Prvi selfi nastao je davne 1839. godine, mnogo pre pojave mobilnih telefona

 

 

LIFESTYLE Autor: N1 Beograd 21. jun 202314:38 0 komentara Pixabay/laura6

 

 

Proveravate svoju frizuru, tražite odgovarajuće svetlo i savršen ugao, isprobavate nove filtere i osvežavate svoje društvene mreže, da li vam ovo zvuči poznato?

Selfi fotografija dobila je i svoj dan, obeležava se svakog 21. juna.

Ako se osećate usamljeno, nosite novu omiljenu odeću, ili čak i ako vam je samo dosadno, vreme je da izvadite telefon sa kamerom i kažete: „Ali prvo, dozvolite mi da napravim selfi„.

Istorija Nacionalnog dana selfija

Autoportret je bezvremen kao i sama umetnost. Od pronalaska filmske kamere 1885. godine, ljude privlači da vide sopstvene fotografije.

Uvođenje digitalne fotografije podstaklo je trend rada na autoportretima od 1990-ih, pa do ranih 2000-ih, pošto je trenutna priroda razvoja fotografije učinila da to postane pristupačniji način fotografisanja, piše National Today

U vreme kada su se telefon sa kamerom, digitalni fotoaparati i društveni mediji spojili oko 2005. godine, „selfi“ nije bila samo nova reč u našem leksikonu, već je bio svetski fenomen.

Smatra se da je za prvi selfi zaslužan Robert Kornelijus, američki hemičar i osnivač fotografije. Kornelijus je morao da sedi mirno 10 do 15 minuta da bi napravio prvi namerni autoportret koristeći dagerotipski metod fotografije 1839.

Selfi je evoluirao jednako brzo kao i tehnologija same fotografije, sa mnogim umetnicima koji su uspostavili i redefinisali žanr selfi portret u poslednjih 181 godinu.

Selfi su koristili i manje poznati, ali izuzetno talentovani umetnici kao što je Vivijan Majer, ali i ikona pop kulture poput Endija Vorhola.

Ali tek početkom 2000-ih ta fotografija, a samim tim i selfi je bio masovno dostupan javnosti uvođenjem prve kamere za mobilni telefon. Od tada, selfi se brzo menjao i postao istovremeno i ležerno sredstvo komunikacije i usavršena umetnička forma.

Selfiji su pomogli ljudima da pokrenu karijere u svim oblastima, od zabave i umetnosti, pa sve do marketinga.

 

***

Komentar

***

 

 

Praideja je ipak nastala u antici sa "Narcisom". Narcis je već u antici bio popularan predmet likovne umetnosti - prikazuju ga u različitim varijacijama kao lovca koji sedi pored vode i gleda u svoj odraz. U renesansi, Alberti je tvrdio da je Narcis izumeo slikarstvo jer se zaljubio u svoju ličnost....bio je i česta tema književnika, kompozitora, filozofa, psihologa, na primer Židov "Traktat o Narcisu" ili možda brilijantni "Narsic i Zlatousti" Hermana Hesea "; poslednja Glukova opera je pastorala " Eho i Narcis" u kojoj Gluk nudi optimistički kraj.  Apolon stavlja čini na Narcisa tako da se on zaljubljuje u sopstveni odraz, ali Kupidon na kraju uspeva da obezbedi srećan kraj ponovnim ujedinjenjem Eha i Narcisa. Sigmund Frojd je popularizovao psihološki termin narcizam, koji govori o infantilnoj  fazi razvoja, o zdravom osećaju  samopoštovanja ali može da postane i psihopatološki poremećaj.

Fotografija pozajmljuje svoj okvir i perspektivu od slikarstva, ali se od slikarstva razlikuje po tome što u svojoj predstavi uvek svedoči da je njen objekat „bio”. Rolan Bart je to opisao prvo kao „ljubav“, a zatim kao „sažaljenje“ - to "biće" je „bilo” i, dakle, da ga više nema ili da ga više neće biti. Trajni emocionalni efekat. Preporuka: Roland Barthes ("La Chambre claire" 1980.) - "Camera Lucida"- Razmišljanja o fotografiji.

 

Zrona Stokić

21.06.2023.