciljem pozivanja Ministarstva kulture na odgovornost za kašnjenje rezultata konkursa za tekuću i hronično lošeg planiranja raspisa konkursa za narednu godinu, kao i zbog konstantnog prolongiranja rešavanja problema dugovanja samostalnih umetnika.

Na konferenciji su govorili Vida Knežević, predsednica Upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), Vahida Ramujkić, članica Upravnog odbora Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), Jelena Vesić, predsednica Upravnog odbora Međunarodnog udruženja likovnih kritičara AICA – Sekcija Srbija, Uroš Dojčinović, zamenik predsednika upravnog otvorena Udruženja muzičkih umetnika Srbije (UMUS), Svetozar Krstić, zamenik predsednika Udruženja Baletskih Umetnika Srbije (UBUS) i Marijana Cvetković, predsednica udruženja Stanica – servis za savremeni ples.

Vida Knežević je istakla aktuelne probleme nastale usled lošeg planiranja i realizacije konkursnih procedura u oblasti savremenog stvaralaštva i iznova iznela tri osnovna zahteva kampanje upućena Ministarstvu kulture: blagovremeno raspisivanje konkursa u poslednjem kvartalu tekuće za narednu kalendarsku godinu, hitno rešavanje problema dugovanja samostalnih umetnica i umetnika i prepoznavanje reprezentativnih udruženja i nezavisne scene kao relevantnih sagovornika u kreiranju kulturnih politika.

Vahida Ramujkić je istakla dugogodišnje probleme kontinuiranog degradiranja položaja samostalnih umetnika u Srbiji, koji su dodatno opterećeni dugovanjima za čiji nastanak nisu sami odgovorni. U ime reprezentativnih udruženja u kulturi apelovala je na rešavanje problema ovih dugovanja budući da je Radna grupa predstavnika udruženja i Ministarstva kulture konačno došla do tačnog iznosa duga i usaglasila način kako on može da se izmiri.

Jelena Vesić je govorila o društvenom značaju i ulozi umetnika i umetnica i kulturnih radnica i radnika u kritičkom promišljanju i proizvodnji znanja, koja doprinosi opštem društvenom razvoju i koja ne može da napreduje bez strukturne podrške nadležnih institucija i javnih sredstava. Izostanak ovakve podrške, istakla je Vesić, dovodi do ugrožavanja elementarnih radnih uslova kulturnih proizvođača na lokalnom ali i međunarodnom nivou.

Uroš Dojčinović se osvrnuo na problem organizacija koje rade u manjim sredinama, van velikih gradskih centara, čiji je rad marginalizovan i često bez ikakve finansijske i infrastrukturne podrške.

Svetozar Krstić, u statusu samostalnog umetnika, i sam opterećen poreskim dugovanjima nastalim nesavesnim odnosom lokalne samouprave, istakao je činjenicu da veliki deo dugovanja čine kamate, te se osvrnuo na posledice ovakve situacije koja većem broju samostalnih umetnika onemogućava korišćenje zdravstvenog osiguranja i prava na penziju.

Marijana Cvetković je skrenula pažnju da je jedan deo konkursnih rezultata za 2022. godinu, poput konkursa za sufinansiranje projekata podržanih od strane međunarodnih fondova, objavljen tek u oktobru tekuće godine što je za posledicu imalo nemogućnost realizacije velikog broja međunarodno relevatnih programa.

***

Komentar

***

Kultura u despotskim društvima? Sistem - ne dozvoljava bilo kakvu diskusiju, raspravu, bilo kakvo kritičko mišljenje; da bi se to sprečilo  održavan je način mišljenja i zaključivanja koji izgleda ovako: "mase" mogu da se služe samo asocijacijama -  poput onih Eskima koji, znajući iz iskustva da se led, providno telo, topi u ustima, zaključuje da se staklo, jednako providno telo, mora topiti i u ustima; ili onih divljaka koji zamišljaju da jedući srce hrabrog neprijatelja stiče njegovu hrabrost; ili radnik koji, pošto ga je gazda eksploatisao, odmah zaključi da su svi gazde eksploatatori". U takvom misaonom sklopu lako je biti "vođa". Tipičan despot ("vođa") je zapravo deo "mase" – deli njihove želje i ideje. On je prvo sam bio „vođen“, kao i svaki drugi pripadnik, na primer, mafije, pre nego što je stekao vodeću ulogu u društvenoj organizaciji mafije ili u našem slučaju despotske države. Bez JAKOG privatnog vlasništva nije moguća istinska ne despotska kultura.

Zoran Stokić

26.10.2022.