Prvi selfi nastao je
davne 1839. godine, mnogo pre pojave mobilnih telefona
LIFESTYLE Autor: N1 Beograd 21.
jun 202314:38 0 komentara Pixabay/laura6
Proveravate svoju frizuru, tražite odgovarajuće svetlo i savršen ugao, isprobavate nove filtere i osvežavate svoje društvene mreže, da li vam ovo zvuči poznato?
Selfi fotografija dobila je i svoj dan, obeležava se svakog 21. juna.
Ako se osećate usamljeno, nosite novu omiljenu odeću, ili čak i ako vam je samo dosadno, vreme je da izvadite telefon sa kamerom i kažete: „Ali prvo, dozvolite mi da napravim selfi„.
Istorija Nacionalnog dana selfija
Autoportret je bezvremen kao i sama umetnost. Od pronalaska filmske kamere 1885. godine, ljude privlači da vide sopstvene fotografije.
Uvođenje digitalne fotografije podstaklo je trend rada na autoportretima od 1990-ih, pa do ranih 2000-ih, pošto je trenutna priroda razvoja fotografije učinila da to postane pristupačniji način fotografisanja, piše National Today
U vreme kada su se telefon sa kamerom, digitalni fotoaparati i društveni mediji spojili oko 2005. godine, „selfi“ nije bila samo nova reč u našem leksikonu, već je bio svetski fenomen.
Smatra se da je za prvi selfi zaslužan Robert Kornelijus, američki hemičar i osnivač fotografije. Kornelijus je morao da sedi mirno 10 do 15 minuta da bi napravio prvi namerni autoportret koristeći dagerotipski metod fotografije 1839.
Selfi je evoluirao jednako brzo kao i tehnologija same fotografije, sa mnogim umetnicima koji su uspostavili i redefinisali žanr selfi portret u poslednjih 181 godinu.
Selfi su koristili i manje poznati, ali izuzetno talentovani umetnici kao što je Vivijan Majer, ali i ikona pop kulture poput Endija Vorhola.
Ali tek početkom 2000-ih ta fotografija, a samim tim i selfi je bio masovno dostupan javnosti uvođenjem prve kamere za mobilni telefon. Od tada, selfi se brzo menjao i postao istovremeno i ležerno sredstvo komunikacije i usavršena umetnička forma.
Selfiji su pomogli ljudima da
pokrenu karijere u svim oblastima, od zabave i umetnosti, pa sve do marketinga.
***
Komentar
***
Praideja je ipak nastala u antici
sa "Narcisom". Narcis je već u antici bio popularan predmet likovne umetnosti
- prikazuju ga u različitim varijacijama kao lovca koji sedi pored vode i gleda
u svoj odraz. U renesansi, Alberti je tvrdio da je Narcis izumeo slikarstvo jer
se zaljubio u svoju ličnost....bio je i česta tema književnika, kompozitora,
filozofa, psihologa, na primer Židov "Traktat o Narcisu" ili možda
brilijantni "Narsic i Zlatousti" Hermana Hesea "; poslednja
Glukova opera je pastorala " Eho
i Narcis" u
kojoj Gluk nudi optimistički kraj. Apolon stavlja čini na Narcisa tako da se on
zaljubljuje u sopstveni odraz, ali Kupidon na kraju uspeva da obezbedi srećan
kraj ponovnim ujedinjenjem Eha i Narcisa. Sigmund Frojd je popularizovao
psihološki termin narcizam, koji govori o infantilnoj fazi razvoja, o zdravom osećaju samopoštovanja ali može da postane i psihopatološki
poremećaj.
Fotografija pozajmljuje svoj
okvir i perspektivu od slikarstva, ali se od slikarstva razlikuje po tome što u
svojoj predstavi uvek svedoči da je njen objekat „bio”. Rolan Bart je to opisao
prvo kao „ljubav“, a zatim kao „sažaljenje“ - to "biće" je „bilo” i,
dakle, da ga više nema ili da ga više neće biti. Trajni emocionalni efekat.
Preporuka: Roland Barthes ("La Chambre claire" 1980.) - "Camera
Lucida"- Razmišljanja o fotografiji.
Zrona Stokić
21.06.2023.
Нема коментара:
Постави коментар