„Kosovka devojka“ danas izložena u Konaku kneginje Ljubice

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 28. jun 202313:09 0 komentara Kosovka devojkaMinistarstvo kulture

 

Povodom jednog od najvećih srpskih praznika Vidovdana danas je u Konaku kneginje Ljubice izložena jedna od najpoznatijih slika u istoriji srpske umetnosti i kulture „Kosovka devojka“ Uroša Predića.

 

Slika je nastala na osnovu crteža iz 1914. godine, a kao inspiracija za sliku Urošu Prediću poslužila je narodna pesma „Kosovka devojka“, koju je smatrao jednom od najlepših u istoriji srpske književnosti.

 

Ministarka kulture Maja Gojković rekla je u Konaku kneginje Ljubice da ova slika na jedan poseban način prikazuje dostojanstvo, čast i veliku ljubav prema otadžbini.

 

„U isto vreme, kada posmatramo ovu sliku, boje i likove koji se nalaze na njoj, možemo da sažmemo svu tugu jednog naroda. Ova slika je u stvari univerzalna slika koja prikazuje sva stradanja srpskog naroda kroz našu istoriju, a sa druge strane, to dostojanstvo i našu odlučnost da se uvek i iznova rađamo“, naglasila je ministarka.

 

Ona je zahvalila predstavnicima Grada Beograda, kao i Muzeja grada Beograda što su prihvatili njenu inicijativu kao ministra kulture da na današnji dan, na veliki srpski praznik Vidovdan, Beograđanima, ali i svim ostalim posetiocima koji su danas u Beogradu, ekskluzivno prikažu sliku „Kosovka devojka“.

 

Gojković je podsetila da je model, odnosno uzor i inspiracija Urošu Prediću kada je slikao „Kosovku devojku“ bila prelepa Beograđanka, Leposava Stanković, koja je u glavnom gradu Srbije živela do 1995. godine, a u „Politici“ je na dan njene smrti izašao tekst sa naslovom: „Umrla je kosovka devojka“.

 

„Toliko istorije imamo u sebi da nismo ni svesni. Ponosna sam na to, na politiku koja razvija i obnavlja kulturu sećanja, a deo kulture sećanja svakako mora da bude i ovakav jedan čin- prikazivanje predivnih slika koje su nastale kroz delove naše istorije, a to je svakako i „Kosovka devojka“ za koju možemo da kažemo da je ‘srpska Mona Liza’“, rekla je Gojković.

 

Navela je da je ova slika bila toliko popularna da je njena reprodukcija bila i na razglednicama koje su svojevremeno prodavane u humanitarne svrhe.

 

Svi zainteresovani posetioci moći da pogledaju „Kosovku devojku“ u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu, danas do 18 časova.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Poređenje Mona Lize i "Kosovke devojke" (zanatska slika čiji je cilj bio da doprinese izgradnji nacionalnog identiteta)? Radikali kao radikali, umesto da se obrazuju na nauci, obrazovali su se na animističkim "prečicama" zato njihov pseudonaučni govor ne služi kao podrška rasuđivanju; a pošto ne uče na greškama, nikada neće naučiti šta se sa čim može porediti. Kao i u politici umislili su da je moguće porediti Srbiju sa: SAD, Rusijom, Kinom - pa pošto je to moguće, onda su tako i vodili Srbiju, pravo u rat sa NATO! Tako je Maja pikirala pravo na jednu od ikona slikarstva Mona Lizu. Ali do ikone se stiže preko složenog rada predhodnika renesansnih slikara, arhitekti, matematičara, kao što su: Masaccio, Paolo Uccello, Piero della Francesca , Luca Pacioli, Donatello, Masaccio, Lorenzo Ghiberti, Masolino da Panicale, Paolo Uccello i Filippo Lippi, Alberti - proučavali su linearnu perspektivu, pisali rasprave o njoj i ugrađivali je u svoja umetnička dela, doprinoseći tako vezi između matematike i umetnosti. Uzgred, jedan pogled iskosa, portret nosi naziv Mona Liza, a samo ime portreta je izvedeno od italjinaskih reči “ma dona Lisa” što u prevodu znači “moja žena Liza”; hipoteza je - da je portret je poručio veoma bogati firentinski trgovac Frančesko Bartolomeo svoje supruge del Đokonde. Poređenje koje, na primer, ima smisla, slika Steve Todorovića 1886., (ulje na platnu) portret kraljice Natalije Obrenović (supruga kralja Milana), moglo bi da se kaže "srpska Mona LIza".

 

 

*

 

 

Zašto Srbija toliko kasni u organizaciji društva i države, i u kvalitetu života, kakvi postoje u jednoj Švedskoj, Danskoj, Švajcarskoj, Češkoj, na primer? – Zato što pre stvaranja nacionalne države nije imala građansko društvo. Gde je društvo tribalsitičko (pleme je sve pojedinac je ništa) kao u Srbiji tu nema ni "nacionalista" ni "nacionalne države". Francuskom revolucijom građanstvo te zemlje je osvojilo javnu vlast u njoj i svoje vrline prenelo na nacionalnu državu. Nacija kao ideologija novog zajedništva – bila je pojava potpuno nepoznata u Antici i na despotskom Istoku! Nacija je rastočila društvene podele na klase tako što je proklamovala princip jednakosti rođenjem. Svi od - aristokrata do najsiromašniji čoveka - su sad povezani zejedničkim osećanjem pripadnosti određenoj  "naciji". Da bi se ta nova ideologija distancirala od kraljeva, aristokrata ona u prvi plan izvlači seljaštvo, koje sada postaje "živi muzej nacionalnih korena". Građani su se latiti izgradnje nacionalnog identiteta. Romantičari, književnici, istoričari, lingvisti, slikari, kompozitori... dali su se na veliki posao kreiranja zajedniče prošlosti, kreiranja nacionalnog jezika, mitova, folklora i istorije. Istorijski roman, koji je 1830. stvorio Valter Skot, bio je efikasno sredstvo da se u narodu snažno proširi emocionalna percepcija nacionalne istorije, te da se narod indentifikuje sa njenim herojima. U obrazovnim institucijama, pozorištima, operama uči se da svoja nacija nikada ne osvaja teritorije svojih suseda, već da se ona uvek samo brani od uzurpatora!

Zoran Stokić

28.06.2023.