UN: Svet ni blizu cilja da se ograniči rast temperature na 1,5 stepen

 

 

SCITECH Autor:Beta26. okt 202214:00 Izvor: Shutterstock

 

 

Ujedinjene nacije upozorile su da su trenutne obaveze za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte nedovoljne za postizanje cilja Pariskog klimatskog sporazuma da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni.

Prema poslednjim procenama, urađenim na osnovu 193 nacionalna cilja za smanjenje emisija, temperatura će do kraja veka porasti za 2,5 stepena u odnosu na predindustrijski nivo.

To je za ceo stepen više od cilja postavljenog Pariskim sporazumom iz 2015. godine, koji predviđa da se rast temperature ograniči na ispod dva stepena Celzijusa, sa ciljem da to bude 1,5 stepen.

U izveštaju UN se navodi i da će se emisija gasova povećati za 10,6 odsto do 2030. u odnosu na nivo 2010. godine, što je malo manje od prošlogodišnje procene od 13,7 odsto.

Stručnjaci UN navode da je potrebno smanjiti emisije gasova s efektom staklene bašte za 45 odsto do 2030.

„Nismo ni blizu nivoa ni brzine smanjenja emisija potrebnih da bismo bili na putu ograničenja zagrevanja na 1,5 stepen“, izjavio je šef Sekretarijata UN za klimatske promene Sajmon Stil.

„Da bismo ispunili taj cilj, nacionalne vlade moraju da pojačaju svoje klimatske akcione planove sada i da ih primene u narednih osam godina“, saopštio je Stil.

Izveštaj je objavljen uoči naredne klimatske konferencije UN COP27 u Šarm el-Šeiku, koja će biti održana od 6. do 18. novembra.

Savet EU je 24. oktobra usvojio pregovaračku poziciju za COP27 u kojoj se naglašava važnost pravedne tranzicije ka održivim, otpornim i pravednim ekonomijama i društvima.

Istakavši da Nacionalno utvrđeni doprinosi, odnosno napori zemalja potpisnica Pariskog sporazuma na smanjenju emisija gasova nisu trenutno dovoljni, Savet je pozvao sve zemlje da pojačaju napore da mobilišu finansijska sredstva iz svih izvora kako bi podržali klimatske akcije i da uključe klimu u sve finansijske planove.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Kako sada stvari stoje pre će glasnike akopalipse gomile ličovati - nego što će se svet uozbiljiti. Zemlju su u 19, 20 i 21 veku "ugušila" tri kolektivizma - verski, nacionalni, fašizam/komunzam - koji su sve zlopupotrebili pa i nauku; nauka je postala samo "drugo" neobavezujuće mišljenje. Nešto od toga je predvideo i Le Bon. "Gomile" su poseban psihološki entitet, nesvodiv na pojedince koji je sačinjavaju - nisu sposobne za rasuđivanje ali su sposobne za akciju kaže nam Le Bon! 

Kao što u muzici ima dela koja su izdržala - test vremena - na primer, od J.S.Baha, Hendla, Vivaldija, tako treba da  bude i u drugim oblastima stvaralaštva. Nažalost danas više niko ne čita "Psihlogiju gomile" Gistava Le Bona, 1895., premda su nekadašnji čitači  te kapitalne knjige: Ruzvelt, Klemanso, Poenkare, Čerčil, de Gol, itd  stekli utisak "kao da" su Musolini, Hitler, Staljin, Mao – Le Bonove ideje pretočili u svoje sisteme. Jedan od njegovih zaključaka bio je 1923. i taj da se gomile-nacije "ne mire sa porazom kada veruju da su superiornije od svojih osvajača. Pokušaj nemačke osvete stoga se može smatrati jednim od najsigurnijih događaja u budućoj istoriji"! Slično se ostvarilo i predviđanje ("Psihologiji socijalizma" 1898), Le Bona da će budući rat tj. Prvi svetski rat biti najsmrtonosniji  jer će to biti rat vojnih obveznika, a ne više profesionalaca "sledeće borbe između nacija biće prave borbe za postojanje - koje se mogu završiti - samo potpunim slamanjem jednog od boraca". „Hiljade zasebnih pojedinaca mogu u određenim trenucima, pod uticajem određenih nasilnih emocija, na primer, veliki nacionalni događaj, dobiti karakteristike psihološke gomile." Neka slučajna ili namerna ideja će ih "spojiti u gomilu" a gomila ne misli rečima i verbalnim pojmovima, već slikama. A pošto je gomila sugestibilna - dovoljnaje jedna slika da je uplaši i uznemiri, dovoljna je samo jedna kolektivna halicinacija da oživi njene jake strasti pa da usledi poznati fenomeni gomile, kao što je linč.

 

Zoran Stokić

27.10.2022.