Knjiga „Do viđenja“ – priča o najbogatijoj Beograđanki i danas je misterija

 

 

KULTURA Autor:nova.rs08. okt 202220:555 komentara Izvor: Pixabay

 

 

Najveći, najteži, najmisteriozniji slučaj beogradske policije desio se januara 1933. kada je usred Beograda nestala ćudljiva milionerka Draga Mitrićević. O njenom životu je napisana i knjiga.

Preka, škrta i povučena, živela je sama u ogromnoj vili u centru grada, uz svoje čuvare – gusana, nemačke ovčare i kokoške. Kada je dobio zadatak da reši misteriju, Rada Popović, načelnik Odeljenja beogradske kriminalističke policije, čupao je sebi kosu od muke.

Knjiga „Do viđenja“ prvi je srpski dokumentarni triler koji se bavi čudnim nestankom najbogatije Beograđanke svih vremena. Autor Živojin Žika Petrović za portal Nova.rs priča odakle inspiracija za ovo nesvakidašnje delo.

„Šetajući Novim grobljem, koje je veliki otvoreni muzej, među brojnim skulpturama i vrednim spomenicima, u jednom momentu sam ugledao jedan veliki, visok, širok spomenik i dve reči uklesane na njemu – do viđenja. Mene je to zaintrigiralo i tako je krenula istraga koja je urodila plodom, odnosno ovom knjigom koja se sada prodaje u knjižarama“, priča Živojin Žika Petrović za portal Nova.rs.

Triler „Do viđenja“ opisuje jednu neverovatnu ličnost – najbogatiju Beograđanku svih vremena koja je bila vrlo tajanstvena, misteriozna, čudna, povučena, a ujedno i poznata. Bila je strah i trepet u Beogradu, jer je bila opsednuta time da će da je ubiju i da će da joj otmu njene milione i njeno blago.

„Imala je oružni list za 12 komada oružja – pištolji, revolveri, puške, karabini, dvocevke. Jedan revolver je stalno nosila za pojasom“, priča.

Žika Petrović objašnjava i na koje načine se još dovijala kako bi se osećala sigurnije.

„Draga je živela sama u kući od 2.000 kvadrata u centru Beograda u Ulici kralja Milana 5. U toj kući je imala samo jedan ormar i jedan krevet. Imala je i jednog gusana koji je bio prva linija odbrane. Znate za priču da su guske odbranile Rim – one imaju neverovatan osećaj da na daljinu primete nekog ko dolazi i počnu da gaču. Tako je Draga šest godina držala tog gusana kao alarm. On je živeo sam u prvih 300 kvadrata njene vile. U sledećih 300 kvadrata su bila dva nemačka ovčara, a u trećem delu kokoške i pilići – niste mogli da prođete a da ih ne uzbunite. Tek u četvrtom delu kuće je živela ona sama“, priča Žika Petrović.

Navodi i odakle Dragi Mitrićević ta vila i veliko bogatstvo koje je ljubomorno čuvala.

„Bila je ćerka Jovana Dimitrijevića Mitrićevića koji je bio poreklom iz Kragujevca. Njegov otac je bio bogataš pri dvoru, kao i Jovan. Bili su velike škrtice, neverovatno su umeli da oplode kapital, ali sve su čuvali, ništa nisu trošili. Sve je to potom pripalo Dragi i njenoj sestri. Međutim, one su se toliko posvađale oko nasleđa da nisu progovorile do kraja života. Čak su i jednu fotelju testerom presekle napola“.

A koliko je zapravo Draga bila bogata, govori i to što je u svojoj kući imala 16 štednih knjižica – koliko je banaka tada bilo u Beogradu, toliko je knjižica imala, a u njima upisani milionski iznosi.

„Najveći sef u Izvoznoj banci na Terazijama bio je njen. Kada je policija otvorila taj sef, rasuli su se dijamanti, rubini, safiri, zlato, srebro, novac. Celih 12 sati je trajao popis tog sefa. Tim popisom stvari počinje moja knjiga, a nastavlja se prijavom policije da je baba Draga nestala“.

Knjiga „Do viđenja“ je specifična i jer govori o prvom najvećem nerešenom slučaju beogradske policije, ali i po tome što je to prvi i jedini slučaj kada je policija zvanično angažovala telepatu u pokušaju da pomogne.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Rado ću pročitati  preporučenu knjigu. Samo bi našu bogatašicu uporedio sa jednom iz SAD. Novac, šta uraditi sa njim? Čuvati ga u sefu?  Kerolajn Bamberger Frenk Fuld (1864-1944) bila je američka poslovna žena i filantrop; kapital je stekla baveći se maloprodajom (u lancu robnih kuća razvila je nove metode maloprodajnog oglašavanja i prodaje). Višak novca je htela da uloži u obrazovanje u SAD. Potražila je savet od Abrahama Fleknera(1866-1959) uglednog američkog prosvetnog radnika, poznatog po ulozi u reformi medicinskog i visokog obrazovanja u SAD i Kanadi. 1908, Fleksner je objavio knjigu, “Američki koledž” (Tu je oštro kritikovao visoko obrazovanje u SAD, jer prof zbog brojnih predavanja imaju malo vremena za bavljenje naukom). Tu je knjigu zapazio Henri Pričet, predsednika Karnegi fondacije, angažaova je Fleksnera da ostvari svoje vizije. Tako je do Fleksner došla i Karolajn, poslušala je njegov savet da novac (filantropski) uloži u osnivanje “Instituta za napredne studije” u Prinstonu. Rečeno učinjeno. Fleksner je u institut doveo mnoge naučnike iz Evrope koji bi verovatno bili progonjeni od strane nacističke vlade u usponu (na primer, Alberta Ajnštajna, 1933., Kurt Gedel, Džon fon Nojman i &). Zato je SAD to što jeste a i Srbija bila i ostala “Prokleta avlija”!

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=4JDWJzKYfdc

Cabaret | "Money" Musical Number | Warner Bros. Entertainment

Preko Teofrasa, ..., Šekspira, Molijera, Žan de La Brujera, Balzaka,..., Sterije i & "šrktica" je postao sterotip sa nizom stalnih osobina - dotle je Andrićeva "Gospođica" Rajka Radaković "šrktost" pretvorila u "fetišizam". Sublimaciju njenog ponašanja uočavamo tek od majčine smrti, kada ostaje sama, tek tada počinje Rajkin"pravi život" ; povlači sav novac iz banke i sakriva ga u kući. Započinje život na pojačanom oprezu jer bi neko mogao otkriti njenu tajnu. To je trasformacija iz škrtosti  u fetišizam – kao svaki fetišista koji se odnosi prema objektu svog obožavanja, kao ideopoklonik prema idolu – tako i Rajka Radaković svakog dana vadi svoje blago i uživa o tome da to bogatsvo gleda, jer ono je sada postalo "njeno društvo i lektira, njena vera i porodica,njena hrana i razonoda". 

Zoran Stokić

14.10.2022.