Večeras stiže redak nebeski spektakl, sledeći se očekuje za 14 godina

 

 

SCITECH Autor: N1 BiH 31. jul 202309:04 1 komentar

 

 

Redak nebeski spektakl obasjaće noćno nebo večeras, donoseći nam nezaboravan prizor koji će se ponoviti tek za 14 godina.

Astronomi su istakli da se ovakva pojava poslednji put dogodila 2018. godine, a sledeću priliku za posmatranje imaćemo tek 2037. godine.

Naime, u noći na 1. avgust, pojaviće se prvi supermesec u avgustu, a samo 30 dana kasnije, drugi pun mesec, poznat kao “plavi mesec”, prenosi N1 BiH.

Ono što čini ovaj spektakl još zanimljivijim je da će u istoj noći na nebu biti vidljivi i planete Merkur i Mars, što se retko događa. Ovaj spoj supermeseca i vidljivosti planeta biće pravi užitak za zaljubljenike u astronomiju i nebeske pojave.

Ako nas vreme posluži i nebo bude bez oblaka, ova nezaboravna pojava omogućiće posmatračima da golim okom vide detalje sa površine meseca, kao što su tamne ravnice formirane drevnim vulkanskim tokovima lave.

Za potpuni užitak u posmatranju, biće dovoljno skloniti se od gradskih svetala i podignuti pogled prema nebu. Oni koji se nađu u prirodi, daleko od javne rasvete, biće iznenađeni koliko će dobro moći videti prirodu koju osvetljava blistava mesečina.

Zato označite datum u kalendaru i pripremite se za nezaboravan noćni spektakl kada će nas nebeske pojave oduševiti svojom lepotom i retkošću.

 

 

****

Komentar

***

 

 

Za život na Zemlji nije presudno samo Sunce – već i Mesec! Mesec je naš najbliži saveznik u beskraju Univerzuma, bez koga bi Zemlja bila jedno veoma usamljeno  mesto. Mesečev uticaj, nekad suptilan a nekad dominantan, ima odlučujući  uticaj na život na Zemlji. Mesec je - bio taj - koji je uopšte omogućio život na Zemlji. Mesec "umiruje"  Zemlju dok se ona rotira oko svoje ose -  pomažući  da imamo  stabilniju  klimu. Bez Meseca, Zemlja bi se kretala mnogo haotičnije. Polovi bi se pomerali značajnije u skladu sa Zemljinom orbitom. Godišnja doba, dani i noći izgledali bi drastično drugačije. Svake godine Mesec se pomera dalje od Zemlje za skoro četiri centimetra zbog plima koje on izaziva na Zemlji. Dok Mesec "ubrzava", on bude "odguran" malo dalje i njegova orbita postaje veća. Mesečeva gravitacije privlači ka sebi vodu na Zemljinoj najbližoj strani, stvarajući ispupčenja. More se ispupči i na suprotnoj strani zbog centrifugalne sile koju izaziva Zemljina rotacija; učinak tih  vodenih ispupčenja je taj da svaki dan proizvede do dve visoke plime i dve niske oseke. Svakih 18,6 godina, Mesečeva orbita "koleba" se između maksimuma i minimuma od plus i minus pet stepeni u odnosu na Zemljin ekvator. Ovaj ciklus je prvi put zabeležen 1728. godine, zove se ciklus mesečevih čvorova. U sinergetskom dejstvu sa drugim faktorima "mesečevi čvorovi" diktiraju život na Zemlji!

 

Zoran Stokić

31.07.2023.