Naučnici kažu da su našli mesto koje označava novo poglavlje u istoriji Zemlje

 

 

SCITECH Autor: N1 Beograd 12. jul 202314:18 0 komentara Peter Power/AFP

 

 

Naučnici su identifikovali geološku lokaciju, za koju kažu da najbolje odražava predloženu novu epohu nazvanu antropocen, što je veliki korak ka promeni zvanične vremenske linije istorije Zemlje.

 

Termin antropocen, koji je prvi put predložen 2000. godine da bi odrazio koliko je ljudska aktivnost duboko promenila svet, postao je uobičajena akademska reč koja objedinjuje različite oblasti proučavanja.

 

„Kada osam milijardi ljudi ima uticaj na planetu, sigurno će biti posledica“, rekao je Kolin Voters, počasni profesor na Geografskoj, geološkoj i školi za životnu sredinu Univerziteta u Lesteru, koji je i predsednik Radne grupe za antropocen.

 

Preselili smo se u ovo novo stanje Zemlje i to bi trebalo da bude definisano novom geološkom epohom, dodao je Voters, prenosi CNN.

 

AVG, grupa koja se trenutno sastoji od 35 geologa, radi od 2009. na tome da antropocen postane deo zvanične vremenske linije Zemlje. Grupa je 2016. utvrdila da je epoha antropocena počela oko 1950. godine – početka ere testiranja nuklearnog oružja, čiji se geohemijski tragovi mogu naći širom sveta. Od tada, istraživači su razmotrili 12 lokacija koje bi mogle da pruže ključni dokaz potreban za podršku njihovom predlogu, od kojih je devet stavljeno na glasanje.

 

Naučnici su u utorak objavili geološko nalazište – jezero Kroford u Ontariju u Kanadi, koje najbolje prikazuje geološki uticaj antropocena, prema njihovom istraživanju.

 

Međutim, ne slažu se svi da je antropocen geološka realnost ili da istraživači imaju dovoljno dokaza da ga zvanično proglase novom epohom.

 

Podela dubokog vremena

Geološka vremenska skala pruža zvanični okvir za naše razumevanje istorije Zemlje duge 4,5 milijardi godina. Geolozi rastavljaju istoriju naše planete na eone, ere, periode, epohe i doba – pri čemu je eon najveći deo vremena, a doba najkraće.

 

Na primer, trenutno živimo u Megalajanskom dobu. To je deo epohe holocena, koja je počela na kraju poslednjeg ledenog doba pre 11.700 godina, kada su ledene kape i glečeri počeli da se povlače. Holocen je deo kvartarnog perioda, najnovije podele kenozojske ere, koja je zauzvrat deo fanerozojskog eona – koji se proteže od pre 539 miliona godina do danas.

 

Ova geološka poglavlja često se nazivaju po mestu gde su prvi put proučavana. Jurski period je dobio ime po stenama bogatim fosilima u francuskim planinama Jura, dok je kambrijski period dobio svoj nadimak po rimskom nazivu za Vels.

 

Endru Nol, profesor prirodne istorije na Univerzitetu Harvard, rekao je da je skala „od velike pomoći“ za njegov rad kao paleontologa.

 

„Kada kažem ‘kambrij’, ovo ne prenosi samo vreme između 539 i 485 miliona godina, već i obilje informacija o okruženju, tektonici, paleogeografiji i još mnogo toga“, rekao je Nol.

 

To je, dodaje, pomalo kao da se kaže srednji vek ili renesansa.

 

Ako bude odobren, antropocen bi bio treća epoha kvartarnog perioda. To bi takođe značilo da je epoha holocena bila posebno kratka, jer su druge epohe trajale nekoliko miliona godina.

 

Svaka podela u zvaničnoj vremenskoj liniji takođe je predstavljena jednim geološkim lokalitetom – poznatim kao odsek i tačka globalnog graničnog stratotipa (GSSP), koji najbolje prikazuje ono što je novo ili jedinstveno u određenom poglavlju u istoriji Zemlje.

 

Svaka tačka je obično označena „zlatnim šiljkom“, često ukucanim u ključni sloj stene, iako bi to mesto moglo biti stalagmit ili jezgro leda.

 

Rodno mesto antropocena

Za antropocen, predložena lokacija zlatnog šiljka je sediment koji se nalazi u koritu jezera Kroford, a otkriva geohemijske tragove testova nuklearne bombe, posebno plutonijum – radioaktivni element koji je široko otkriven širom sveta u koralnim grebenima, ledenim jezgrima i tresetnim močvarama.

 

Jezero Kroford je izašlo kao pobednik nakon što je AVG glasao za devet lokacija kandidata u tri kruga. Druge potencijalne lokacije uključivale su tresetište u poljskim Sudetskim planinama, jezero Sirsvil u Kaliforniji, deo morskog dna u Baltičkom moru, zaliv u Japanu, vulkanski krater ispunjen vodom u Kini, jezgro leda izbušeno sa Antarktičkog poluostrva i dva koralna grebena, jedan u Australiji, a drugi u Meksičkom zalivu.

 

Voters je rekao da je bilo veoma teško izabrati između različitih lokacija i da su glasovi bili bliski, ali veruje da je jezero Kroford pobedilo jer je predložena geohemijska početna tačka antropocena povezana sa sedimentom posebno precizna.

 

Jezero nije veliko, pokriva 2,4 hektara, ali je izuzetno duboko, skoro 24 metra, a sediment koji se nalazi na dnu može se podeliti na godišnje slojeve za uzorkovanje za geohemijske markere ljudske aktivnosti.

 

Ova analiza omogućava naučnicima da vide promene u godišnjoj rezoluciji, objasnila je Frensin Mekarti, profesorka nauka o Zemlji na Univerzitetu Brok u Kanadi koja je proučavala jezero.

 

„Oblik (jezera) ograničava mešanje vodenog stuba tako da se donje vode ne mešaju sa površinskim vodama. Dno jezera je potpuno izolovano od ostatka planete, osim onoga što lagano tone na dno“, objasnila je ona.

 

Endru Kandi, profesor i predsedavajući za radiohemiju životne sredine na britanskom Univerzitetu u Sautemptonu i član AVG-a, rekao je da nam „prisustvo plutonijuma daje jasan pokazatelj kada je čovečanstvo postalo tako dominantna sila da bi moglo ostaviti jedinstveni globalni ‘otisak prsta’ na našoj planeti“.

 

Međutim, izbor jezera Kroford nije konačna odluka o tome da li je antropocen priznat kao zvanična geološka vremenska jedinica.

 

AVG će kasnije ovog leta podneti predlog da se antropocen ozvaniči Potkomisiji za kvartarnu stratigrafiju. Ako se članovi potkomisije slože sa većinom od 60 odsto, predlog će zatim proslediti Međunarodnoj komisiji za stratigrafiju, koja će takođe morati da glasa i saglasi se sa većinom od 60 odsto da bi se predlog nastavio na ratifikaciju. Oba tela su deo Međunarodne unije geoloških nauka, koja predstavlja više od milion geonaučnika širom sveta.

 

Konačna odluka se očekuje na 37. Međunarodnom geološkom kongresu u Busanu, Južna Koreja, u avgustu 2024. godine.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Sadašnja izumiranja vrsta često se upoređuju sa velikim masovnim izumiranjem iz prošlosti. U 540 milion godina fanerozoika, bilo je 5 masovnih izumiranja vrsta – sa više od 75%. Ove ekološke krize su se desile u geološki kratkim vremenskim periodima (uglavnom u roku od nekoliko desetina hiljada godina) i predstavljale su najozbiljnije smanjenje biodiverzitetu. Najznačajnija razlika između ranijih masovnih izumiranja i sadašnje situacije je u tome što je trenutno izumiranje vrsta uzrokovao Homosapijens, dok se ranija masovna izumiranja pripisuju uticaju kosmičkih objekata (kometa, asteroida) i, u značajnoj meri, poplavama i izbacivanju bazalta itsl. Istraživači  procenjuju da će 75 % svih vrsta nestati sa lica zemlje u narednih nekoliko vekova i da su ljudi zbrisali polovinu životinjskog sveta u poslednjih 40 god. Predloženi su različiti datumi početka antropocena, u rasponu od početka Poljoprivredne revolucije pre 12.000–15.000 god, pa sve do 1960-ih. Rani koncept za antropocen: 1873., geolog Antonio Stopani je govorio o sve većoj moć i uticaju čovečanstva na Zemljine sisteme i ukazao na "antropozojsko doba"; takođe tu je i noosfera Vladimira Vernadskog, koji je 1938., pisao o „naučnoj misli kao geološkoj sili“.

 

Zoran Stokić

12.07.2023.