Ovogodišnja Nobelova
nagrada za književnost dodeljena je francuskoj spisateljici Ani Erno.
Dodeljena Nobelova
nagrada za književnost: Žena porazila Ruždija i Albanca / Kadare/
IZVOR: B92 ČETVRTAK, 6.10.2022. |
13:03 -> 13:46 Foto: Profimedia
Nobelova nagrada za književnost 2022. dodeljuje se Ani Erno, "za hrabrost i kliničku oštrinu sa kojom otkriva korene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja", navodi se u objašnjenju.
Podsetimo, danas su kladionice navele da je Salman Ruždi favorit za ovu prestižnu nagradu, a u medijima spominjao se i prominentni albanski pisac Ismail Kadare.
Njen rad je beskompromisan i
napisan jednostavnim jezikom, očišćenim, poručuje Akademija.
Eni Erno je svoju književnu karijeru započela 1974. godine sa "Les Armoires vides", autobiografskim romanom. Godine 1984. osvojila je Renodo nagradu za još jedno svoje autobiografsko delo "La Place", autobiografski narativ koji se fokusira na njen odnos sa ocem i njena iskustva odrastanja u malom gradu u Francuskoj, i njen kasniji proces u odraslo doba i daleko od mesta porekla njenih roditelja.
Vrlo rano u svojoj karijeri, okrenula se od fikcije i fokusirala se na autobiografska dela. Njen rad kombinuje istorijska i individualna iskustva. Ona prikazuje društveni napredak svojih roditelja (La place, La honte), svoje tinejdžerske godine (Ce ku'ils disent ou rien), njen brak (La femme gelee), svoju strastvenu vezu sa istočnoevropskim muškarcem (Passion simple), njen abortus (L'evenement), Alchajmerovu bolest (Je ne suis pas sortie de ma nuit), smrt njene majke (Une femme) i rak dojke (L'usage de la photo). Erno je takođe napisala L'ecriture comme un couteau (Pisanje oštro kao nož) sa Frederikom-Ivom Žaneom.
"A Woman's Story", "A Man's Place" i "Simple Passion" su prepoznate kao zapažene knjige The New York Times, a "A Woman's Story" je bila finalista za nagradu Los Angeles Times Book. "Shame" je proglašena za najbolju knjigu Publishers Weekly-ja 1998. godine, "I remain in the darkness" za najbolje memoare iz 1999. od strane Washington Posta, a "The Possession" je naveden kao jedna od deset najboljih knjiga 2008. od strane magazina More.
Njene istorijske memoare iz 2008. godine "Les Annees" (Godine), koje su francuski kritičari veoma dobro prihvatili, mnogi smatraju njenim velikim opusom. U ovoj knjizi, Erno piše o sebi u trećem licu (elle, ili "ona") po prvi put, pružajući živopisan pogled na francusko društvo neposredno posle Drugog svetskog rata do ranih 2000-ih. To je dirljiva socijalna priča o ženi i društvu u razvoju u kojem je živela.
Godine 2008. su osvojile nagradu Francoise-Mauriac na Academie francaise, nagradu Marguerite Duras 2008, nagradu za francuski jezik 2008, Telegram 2009. Nagrada čitalaca i nagrada Premio Strega Europeo za 2016
Ovo je četvrta nagrada
ovogodišnje sezone dodela Nobelove nagrade.
Započela je triologijom:
"Prazni ormani" 1974. - roman o abortusu; "Šta kažu ili
ništa" 1977. - roman o usamljenosti
i razočaranosti izazvane ljubavnim iskušenjima; "Zamrznuta žena"
1981. - roman o monotoniji braka
savršene domaćice iz 1960-ih. Pripovedanje u ove tri knjige nije linearno,
već je stalno isprekidano glasovima koji dolaze iz prošlosti i koji
predstavljaju misli i osećanja spisateljice tokom različitih faza njenog
procesa sazrevanja. Njeno delo se ne može svrstati ni u autobiografiju ni u
roman; hibrid autobiografije i fikcije; ona je 1980-ih, nakon objavljivanja
"Zamrznute žene", lično zatražio od izdavačke kuće Gallimard da
ukloni svaku referencu na određeni književni žanr sa korica njenih knjiga .
Njeno kasnije pisanje integriše niz različitih žanrova: narativnu prozu,
etnografiju, sociologiju, autobiografija istorije. Njen narativ spaja
istorijsko iskustvo i individualno iskustvo. Lično iskustvo se opisuje kao
društveni proizvod, a ego ustupa mesto kolektivnoj dimenziji; epizode svoga života Ane kaže da je "ispričala bez
ulepšavanja i tumačenja", te da je izostavljala emocije i umesto njih
umetala objektivnu distancu. Za razumevanje Ernoove, možda je najvažnjija njena
knjiga 1983. "Il posto", gde pripoveda o životu svog oca farmeta, radnika
- o roditeljima i njihovoj društvenoj ulozi, spisateljica dodaje i priču o tome
kako su joj studije i kasnije zvanje nastavnika u srednjoj školi omogućili da
se društveno afirmiše, udalji od porodice - koja je postala strana njenom novom
životu, kulturnim horizontima i novoj
društvenoj klasi kojoj je sada pripadala. Udaljavanje od radničkog porekla
svojih roditelja stvorilo je kod nje osećaj krivice (sa elementima izdaje) i u
tom "osećaju krivice" Ani vidi korene svog spisateljskog rada.
ZoranStokić
8.10.2022.
Нема коментара:
Постави коментар