Pošta Srbije izdala marku povodom 550 godina od rođenja Nikole Kopernika

 

VESTI Autor: Beta 06. jun 202315:12 15 komentara pixabay/ilustracija

 

Pošta Srbije izdala je prigodnu poštansku marku povodom 550 godina od rođenja poljskog astronoma i matematiča Nikole Кopernika.

Promocija je organizovana u biblioteci Narodne skupštine Srbije u okviru posete delegacije Odbora za spoljne poslove Sejma Poljske.

„Ovaj veliki jubilej prilika je da se pored odavanja počasti brilijantom poljskom naučniku, čija su otkrića označila revolucionarnu prekretnicu u astronomiji, podsetimo na postojeće veze Srbije i Poljske, istorijske, kulturne, naučne, diplomatske i pre svega bratske, i da se i na ovaj način odužimo i zahvalimo Poljskoj koja je veliki prijatelj Srbije“, rekao je vršilac dužnosti direktora Pošte Srbije Zoran Đorđević.

On je istakao da plodonosna filatelistička saradnja Pošte Srbije i Ambasade Poljske postoji godinama unazad i iznedrila je ranije poštansku marku povodom 200 godina od rođenja velikana svetske muzike Frederika Šopena, kao i marku sa likom Stanislava Lema u okviru emisije „Znameniti svetski književnici“.

Emisija prigodnih poštanskih maraka „550 godina od rođenja Nikole Кopernika“ sadrži prigodan blok i koverat prvog dana (FDC). Umetnička realizacija izdanja delo je Bobana Savića, akademskog slikara i kreatora maraka Pošte Srbije, dok je stručnu saradnju obezbedila Ambasada Poljske u Beogradu.

 

***

Komentar

***

 

Kao u svakoj Severnoj Koreji neiskren propagandni potez, da bi pred svetom slali lažnu sliku o državi sa naučnim pogledom na svet. A u našoj stvarnosti od 1990., – pogleda na svet određuju pink političari, pink astrolozi, beli i crn magovi pa se čak i studenti plaše pomračenja Susnca, a vakcine vide kao teoriju zavere i tsl. Ako je u istoriji misli bilo suštinske inovacije, to je svakako bila ona Kopernikova (1543. „De revolucionibus...“) naglavačke je preokrenula tradicionalnu sliku  sveta i fizičke realnosti.  Boljeg primera od ovoga nema.  Ali kakve su bile njegove posledice? Da li je preobrazila shvatanje Univerzuma kod svojh savremenika? Nipošto. Ne može se reći da je Kopernikova knjiga prošla nezapaženo - svi evropski astronomi su  je koristili da bi poboljšali preciznost  svojih mernih  podataka. Međutim, samo je jedan od njih Retik, prihvatio Kopernikovo učenje, sledeći je bio Englez Tomas Digs i to tek 1576., pa 1577.  Nemac, Mestlin (Keplerov učitelj), pa 1585. obazrivi Benedeti.  Ali moralo se čekati sve do smelog i radikalnog  monarha Bruna i njevovog "La Cena de le ceneri" 1584. (štampane u Londonu)  da iz dogmatskog dremeža prodrma savremenike.  Njegove spise je do detalja upoznao Galilej, ali ga nigde u svojim knjigama ne spominje iz opreza prema inkviziciji.  Zbog urzanja svih društvenih procesa,  kada se govori o tim vremenima, previđa se činjenica da je nauka tada bila "duhovni napor drugoga reda". Nije bilo dovoljno da se nešto pokaže kao istinito u nekoj nauci, pa da to bezrezervno postane konačna opšta istina.  U ta vremena jedino  je teologija  (sa filozofijom - kao njenom sluškinjom)  smatrana  teorijom  koje pružaju neosporne istine. Da bi Kopernikovo učenje moglo da proizvede dubinske promene slike Univerzuma, najpre je bilo potrebno da ljudi prihvate da je, uopšteno govoreći - naučna istina - zapravo istina prvog reda. Zato u Renesansi koja traje do 1600. niko ne spominje Kopernika.  Promena paradigme započela je tek sa Bekonom, Dekartom, Galilejem, Keplerom.

Zoran Stokić

7.06.2023.