Cecchina, 

ossia La Buona Figliola (1760.)

Niccolo Piccinni (1728-1800)

 

https://www.youtube.com/watch?v=MWd-6xqjZbM

 

 

Danas zaboravljena i min izvođena komična opera. A nekada?

 

Do 1790. bilo je više od 70 različitih produkcija, takođe pod drugim naslovima kao što su La baronessa riconosciuta, La Cecchina zitella ili Cecchina nubile. Ernst Ludvig Gerber je u istorijsko-biografskom leksikonu Tonkunstlera napisao da je Čekina bila „najsavršenija od svih italijanskih komičnih opera [...] koja je tamo izazivala divljenje koje se graničilo sa fanatizmom. Nema primera da je opera imala tako briljantan prijem, sa toliko opravdanja i tako univerzalno zabavna. Više od dvadeset godina gledana je u svim pozorištima Italije i Evrope uopšte, uvek sa novim divljenjem.“ Ogroman uspeh ogledao se i u popularnosti predmeta svakodnevne upotrebe i odevnih predmeta „alla Cecchina“(!) Za nju se kaže da je prva opera (uopšte) koja se izvodi u Kini, na dvoru cara Ćianlonga. Van Italije, sledeće istorijske predstave su proverljive:

 

Barselona: 1760. (italijanski) i 1770. (španski A. Bazo)

Nirnberg: 1762 (italijanski)

Prag: 1762. i 1775. godine

Brunsvik: 1763. kao Dobra devojka

Beč: 1764. u palati Laksenburg (italijanski); 1768. i 1777. u Burgteatru (italijanski); 1776. u Theatre am Karntnertor (francuski); 1784. u Theatre am Karntnertor (nemački)

Bon: 1764 (italijanski) i 1772

Drezden: 1765. (italijanski), 1768., 1772. i 1781.

Insbruk: 1765

Madrid: 1765 (španski A. Bazo; sa dodatnom muzikom P. Esteve)

Varšava: 1765. (italijanski kao La buona figliola putta) i 1783. (poljski kao Czekina albo Cnotliva panienka od V. Boguslavskog)

London, Theatre Roial Haimarket: 1766. u adaptaciji Đovanija Gvalberta Botarelija sa mnogim oživljanjima do 1810.

London, Kovent Garden: 1766/1767, 1773. i 1781. u verziji Edvarda Tomsa kao The Accomplish'd Maid; libreto je štampan 1777. kao prva italijanska opera u Americi, ali nema dokaza da je tamo izvedena

Berlin: 1768 (italijanski); 1777. u pozorištu Dobelinšen (nemački Johan Joahim Ešenburg); 1787. u Narodnom pozorištu

Manhajm: 1769 (italijanski sa nemačkim prevodom) kao La buona figliola zitella ili Dobra devojka; 1782. godine

Koblenc: 1769

Kopenhagen: 1769/1770 i 1777 (italijanski sa danskim prevodom F.A. Friisa); 1772 (francuski)

Pariz, Comedie-italienne: 1771 (francuski od Žan-Fransoa Kailhave), 1773, 1777 pod Picinijevim nadzorom

Pariz, Opera: 1778 (italijanski)

Pariz, Theatre de Monsieur: 1790 (italijanski)

Brisel: 1771 (francuski)

Mastriht: 1772 (francuski)

Keln: 1772

Valjadolid: 1772 (španski A. Bazo)

Ljubljana: 1773

Seuta (Maroko): 1773. (Italija)

Sevilja: 1764

San Ildefonso (Španija): 1767; sa tri dodatne Mareskakijeve arije

Valensija: 1769

Aranhuez: 1769

Bastia (Korzika): 1775 (italijanski)

Dablin: 1766. (?) u pozorištu Smok Alej; 1775. u Fišambl strit teatru (engleski Tomas Holkroft) kao Sluškinja iz doline, sa novom muzikom Majkla Arnea; 1777 (italijanski)

Prag: 1775

Esterhaza: 1776 (italijanski)

Grac: 1778

Lijež: 1779 (francuski)

Lajpcig: 1778. i 1783. godine

Štutgart: 1778

Sankt Peterburg: 1778 (nemački); 1779 (italijanski)

Hamburg: 1779 (engleski)

Stokholm: 1781. (italijanski) i do septembra 1788. (švedski Karl Envalson)

Kremsmunster: 1781 (italijanski)

Kuskovo: 1782 (ruski I. A. Dmitrevski)

Kasel: 1784

Riga: 1777. (italijanski), 1785. (nemački)

Vilnjus: 1799

Prema Pjeru Luju Gingeneu, kaže se da su ga italijanski jezuiti doneli na sud u Pekingu pre 1778. godine.

 

*

  

To je opera - koju su svi drugi kompozitori tih vremena slušali - tako je ona vršila uticaj na njh. Nije bilo obrnuto - da ako je vaša opera izvedena samo nekoliko puta u jednom pozorištu – da je ona vršila uticaj na te druge kompozitore(!)

 

Na tu pojavu, na drugom planu kulture, skrenuo nam je pažnju empiričar Pjer Dijem u knjizi "Leonardo Da Vinči – koga je on čitao a ko je njega čitao".

 

*

 

La Cecchina, ossia La buona figliuola ( La Cecchina ili Dobra ćerka) je komična opera u tri čina Nikole Pičinija i italijanskim libretom Karla Goldonija, zasnovana na romanu Semjuela Ričardsona - Pamela. Ovo je Pičinijeva najuspešnija italijanska opera.

 

Markiz de Končilja se zaljubio u devojku Čekinu. Šokiran društvenom neprikladnošću takve zajednice, Kavalijer Armidoro, verenik markizove sestre, odbija da se oženi Lusindom. Izbezumljena zbog gubitka muškarca kojeg voli, Lucinda moli markiza da prestane da se viđa sa Čekinom. U međuvremenu, Čekina ima nekoliko sopstvenih problema, uključujući Mengota, siromaha koji je zaljubljen u nju; i Sandrinu i Paolučiju, dve ljubomorne devojke koje pokušavaju da izazovu Čekini što više nevolja. Posle mnogih obrta zapleta, opera se dobro završava kada Taljafero, nemački vojnik, otkriva da je Čekina u stvari ćerka nemačkog barona, dozvoljavajući Čekini da se uda za markiza, a da ne uznemiri Armidora.

 

Zbog dekreta pape Siksta V iz 1588. godine, koji je ženama zabranio pojavljivanje na sceni u Papskoj državi, na premijeri 6. februara 1760. godine u Teatro delle Dame u Rimu sve uloge su zauzeli muškarci. Ženske uloge i sopran deo Armidora su igrali kastrati. Gaspero Savoj (Markeza Lusinda), Karlo de Kristofori (Kavalijer Armidoro), Đovani Lovatini (Markeze dela Končilja), Frančesko Pjeri (Paoluča), Tomazo Borgezi (Čekina), Đuzepe Đustineli (Sandrina), Frančesko Karatoli (Taljačijaferoe) (Mengotto).

 

Zoran Stokić

25.06.2023.