Dodeljena Nobelova nagrada za hemiju: Kvantne tačke kao budućnost čovečanstva

 

 

Nedelja dodela Nobelovih nagrada Švedske kraljevske akademije nauka za 2023. počela je 2. oktobra i trajaće do devetog.

 

IZVOR: B92 SREDA, 4.10.2023. | 11:55 Foto: Profimedia

 

 

Švedska kraljevska akademija nauka odlučila je da dodeli Nobelovu nagradu za hemiju za 2023. Moungiju G. Bavendiju, Luisu E. Brusu i Alekseju I. Ekimovu za otkriće i sintezu kvantnih tačaka.

 

 

***

Komentar

***

 

Zahvaljujući - kvantnim tačkama - mogu se dobiti mnogo čistije boje, čime se povećava kvalitet slike; a kvantni računari  postaju sve moćniji; zatim, na pr, možemo pratiti međućelijske procese na nivou jednog molekula a to stvara mogućnosti za bolju medicinsku dijanostiku i kreiranje sigurnih metoda za lečenje tumora. Pošteno je da Nobela dobije i Ekimov. Postojanje kvantih tačaka je bilo poznato teoriski ali Ekimov je napravio ključnu eksperimentalnu demonstraciju dok je proučavao staklo u boji. Otkriće je objavio 1981., u naučnom časopisu u SSSR, ali njegovo istraživanje nije bilo zapravo poznato naučnicima sa druge strane gvozdene zavese. To me podeća na Lobačevkog koji je rad: „О началах геометрии" objavio na ruskom jeziku u časopisu  Казанскии-Вeстник 1829-1830. Rad je u Rusiji ostao "nepročitan" tj. "neshvaćen" i samo zahvajujući Gausu svet danas Lobačevkog smatra Kopernikom geometrije. Gaus je inicirao da se rad objavi  na nemačkom (francuskom, engleskom, italijanskom) zatim je primio Lobačevskog  u učeno društvo u Getingenu; inače da to nije uradio svet bi slavio samo J.Boljarija. Naime, 1805. otvoren je Univerzitet u Kazanju, predavanja iz matematike, astronomije, fizike, držali su profesori  iz Gausovog  - Getingena  - M. Bartels, F. R. Renner, F. Ks. Bronner, J. J. Littrow - pa je Lobačevski  dobio skup znanja (pa i važne matematičke probleme -  koji  čekaju da budu rešeni) kao da je studirao u Getingenu – otuda je Gaus znao za ovaj njegov rad iz 1830.

 

Zoran Stokić

4.10.2023.