Beogradska filharmonija danas slavi 100 godina: Najuspešnija institucija kulture u zemlji i regionu

 

 

Beogradska filharmonija slavi 100. rođendan 13. juna 2023. godine, a veliki jubilej obeležavaće tokom cele godine.

 

IZVOR: B92 UTORAK, 13.06.2023. | 10:40 -> 11:15

 

Početak slavlja je večeras uz rođendanski poklon koncert na Kolarcu pod palicom Uroša Lajovica (13. jun Kolarac), potom sledi Gala koncert sa legendarnim Zubinm Mehtom (20. jun Kolarac), a kruna rođendanskih ceremonija je Dizni fantazija uživo, 2. jula na velikom i bespčatnom koncertu na otvorenom na Ušću.

Ono što je zajedničko grupi entuzijasta koja je osnovala ovaj orkestar davne 1923. godine na čelu sa Stevanom Hristićem i današnjoj generaciji filharmoničara, jeste upravo taj nesmanjeni entuzijazam i želja da ime Beogradske filharmonije svetli još puno vekova, baš kao što glasi slogan filharmonijskog jubileja: ZAUVEK.

Od skromnih počеtaka do grandioznog ansambla svеtskе klasе i najuspеšnijе institucijе kulturе u zеmlji i rеgionu, u drugi vek ulazi sa nemerom da i dalje podiže nivo svoje izuzetnosti, da očuva svoj karakter i jedinstven šarm i to na korak do novе kućе, dvoranе Bеogradskе filharmonijе, na kojoj se intеnzivno radi zahvaljujući viziji, životnom i profesionalnom snu Ivana Tasovca.

Za svojih sto godina, Beogradska filharmonija broji 620 muzičara koji su u njoj proveli svoj radni vek od kako se kontinuiarno vodi arhiva (1951). Prolazila je mnoge faze tokom istorije ali se uz današnju generaciju filharmoničara popela visoko dokazavši svoje mesto u "teškoj kategoriji" svetskih orkestara. Međutim, ona je takođe aktivni deo društva društveni i kuća čija su vrata širom otvorena.

Uporna u rušenju predrasuda prva incira i gradi kulturne mostove, održava stara i gradi nova prijateljstva jer je Beogradska filharmonija tu da približi i da širi svoje vrednosti snagom stvaranja. Oborila je granice svih starosnih grupa publike jer u Beogradsku filharmoniju dolaze i bebe, na ulice je odavno izašla, ulepšavala je, zasmejavala ali i kritikovala, poznata po svojim iskoracima, postala je srpski "love brend". Orkestar čiji su koncerti rasprodati i za koje se satima čeka u dugačkim redovima, a koncerti na otvorenom Beogradske filharmonije su najmasovniji koncerti klasične muzike na Balkanu.

 

 

***

Komentar

***

 

 

To je pravi veliki jubilej – bravo  (jubilej je prošao u - Srbiji zemlji apsolutne nekulture - nezapaženo). Koliko je teško da neki orkestar tako dugo postoji, pokazuje i ovaj primer, iz zemlje muzike Italije; u Napulju se nalazilo udruženje A. Skarlatija (iako je on zapravo rođen u Palemrmu), međutim on je jedan od najvažnijih "stubova" napuljske muzičke škole, koji je zajedno sa Duranteom iškolovao muzičke ikone: Vinči, Leo, Pergolezi,..., Saro, Jameli, Paizjelo,... Od 1940., udruženje je vodio entuzijasta Đuzepe Čencato koji je uspeo da 1949., spoji "Orchestra da Camera Napoletana" i orkestra udruženja u – "Orchestra da Camera Alessandro Scarlatti di Napoli della"! Za stalnog direktora postavljen je maestro Franko Karačolo. Od 1949-1956.., orkestar je intenzivno sarađivao sa RAI. Koncerti i snimci održavani su u sali A. Skarlatija Konzervatorijuma San Pjetro a Majela; uz brojne turneje. 1956. orkestar je apsorbovao RAI, koji ga je uključio u svoje stalne ansamble i dobio ime Orchestra da Camera "A. Scarlatti" della RAI (RAI-jev kamerni orkestar "A. Scarlatti"). Orkestar je bio smešten u RAI Auditorium u Napulju. Orkestar je zatvoren krajem 1992. Muzičari su spojeni sa All'Orchestra Sinfonica di Roma della RAI (RAI Simfonijski orkestar Rima), koji je dobio ime Orchestra Sinfonica di Rim i Napulj RAI (Simfonijski orkestar Rima i Napulja RAI). 1994. zatvoreni su i simfonijski orkestri Torina, Milana i Rima, dajući život sadašnjem Nacionalnom simfonijskom orkestru RAI, sa sedištem u Torinu...

 

Zoran Stokić

15.06.2023.