Norveški pisac Jun Fose dobitnik Nobelove nagrade za književnost

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 05. okt 202313:02 Izvor: Reuters

 

 

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost je norveški pisac Jun Fose, odlučila je Švedska kraljevska akademija nauka.

 

Jun Fose (64) je romansijer, dramski pisac, pripovedač, pesnik, esejist, pisac za decu. Drame i romani Juna Fosea prevedeni su na više od četrdeset svetskih jezika. Njegove drame igrane su u više od 700 pozorišta širom sveta i jedan je od najvažnijih savremenih svetskih dramskih pisaca.

 

Objavio je dvanaest romana, dvadeset šest drama, dve knjige priča, sedam knjiga pesama i dve knjige eseja. Najvažniji romani su mu Melanholija I (1995), Melanholija II (1996), Jutro i veče (2000), To je Ales (2004), Budnost (2007).

 

Prethodnih godina laureati su bili Ani Erno, Abdulrazak Gurna, Luiz Glik, Peter Handke i Olga Tokarčuk. Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se od 1901. godine, a prvi dobitnik bio je francuski pisac Sili Pridom.

 

Nobelova nagrada za hemiju juče je dodeljena Mungiju Bavendiju, Luisu E. Brusu i Alekseju Ekimovu za otkriće i razvoj kvantne tačke. Proglašeni su i dobitnici iz oblasti fizike, kao i medicine i fiziologije. Nobelova nagrada za mir biće dodeljena 6. oktobra, dok će laureat za ekonomiju biti poznat 9. oktobra.

 

 

***

Komentar

***

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=hSjMT_U_4Uo

Fosse-debut på Paris-opera

 

 

Fosea sam upoznao preko opere "Melanholija" 2008., - napisao je libreto za tu operu prema svom romanu "Melanholija I" (1995; "Melanholija II 1996) koju je uglazbio Georg Fridrih Has. Fose da bi umetniči izrazio dubinu melanholije za svoje potrebe bira kontraverznog slikara Larsa Larsena Herterviga (1830-1902) koga su stariji biografi proglasili "neizlečivo ludim" iako savremene analize njegovih slika ne podržavaju ovu hipotezu – jer niko do sada nije pokazao te tragove mentalne bolesti u Hertervigovoj kasnoj umetnosti. Pre će biti da je pre reč o jedinstvenom obliku ranog modernizma – tu imamo raspon od romantičnih slika pejzaža u galerijskom formatu do modernistički orijentisanih slika gde je realizam naduvan i gde se mogu pronaći impresionistička i ekspresionistička raspoloženja, srednjovekovni misticizam, kvekerski svetlosni misticizam, kolažna umetnost, simbolizam i nadrealizam – pa ga možemo staviti u rang Van Goga, Gogena, Munka i Salvador Dalija. Kao što su Puškin i Forman maestralno stvorili – svog a ne stvarnog istorijskog -"ludog" Salijerija u "Amadeusu" tako je Fose u svom romanu zakoračuje u um "svog" slikara – crtajući zadivljujući portret čoveka i umetnika koji je oscilirao između ekstremnog poriva da se afirmiše i podjednako ekstremnog osećaja inferiornosti. U isto vreme, roman je bio pokušaj da se dokuče metafizičke dimenzije Hertervigovog slikarstva.

 

Zrona Stokić

5.10.2023.