Svetska premijera novog filma Dragana Bjelogrlića „Čuvari formule“ u Lokarnu

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 05. jul 202311:07 0 komentara

 

 

Novi film Dragana Bjelogrlića „Čuvari formule“ biće premijerno prikazan na jednom od najvećih evropskih filmskih festivala u Lokarnu (Švajcarska) i to u okviru prestižnog programa – Piaca Grande, saopštila je United Media.

Originalna priča o potencijalnoj nuklearnoj krizi u socijalističkoj Jugoslaviji i autentičan rediteljski pečat Dragana Bjelogrlića bili su presudni da međunarodni žiri u Lokarnu uvrsti „Čuvari formule“, čime ovaj film postaje prvi sa prostora Balkana koji će svoju svetsku premijeru imati u okviru programa Piaca Grande, navodi se u saopštenju.

„Poziv na Piaca Grande, Lokarno, je izuzetno priznanje za sve nas koji smo radili na ovom filmu, i sigurno pruža izuzetnu mogućnost da još jedna zaboravljena priča iz naše istorije izađe u svet na ‘velika vrata’. Čestitam svim saradnicima na ovom ogromnom priznanju“, izjavio je Dragan Bjelogrlić.

Ova istinita priča o akcidentu u Vinči 1958. godine, rađena je po bestseleru Gorana Milašinovića „Slučaj Vinča“, a scenario za njegovu filmsku ekranizaciju potpisuje Vuk Ršumović uz Ognjena Sviličića i Dragana Bjelogrlića kao koscenariste.

U jeku hladnoratovske krize, grupa naučnika u Institutu Vinča sprovodi tajni projekat koji predvodi profesor Dragoslav Popović. Sticajem nepredviđenih okolnosti, oni bivaju izloženi smrtonosnoj dozi zračenja, zbog čega ih jugoslovenska tajna policija odvodi na lečenje u Kliniku Kiri u Parizu. Francuski doktorski tim na čelu sa profesorom Žoržom Mateom zaključuje da je njihovo stanje kritično i da su im dani odbrojani. Iako je profesor Mate ceo svoj život posvetio borbi protiv nuklearnog naoružanja i duboko prezire projekat na kojem su radili jugoslovenski naučnici, on predlaže da se po prvi put u istoriji izvede delikatna i neizvesna intervencija zamene koštane srži ozračenih pacijenata. Da li je u pitanju eksperiment nad živim ljudima, ili on zaista želi da im pomogne – postaje mučno pitanje za jugoslovenske naučnike.

U naslovnim ulogama gledaćemo Radivoja Rašu Bukvića, kao i proslavljene francuske glumce Aleksisa Manentija, Oliviea Bartelemija i Ane Sara. Direktora instituta Vinča Pavla Savića igraće Predrag Miki Manojlović, a šefa državne bezbednosti SFRJ Leku Rankovića – Dragan Bjelogrlić. Uloge mladih jugoslovenskih naučnika reditelj je dodelio Jovanu Jovanoviću, Alisi Radaković i Ognjenu Mićoviću.

Autorski tim predvođen rediteljem Draganom Bjelogrlićem čine direktor fotografije Ivan Kostić, montažerka Milena Predić, scenografkinje Jelena Sopić i Jovana Cvetković, kostimografkinja Marina Vukasović Medenica, kompozitor Aleksandar Ranđelović, dok izvršnu produkciju potpisuje Goran Bjelogrlić.

Iza ovog originalnog projekta stoje produkcijske kuće CobraFilm i United Media, uz podršku Euroimages, Creative Europe Media, Ministarstva kulture Republike Srbije, kao i Filmskih centara Srbije, Crne Gore, Slovenije i Severne Makedonije, a bioskopska distribucija je poverena kompaniji Art Vista, saopštila je UM.

 

***

Komentar

***

 

Reaktor u Vinči nije imao dozvolu za rad niti je bio dovoljno bezbedan; nije postojalo pisano uputstvo o rukovanju reaktorom; pošto nije postojala autonomija struka, umesto struka sve je određivala politika, politički komesari, deluje vam poznato, Titov “nuklearni san” pravljenja atomske bombe pretvorio se u ""Vinča akcident". Nesreća u Vinči 1958. bila posledica niza propusta u organizaciji posla kao i sistemu zaštite od nuklearnog zračenja. Reaktor nije posedovao uređaj koji bi blokirao puštanje reaktora u pogon ako sigurnosni sistem nije uključen. Tog dana (iako propisi to nalažu) pri izvođenju eksperimenta nije prisustvovao dozimetrista. Na dan zračenja nijedan od dozimetrijskih instrumenata za aktiviranje alarma ili automatsku kontrolu reaktora nije bio u funkciji. Šefovi laboratorije su dozvolili eksperiment iako nije bilo ključnog pisača, sa koga ide signal za zaustavljanje reaktora. Reaktor znači nije posedovao ni fizičku niti biološku zaštitu od jonizujećeg zračenja, a tehnička merenja - nivoa teške vode - bila su neprecizna jer su se sastojala od jedne jedine šipke koja se ručno postavljala; operateri toga dana nisu imali pisač čija je uloga da kontroliše neutronski fluks i odmah zaustavi reaktor ako dođe do natkritičnog režima rada. Bez prisutnih mera kontrole, osoblje je uvidelo da je došlo do problema kada se u vazduhu osetio jak miris ozona koji se stvara pod dejstvom zračenja i električnog pražnjenja u vazduhu. Jedan od ozračenih naučnika, nuklearni fizičar Radojko Maksić, priseća se tog dana rečima: "Kobnog dana, skale koje pokazuju zračenje odjednom su dostigle maksimum, a zatim su se popele do milionskih, nepojmljivih brojeva. Koliko je zračenje bilo visoko, govori podatak da su se svi merači širom instituta 'zakucali' i prestali da rade. Reakciju u pogonu uspeo je da zaustavi moj najbolji prijatelj Života Vranić, tada honorarni saradnik instituta. On je u 'Vinči' kao najbolji student fizike na beogradskom PMF, radio diplomski rad na eksperimentalnom reaktoru".

*

@Zak @Bljak  

Danas u - svetu – relevantni faktori smatraju da je nesreća u Vinči 1958., bila posledica niza propusta u sistemu zaštite od nuklearnog zračenja. Svetska štampa se ozbiljno bavila nesrećom u Vinči, za to vreme u YU (Srbiji) agitprop - istinu sakriva, kako može despotska vlast da bude za nešto kriva (najlakše je naći žrtvenog jarca)(!) Kao što je primetio prof dr Ajdačić: "reaktor nulte snage 'oteo se kontroli' ... Možda je taj strašni akcident sprečio dešavanje veće nesreće koja se mogla desiti zbog nehata na velikom reaktoru, čija je maksimalna snaga bila 6,5 megavata."

Nema svrhe da se sa Vama dopisujem, zainetersovani ste iz nekog razologa da održite status qvo o tom akcidentu, a to u vašem slučaju nije nimalo teško, zašto?  Srbija (YU) je jedina zemlja uz Rusiju realsocijalizma gde nije bilo LUSTRACIJE od 1945., tajne knjige nisu otvorene, naša vlast nikada ništa nije naučila na grešakma, zato su od 1989-2023 sve greške ponovljne stotinu puta. Zato umesto 1989., da iskoristimo pad zida u Berlinu za političko/ekonomsku tranziciju komunizma (povratak građanskom društvu, autonomiji struka, odgovrnosti) završili smo u samoubilačkim  ratovima (rat sa NATO) a sada smo Severna Koreja u Evropi ili Albanija Enver Hodze – kako vam drago – još nam samo fali milion bunkera da nas i materijalno ograde od Evrope.

*

@Blajk Da bi prosečan čitaos ovog sajta razumeo gde je problem, kažimo ovako: postoji 7 semafora koji treba da spreče nuklearni  akcident, u slučaju Vinče 1958., 3 semafora nisu postojala (nisu  izgrađena), 3 semafora nisu bila u funkciji; znači 6 bitnih semafora pre tog sedmog (o kome nam govori @Bljak) da je RADILO akcident se ne bi dogodio (TO IM JE FUNKCIJA). Koliki je to bio amaterski, šarlatanski,  pristup u tako ozbiljnoj stvari, najbolje pokazuje činjenica utvrđena u istrazi da je "radioaktivni materijal iz Vinče preko obuće i odeće raznesen (stigao je) i do kuća istraživača (koji su se našli u laboratoriji), raznoseni su po gradu"! Ili, na primer, mediji o tome nisu alarmirali javnost. Dva dana posle akcidenta "Politika" je objavila malu notu o tome (da se ne uznemirava komunistička partija). 

Zoran Stokić

5.07.2023.

(9.07.2023)